Predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava Rodoljub Šabić ocenio je da je faktička blokada rada skupštine tokom Ustavom predviđenog vremena za njeno redovno zasedanje do sad najbahatija demonstracija spremnosti vlasti da ignoriše i izigrava pravila i principe normalnog delovanja parlamenta.

„Ustav izričito predviđa da se Narodna skupština sastaje u dva redovna zasedanja godišnje, a da ‘prvo redovno zasedanje Narodne skupštine počinje prvog radnog dana u martu, a ne može trajati duže od 90 dana’. Prošla je gotovo polovina predviđenog perioda, a predsednik skupštine ne samo da nije zakazao nijednu sednicu, nego nema ni nagoveštaja da to namerava da uradi“, naveo je Šabić u saopštenju za javnost.

On je istakao da za ovakvu pasivnost skupštine nema nikakvog opravdanja i podsetio da u skupštini više desetina već predloženih zakona čeka na razmatranje, a pored toga su neke pojave poput učestalog femicida ili šokantnog zlostavljanja dece i same bile više nego dovoljan razlog za održavanje posebne sednice npr. o stanju u sistemu socijalne zaštite.

Šabić je podsetio i da je još početkom decembra prošle godine 55 poslanika pokrenulo interpelaciju protiv ministra finansija Siniše Malog, na šta su Vlada, odnosno ministar, po Ustavu dužni da u roku od 30 dana dostave odgovor, koji se razmatra na redovnoj ili posebnoj sednici Skupštine u roku od najkasnije 15 dana.

On je ukazao da ni posle više od četiri meseca nema nikakvog odgovora i javnosti je potpuno nepoznato šta se sa interpelacijom dešava.

Šabić je takođe podsetio da je u junu 2022. podneta narodna inicijativa sa skoro 40.000 potpisa građana, sa predlogom Zakona o zabrani eksploatacije bora i litijuma.

Skupština je po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi dužna da o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici, najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja inicijative, a ni 10 meseci kasnije, predsednik Skupštine ne samo uporno ignoriše, nego uskraćuje bilo kakvu ozbiljnu informaciju o njoj, dodao je.

„Ovakvim faktičkim odnosom se ismevaju, izvrću ruglu ustavne odredbe o narodnoj skupštini kao ‘najvišem predstavničkom telu’ koje ‘nadzire rad Vlade’ i o suverenosti koja potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“, zaključio je Šabić.

(FoNet, foto: Medija centar Beograd)