“Jedino očekivanje koje sam imao jeste da ne dozvolim iskustvima drugih i političkim, prevashodno antagonističkim i populističkim narativima, da boje moje iskustvo“

U momentu kada su tenzije između Kosova i Srbije veoma intenzivne,  mladi u Srbiji vide Kosovo kao izuzetno važnu političku temu. Dok na polju zvanične saradnje Kosova i Srbije nema velikih pomaka, ima mladih koji svakodnevno grade nove mostove sa svojim kolegama i prijateljima sa Kosova.

S jedne strane, Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji Krovne organizacije mladih u Srbiji za 2022. pokazuje da veliki broj mladih (24,3%) smatra da bi” Srbija trebalo da nastavi da radi na povlačenju priznanja Kosova”. Izveštaj, nažalost pokazuje i da ima mladih koji smatraju i da “u odgovarajućem trenutku Srbija treba da povrati vlast nad Kosovom vojnim sredstvima” (23,2%).

Ovo istraživanje takođe pokazuje da mladi u Srbiji najveću dozu netrpeljivosti gaje prema pripadnicima albanske nacionalnosti.

Ovakvi rezultati istraživanja mogu da se dovedu u vezu sa zvaničnom politikom Srbije prema Kosovu i odnosima Srbije i Kosova, što je uzrokovano, između ostalog, i nesaglasnošću sa utvrđenim činjenicama o ratu na Kosovu i procesima tranzicione pravde u regionu. Ono što svakako “pomaže” je i medijski diskurs o bezbednosno-političkoj situaciji na Kosovu koji većina tabloidnih medija sledi, a koji insistira na narativu neprekidnog sukoba i nemogućnosti zajedničkog života srpske i albanske zajednice na tom prostoru.

S druge strane, mišljenja mladih Vojvođana koji su govorili za portal Autonomija pokazuju da kod mladih iz Vojvodine postoji želja da upoznaju Kosovo, njegove stanovnike i kulturu uprkos tenzijama koje doprinose udaljavanju građana Srbije i Kosova.

Mlada novinarka Irena Čučković je Kosovo prvi put posetila 2019. u okviru Deutsche Welle  projekta Generacija 99.

Ona kaže da je o Kosovu “znala ono što je mogla videti u vestima na televiziji ili pročitati u medijima, gde je akcenat uvek bio na sukobima i tenzijama”. Naglašava da nikada nije imala prilike ni da sazna koliko kompleksan status Kosova negativno utiče na sve njegove stanovnike, bez obzira na nacionalnost.

Ipak, na to putovanje je, dodaje, krenula kao i na bilo koje drugo.

“Meni je bilo značajno u informisanju o Kosovu to što sam vremenom upoznala dosta koleginica i kolega koji su već bili tamo, i koji su svojim iskustvima predupredili neke predrasude koje su mogle nastati kod mene. Tako da, u trenutku kada sam otišla tamo nisam imala ni predrasude, ni strah”, napominje Irena Čučković.

Da predrasude nisu urođena karakteristika čoveka već se stiču pod određenim okolnostima, jasno pokazuje i to da na mišljenja ljudi utiču duboko ukorenjeni vrednosni sudovi koji se tiču nacionalnog identiteta jedne zajednice na kojima se insistira od samog početka školovanja. Ipak, civilno društvo u Srbiji i Kosovu radi na osmišljavanju programa koji bi pružili priliku mladima da uče o sudski utvrđenim činjenicama o zločinima koji su počinjeni, kako bi imali jasniju osnovu za pomirenje i izgradnju budućnosti mira.

Psihološkinja i aktivistkinja Milana Dojić kaže da je tek kroz neformalno obrazovanje na seminarima koji se tiču suočavanja sa prošlošću i promocije mira u regionu dobila drugačiju perspektivu od one koja je etablirana u zvaničnoj srpskoj politici.

“Mislim da su mi najviše značila saznanja o zločinima sa kojima do tad nisam bila upoznata, a koja su mi dala novu perspektivu i dublje razumevanje konteksta situacije. Kao i saznanja o mogućnostima i naporima koji se vrše sa obe strane u cilju pomirenja, stabilizacije odnosa i izgradnje prijateljstva između stanovnika Kosova i Srbije”, istakla je Dojić za Autonomiju.

Jedan od projekata koji ima za cilj promociju albanske kulture i umetnosti u Srbiji, kao i srpskog umetničkog i kulturnog stvaralaštva na Kosovu jeste festival Mirëdita, dobar dan! Pored promocije umetnosti, Mirëdita, dobar dan! radi na podsticanju javne diskusije o istorijskom kontekstu koji je doveo do aktuelne društveno-političke situacije i mogućnostima saradnje Kosova i Srbije u različitim poljima društvene delatnosti bez diskriminacije, mržnje i straha.

Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Ivana Jovanović ističe da je Studijska poseta Prištini u okviru tog festivala ključna za pomirenje među mladima i izgradnju mira.

“Festival Mirëdita, dobar dan! podstiče dijalog i stvara platformu mladima da razmenjuju ideje, da se upoznaju i druže, i na taj način kreiraju prijateljstva (i poverenje) koja mogu trajati i nakon završetka festivala”, rekla je Jovanović i dodala da su utisci učesnika studijske posete izuzetno pozitivni.

“Jedna od učesnica studijske posete rekla je ‘kako sam se i nadala, razbila sam svoje strahove i u meni se učvrstila želja da makar deo života posvetim izgradnji mira na ovim prostorima’”, rekla je Ivana Jovanović.

Sagovornica Autonomije Milana Dojić, koja je i sama bila učesnica ovog putovanja, navodi da je zajedničko provedeno vreme neizostavan deo procesa izgradnje društva zasnovanog na jednakosti i međusobnom razumevanju.

“Mislim da svi mi želimo da živimo i putujemo bez strepnje i straha, da osetimo prihvaćenost i razumevanje gde god da odemo. Teška prošlost ovih prostora na neki način je svima nama postavila zadatak i odgovornost da se objektivno postavimo prema prošlosti, da razumemo šta su uzroci nemilih događaja koji nas sve makar donekle prate i dotiču”, rekla je Dojić.

Podsetimo, festival je ove godine otvoren minutom ćutanja za sve stradale u oružanom napadu u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, kao i njihove porodice. Organizatori i učesnici festivala su zapalili i sveće ispred Narodnog pozorišta u Prištini u pomen žrtava te tragedije.

Novinarka Sanja Kosović bila je učesnica programa Deutsche Welle Balkan Booster, gde šest timova, koje čine po dva učesnika iz različitih zemalja Zapadnog Balkana, rade na zanimljivim pričama koje se tiču ovog dela Evrope, a samim tim i podstiču međuregionalnu saradnju među mladim novinarima.

Ona je u okviru ovog programa imala priliku da radi u tandemu sa koleginicom Erletom Terpezom sa Kosova.

Iako priznaje da jeste osetila nervozu pred sam odlazak na Kosovo, koja je, kako kaže, bila uzrokovana zabrinutošću prijatelja i dela porodice, tamo je doživela izuzetno lepa iskustva.

“Upoznala sam puno kolega i koleginica sa Kosova koji su me srdačno prihvatili. Iako je deo njih slabo znao srpski, ipak su se potrudili da pričaju sa mnom na srpskom, mada sam ja predložila da koristimo engleski. Deo njih je baš bio radostan što sam došla i naglasio mi je kako im je drago što mlađe generacije razbijaju predrasude i što imaju otvoren um, te su i meni neki od njih pričali kako vole Novi Sad i Beograd i kako ih rado posećuju”, prenela nam je svoje iskustvo Sanja Kosović.

Dodala je i da je imala priliku da gostuje na srpskom programu Radio-televizije Kosovo zajedno sa koleginicom Terpezom, sa kojom je imala uspešnu saradnju.

Nedavno putovanje na Kosovo doktorandu Kulturologije Igoru Išpanoviću donelo je  posebno iskustvo, koje ga je, kako kaže, obogatilo i osvestilo važnost regionalne saradnje među mladima sa Kosova i Srbije.

Konferencija kojoj je prisustvovao u Prištini okupila je aktiviste i aktivistkinje Zapadnog Balkana u cilju umrežavanja i razmene ideja, ali i suočavanja sa stvarnošću izvan trenutnih političkih i medijskih narativa.

“Toliko sam slušao o tom prostoru iz priča drugih osoba, političara i političarki, kroz medije, pa mi je mnogo značilo da imam ovako direktno i neposredno, iskustvo iz prve ruke. U tom smislu, jedino očekivanje koje sam imao jeste da ne dozvolim iskustvima drugih i političkim, prevashodno antagonističkim i populističkim narativima da boje moje iskustvo, već da dozvolim da se ono formira na licu mesta, bez tog tereta koje nosimo sa sobom svih ovih decenija”, istakao je Igor Išpanović.

Koordinatorka programa Vojvođanskog građanskog centra Jelena Dukarić godinama je vodila program Prvi kadar, koji je desetinama mladih ljudi iz Vojvodine omogućio da posete filmske festivale u Sarajevu i Prizrenu.

Pre polaska na ove svojevrsne studijske posete, učesnici imaju priliku da prisustvuju radionicama i predavanjima na temu raspada bivše Jugoslavije, sa posebnim fokusom na to šta se dešavalo devedesetih na Kosovu, odnosno u Bosni i Hercegovini. Po njenim rečima, ovo je program koji služi razbijanju predrasuda.

“Mislim da je važnost programa Prvi kadar u dekonstruisanju ideje o tome da nije poželjno i nije bezbedno posetiti Kosovo, odnosno Prizren. Da običan mlad čovek nema šta da traži tamo, da ne postoje sadržaji za njega niti ljudi koji će ga ljubazno dočekati, bez obzira na poreklo, nacionalnu ili religijsku pripadnost”, navela je Dukarić za Autonomiju i dodala da direktan kontakt čini da je njihovo lično iskustvo sada nadmoćnije od svakog negativnog nametnutog narativa koji dolazi kroz medije.

Bez obzira na duboko ukorenjenu netrpeljivost između Beograda i Prištine, evidentno je da su mladi sa ovih putovanja došli prepuni zanimljivih priča.

Dukarić priča i kako je jedna učesnica, Katarina, pri poseti Narodnoj biblioteci u Prizrenu upoznala bibliotekarku, gospođu Fahrije, koja je vrlo rado i ljubazno primila, pa su čak zajedno čitale Tom Sojera, na srpskom i albanskom, kako bi ona probala da nauči nekoliko izraza na albanskom.

Defektološkinja Sara Pavić Kosovo je posetila dva puta, prvi put sa Fondacijom Privrednik čija je bila stipendistkinja, kada je boravila u Kosovskoj Mitrovici i upoznala lokalne stipendiste i stipendistkinje pomenute fondacije. Sledeći put, kako kaže, u potpuno drugom okruženju i sa drugom namerom, putovala je u Prizren na filmski festival Dokufest.

“Moje dve posete mnogo su se razlikovale jedna od druge. Tokom prvog putovanja u Kosovsku Mitrovicu, nisam se osećala prijatno pri poseti nekim manastirima koji su bili okruženi vojskom”, navela je Pavić.

Kako povod putovanja i društveno okruženje mogu da utiču na percepciju određenog prostora i društvenih odnosa, svedoči i njeno iskustvo na Dokufestu.

“Sama atmosfera festivala, smeštaj u kom smo boravili, ekipa sa kojom sam putovala, opravdali su moja uverenja da se dobri ljudi nalaze svuda. U prodavnicama sam sa starijim ljudima pričala na srpskom, mnogi su imali lepe uspomene iz Novog Sada i rado ga se sećali. Imali smo priliku da se upoznamo i družimo i iskreno šalimo na račun obe strane. To mi je posebno prijalo, jer sam još jednom potvrdila da se dobri odnosi stvaraju bilo gde”, naglasila je Pavić.

Ona smatra da bi bilo važno i da se podstakne umrežavanje institucija socijalne zaštite koje se bave ljudima sa invaliditetom, kako bi srpski i kosovski defektolozi imali mogućnost da razmene iskustva i primene nove metode.

Igor Išpanović zaključuje da, uprkos pokušajima unošenja razdora između ljudi koji žive na Kosovu i u Srbiji, mlade iz ove dve zajednice ipak spaja nešto izuzetno važno.

“Zanimljivo je bilo da je jedan od glavnih zaključaka konferencije bio da nam je svima zajedničko to što – kao aktiviste i aktivistkinje – stavljamo sebe i sopstvenu dobrobit, materijalnu i zdravstvenu, na poslednje mesto i da ćemo učiniti sve da bismo ostvarili ciljeve naših inicijativa”, kazao je Išpanović.

Zaključuje da ti napori mladih aktivista i aktivistkinja “verovatno proističu iz izgubljenog poverenja u institucije, i političke i poslovne elite, te deluje da aktivisti moraju sve sami da urade, da je sve u našim rukama”.

D. P. (Autonomija, naslovna fotografija: Vojin Ivkov)