Promene su u ovoj zemlji, nedvojbeno je, neminovne. I spore. Ali, svakodnevno smo svedoci da se ipak dešavaju. Posebno ohrabruje vest da najmlađi prednjače u menjanju naših mnogo čime ukaljanih života i stvarnosti.

Ovu tvrdnju potkrepljujemo vešću sa 71. Izložbe likovnih radova dece i omladine Srbije, otvorene danas u Novosadskom dečijem kulturnom centru.

Organizaor, Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine od 6042 pristigla rada odabrao je i izložio 400, koji čine ovu postavku, čija je tema „Ptice“.

Uz čestitke talentovanoj i vrednoj deci, dobitnicima nagrada, pored likovnog izraza, pričom utkanom u rad izdvaja se crtež koji je pohvaljen – rad četrnaestogodišnje Natali Mirimanov , učenice Osnovne škole „Sonja Marinković“.

Na svoj crtež ptice ova devojčica je napisala i nalepila potresan tekst, o traumatičnom događaju koji je doživela:

„U četvrtom razredu u prošloj školi napisala sam literarni rad o Romkinji iz mog razreda zbog toga što je trpela nasilje, jer je bila Romkinja. Kada je moja učiteljica pročitala rad osramotila me je ispred razreda i rekla mi je da sam trebala napisati da je to bio san, jer donosi loš ugled školi.

Kljun (ptice koju je sada nacrtala, prim. aut) je zašiven, jer sam se plašila da javno pričam o tome. Odlučila sam da literarnim radom skrenem pažnju na to, umesto da pričam o tome. Krila (ptice) predstavjaju taj (literarni, prim. aut ) rad. Rekli su mi da sam trebala napisati da je to sve bio san.

Zato je nebo sladunjavo i slatko da skrene ljudima pažnju na loše u tom radu“.

Natali je kroz ovaj crtež glasno crtala, govorila i pisala o svom nikad zaboravljenom iskustvu, kada je pre pet godina zbog sadržaja svog literarnog rada o vrnjačkom nasilju u njenom razredu, morala čak i da promeni školu. Za taj sastav, inače, dobila je prvu nagradu, na konkursu Instituta za javno zdravlje Vojvodine na temu ’’Dobri prema sebi, dobri prema drugima’’, a u kojem je pisala o prijateljstvu s Romkinjom koja je trpela nasilje u školi.

Natali je na juče pohvaljenom crtežu predstavila sebe kao ranjenu pticu vezanog kljuna. Svojim likovnim radom ova hrabra i odvažna devojčica pokazala je da ne odustaje.

Devojčice se ne daju i ne mogu ućutkati – ptica je na ovoj izložbi, nakon pet godina, progovorila. Glas razuma ove ptice – devojčice, glas dobrote, oštar glas upozorenja da se zlo i nepravda ne smeju prećutkivati i sakrivati mogli su da čuju svi vršnjaci i odrasli posetioci izožbe dečiji divnih, maštovitih radova o pticama Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine.

Branislava Opranović (Autonomija)