Filozof Slobodan Sadžakov izjavio je večeras da je u atentatu ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić (1952-2003) bio hrabar čovek koji je težio modernizaciji Srbije, ali je pravio i velike greške u politici, poput podrške koju je davao ratnom rukovodstvu bosanskih Srba 1994. godine i poput donošenja uredbe o uvođenju veronauke u škole u Srbiji, krajem juna 2001. godine, neposredno nakon izručenja bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.

„Iako je bio i te kako svestan zle kobi nacionalizma, pravio je kompromis sa nacionalističkom ideologijom. A nema modernizacije bez potpunog sloma nacionalizma“, rekao je Sadžakov na promociji knjige „Zoran Đinđić prosvet(l)itelj“, koju je napisao novinar Mijat Lakićević.

Dodao je da je Đinđić, umesto borbe za sekularizam, umesto borbe za prosvetiteljstvo, pravio kompromise sa Srpskom pravoslavnom crkvom, uveo veronauku u škole, „a posledice toga osećamo i danas, kroz sveopštu klerikalizaciju društva“.

„Njegova velika greška bila je i odluka da ode na pregovore sa bandom (Jedinicom za specijalne operacije – JSO) u bazi Štolc kod Kule, u novembru 2001. godine, što je te bandite ohrabrilo“, kazao je Sadžakov.

Pripadnici JSO su ubili Zorana Đinđića u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine.

Sadžakov je rekao da su za života na Đinđića „bacali drvlje i kamenje“, a nakon njegovog ubistva, pre svega Demokratska stranka, pokušala je da od njega napravi mit, dok je danas na delu, s jedne strane, pokušaj objektivizacije njegove ličnosti, a sa druge strane pokušaj iskrivljavanja njegove ličnosti.

„Tako je on za današnju vlast prevelik, ne mogu ga negirati, već se pokušavaju porediti s njim, što je besmisleno i uzaludno“, rekao je Sadžakov.

Prema njegovim rečima, Zoran Đinđić bio je hrabar čovek jer to što je on radio u pokušajima da modernizuje Srbiju bila je hrabrost.

„On se ponašao najnormalnije, za razliku od ovih danas, njemu moć nije bila apsolutni cilj. Njegovo ubistvo zapravo pokazuje da on suštinski i nije imao vlast, jer njega je ubila država. Njegove tragične mane bile su pragmatičnost i brzina. Bio je u isto vreme i Prometej i Sizif koji se u strašnoj situaciji borio za demokratiju u Srbiji“, ocenio je Sadžakov na promociji knjige u novosadskoj knjižari Bulevar buks (Books).

Sociolog Aleksej Kišjuhas rekao je da nacionalizam i klerikalizam živimo i danas, prema čemu je Đinđić imao veoma „ambivalentan odnos“.

„S druge strane, Sokrat je bio ubijen jer je kvario omladinu i uvodio nove bogove. Sličnu sudbinu doživeo je i Zoran Đinđić, jer je pokušao da uvede nove bogove, poput EU, Zapada, modernosti…“, rekao je Kišjuhas.

Autor knjige Mijat Lakićević rekao je da Zoranu Đinđiću nacionalizam pripisuju i levica i desnica.

„Desničari ga prisvajaju, a levičari ga guraju od sebe u krilo desnice. Meni se čini da Zoran Đinđić nije bio nacionalista, što ne znači da nije mario za nacionalne interese“, rekao je Lakićević.

On je ocenio da je Đinđićeva politika nije bila goli pragmatizam u uslovima u kojima je delovao, već je to bio „naivni idealizam“.

Knjigu „Zoran Đinđić prosvet(l)itelj“ izdala je Akademska knjiga iz Novog Sada.

Dinko Gruhonjić (Autonomija, foto: Svetlana Paramentić)