Advokat Rodoljub Šabić ističe da smo u Srbiji suočeni sa procesom deinstitucionalizacije i da institucije nikada nisu bile kao sada toliko podređene dnevno-političkim interesima.

„Proces deinstitucionalizacije nije počeo juče i, da se ne lažemo, nije počeo sa ovom vlašću, već još pre“, ukazuje Šapić za televiziju N1. Govoreći o „divljačkom rušenju u Savamali“, za koje se ni posle pet godina ne nazire krivac, on pita „da li je moguće da nadležni organi ne mogu da identifikuju počinioce, ili što je verovatnije je da to ne žele“.

On podseća da su čuvara Slobodana Tanaskovića, radnika Iskre, firme čiji je objekat takođe srušen u noći 25. aprila, vezali ljudi u fantomkama i oduzeli mobilni telefon kako ne bi mogao nikog da zove. Mesec dana kasnije, čuvar je preminuo, a stručnjaci za krivično pravo smatrali su da je njegova smrt mogla da bude posledica događaja od te noći, odnosno da je reč o produženom krivičnom delu.

Šabić, koji je u to vreme bio poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u Novom danu na TV N1 kaže da mu je posle mesec dana vlasnik Iskre poslao imejl, rekavši mu da Tanaskoviću nije dobro, da je u bolnici i da je vezan, da bi mu sutradan javio da je umro.

„Kada se desilo to divljačko rušenje u Savamali videli smo da vlasti ne rade ništa, prošlo je mesec dana a da se nije desilo ništa, osim što je neko pokupio šut sa mesta rušenja, odnosno uklonio dokaze“, navodi Šabić i ukazuje i na brojne laži kojima je vlast želela da opravda taj čin, govoreći da se radi o imovini kriminalaca, divljoj gradnji.

Dodaje da nema pouzdano objašnjenje zašto je čuvar bio vezan, i da je nezvanično saznao da je obdukcija pokazala da je reč o prirodnoj smrti, „i tu se priča zapravo završila“.

„Mi ne znamo čime se tužilaštvo bavilo i koje krivično delo je počinjeno. Možemo da kažemo da je bilo više krivičnih dela, od kojih su neka protivpravno lišavanje slobode, ograničenje slobode kretanja, krađa, nasilništvo… Bukvalno, sa stanovišta normalnog pravnog pristupa, to je skandal“, poručuje Šabić.

Ističe da je u Srbiji rečenica „hajde da pustimo institucije da rade svoj posao“, koja bi tebalo da bude umirujuća, pretvorena u jednu ciničnu frazu.

„Krajnje je uznemiravajući odnos pravosuđa, posebno tužilaštva, prema zadatku koji mora da vrši, tu je upliv politike, uspostavljen je odnos u kojem više nije neophodna politička intervencija, dovoljno je prepoznati, s druge strane, nekog etabliranog, i to je dovoljno da pravda stane“, ukazuje Šabić.

Dvostruki aršini za građane i predstavnike vlasti

Podseća i na odnos prema novinarima, kao primer navodeći paljenje kuće novinara Žig infa Milana Jovanovića, za šta kaže da „asocira na Kju kluks klan i početak prošlog veka“.

„Tužilocu, koji je bio odlučan i tražio najstrožu kaznu u ovom slučaju, rečeno je ‘pazi, može ti se desiti da više ne radiš svoj posao’ i to mu se i desilo“, ističe Šabić.

Zamenik javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva Srbije Predrag Milovanović, postupajući u predmetu protiv optuženih za paljenje kuće Jovanovića, razrešen je dužnosti odlukom republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je navela da je to učinjeno da bi se Milovanović posvetio samo obavljanju funkcije člana Državnog veća tužilaca, na koju je izabran krajem prošle godine.

„Proces deinstitucionalizacije nije počeo juče i nije počeo sa ovom vlašću, već pre, dakle, pokušaj politike da kontroliše te moćne državne poluge u svom interesu nije od juče, ali ovo što se sada dešava podignuto je na nivo neslućene protekcije, gore nego što je ikada bilo“, ističe Šabić.

Dodaje da „tačno vidite da u istim situacijama u kojima bi bilo koji građanin rizikovao ozbiljan zatvor, etablirani predstavnici vlasti ne rizikuju ništa“.

„Aferom ću te, aferom ćeš me“

Na pitanje da li živimo u društvu u kojem vlada mahanizam „aferom ću te, aferom ćeš me, odnosno da li je na delu rat aferama dok ne odu u zaborav, on kaže da smo „generalno suočeni sa jednim konceptom, cela ta fabrika laži, poluistina, besmislica zapravo nema za cilj da nekoga u nešto uveri, to je potpuno besmisleno očekivati, ona ima za cilj da nas uveri da ne možemo da verujemo ni u šta. Mi smo jako blizu tom stanju. Mi imamo odsustvo reakcije na stvari na koje bi u jednoj uređenoj zemlji građani eksplodirali“.

No, upitan zašto ne eksplodiraju, kaže da misli da građani imaju moć, ali da u ovom trenutku takođe „nemamo stotine hiljada ljudi koji će ustati i pobuniti se“.

„Živimo u svetu koji je kulisa, Potemkinovo selo. Evo, upravo je aktuelan izbor tužiteljke. Tužiteljka će po svoj prilici biti žena, predsednik Ustavnog suda je žena, predsednik Vrhovnog suda je žena, predsednica vlade je žena. Hoću da vas pitam – a kakav je položaj žene u ovoj zemlji?
Pola vlade su žene, većina sudija Vrhovnog kasacionog suda su žene, većina sudija Ustavnog suda su žene. Sve je kulisa, moramo da dođemo na teren da institucije isključivo rade po zakonu, ne prema volji jednog čoveka ili stranke. Kada? Pre ili kasnije, ali nužno. Na duži rok društvo u 21. veku u Evropi ne može da funkckioniše po principima kakvi su važili recimo za kraj 18. ili početak 19. veka“, ističe Šabić.

(N1)