Jedan od najistaknutijih ruskih disidenata, oslobođenih u istorijskoj razmeni zatvorenika prošle nedelje, tvrdi da ga je Moskva proterala bez njegovog pristanka i da je izvršila diplomatski pritisak da obezbedi garancije da se on nikada neće vratiti u domovinu.

Ilja Jašin i nekoliko drugih oslobođenih zatvorenika tvrde da su uklonjeni iz Rusije bez svog znanja — što povećava izglede da je ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio zamenu zatvorenika kao zgodnu priliku da se oslobodi nekih od svojih najupornijih kritičara.

Jašin je bio deo najveće razmene zatvora od Hladnog rata, u kojoj je Kremlj poželeo dobrodošlicu nazad osuđenom ubici, nekoliko špijuna i drugih Rusa zatvorenih širom Evrope, u zamenu za oslobađanje osam stranih ili dvojnih državljana, i osam ruskih disidenata.

Dok se ova razmena hvali kao veliki podvig i udar Moskvi u Vašingtonu — delom zbog oslobađanja reportera Evana Gerškoviča i bivšeg marinca Pola Vilana — ostavila je gorko-slatki ukus među oslobođenim disidentima.

Jašin insistira da je izbačen iz svoje domovine protiv svoje volje.

Na konferenciji za novinare u petak, Jašin je pročitao izjavu koju je, kako je rekao, predao zatvorskim vlastima uoči zamene, u kojoj se navodi: „Kao ruski državljanin, potvrđujem da ne dajem dozvolu da me pošaljete van Rusije“.

U nedelju je nadovezao da je Kremlj takođe izvršio pritisak na Nemačku da iznese neku vrstu garancije da se nikada neće vratiti na rusko tlo.

„Naravno da Nemci nisu mogli da daju tu garanciju, Ja sam slobodna osoba i mogu u svakom trenutku da letim gde god želim“, rekao je Jašin u strimu uživo na Jutjubu.

„Frustriran što sam zamenjen“

Jašin, koji je, nakon smrti pokojnog Alekseja Navaljnog bio među najistaknutijim kritičarima Kremlja koji su ostali u Rusiji, služio je kaznu od osam i po godina zbog osude ratnih zločina u Ukrajini.

I pre zatvaranja, i posle, on je bio glasan o svojoj posvećenosti da ostane u Rusiji kao deo borbe protiv Putinovog režima, insistirajući da je njegovo pravo po rođenju da ostane u svojoj zemlji – čak i ako to znači ostati u ćeliji.

Otkako je stigao u Nemačku, Jašin nije krio svoju frustraciju što je uključen u razmenu umesto drugih koji još uvek čame u ruskim zatvorima i pate od teških zdravstvenih problema, kao što je moskovski političar Aleksej Gorinov, koji ima hroničnu bolest pluća.

U svom Jutjub strimu Jašin je rekao da je Nemačka tražila da on bude na listi, kako bi se razmeni dala „dodatna težina“.

„Ruska strana je odgovorila sa velikim entuzijazmom i zatražila garancije da po dolasku u Nemačku neću leteti nazad” naveo je on.

On nije naveo izvor svojih informacija.

Portparol nemačke vlade u ponedeljak je odbio da komentariše pitanje Politika da li je Rusija tražila garancije koje sprečavaju puštene opozicione političare da se vrate u Moskvu.

Nemačke vlasti, a posebno nemački kancelar Olaf Šolc, suočili su se sa gomilom pitanja kod kuće zbog oslobađanja Vadima Krasikova. Krasikov je agent FSB-a koji je služio doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva u Nemačkoj i, kako je Kremlj priznao prošle nedelje, ima veze sa Putinom.

Ali Šolc je branio svoju odluku, rekavši da je ona „odmerena u odnosu na slobodu i opasnost po život nevinih ljudi koji su zatvoreni u Rusiji i onih koji su nepravedno zatvoreni iz političkih razloga“.

To mišljenje je ponovio Vladimir Kara-Murza, poznati kritičar Kremlja koji je bio među oslobođenima, zbog ozbiljne zabrinutosti za svoje zdravlje.

On je rekao da je razmena „spasila 16 života“.

Ako su istinite, Jašinove reči sugerišu da je sa zamenom Moskva tražila više od pukog oslobađanja svog omiljenog ubice.

Prebacujući u inostranstvo neke od svojih najglasnijih kritičara, Kremlj se oslobodio glavobolje, pri čemu disidenti koriste svoje zatvorske kazne kao političku municiju, a njihove pristalice skreću stalnu pažnju na tu činjenicu.

Najmanje četvorica od osmorice oslobođenih — uključujući opozicione ličnosti Kara-Murzu i aktivistu Andreja Pivovarova, bivšu službenicu Navaljnog Kseniju Fadejevu i istoričara Olega Orlova — rekli su da su odvedeni iz ćelija i dovedeni u Nemačku bez svog odobrenja.

Nekoliko ih je takođe reklo da su ruske vlasti zadržale njihove strane putne isprave, verovatno da bi im otežale da ikada legalno uđu u Rusiju.

„Ja želim da idem kući“

Međutim, do sada je Jašin bio jedini političar koji je otvoreno rekao da želi da se vrati u Rusiju.

U ruskim političkim krugovima je široko rasprostranjeno uverenje da je vođenje političke bitke protiv Kremlja iz egzila izgubljen slučaj.

„Donela sam svesnu odluku da ne napustim Rusiju 2021. i nisam pobegla kada je protiv mene pokrenut krivični postupak i istraga je bila u toku“, rekla je Fadejeva, bivša regionalna koordinatorka Navaljnog u sibirskom Tomsku, koja je služila devetogodišnju kaznu za „ekstremizam“.

Ona je ovo napisala u nedelju na Telegramu u svom prvom javnom komentaru od razmene.

Umesto masovnih hapšenja, kao u staljinističko vreme, ruske vlasti teraju kritičare da napuste zemlju i podstiču ih da tamo ostanu; na primer pokretanjem krivičnog postupka protiv njih.

To se desilo i Navaljnom koji je, nakon što se uspešno oporavio od otrovnog napada u Nemačkoj, upozoren da će biti uhapšen ako se vrati u Moskvu, ali je to ipak učinio 2021. godine.

Američki zvaničnici prošle nedelje potvrdili su izveštaje da je Navalnijevo ime bilo uključeno u početne pregovore oko zamene zatvorenika.

Ali, prema izveštajima medija i tima Navaljnog, ubrzo nakon što je Putin neformalno pristao da bude pušten, on je prebačen u daleku kaznenu koloniju severno od Arktičkog kruga, gde je misteriozno umro nekoliko nedelja kasnije.

Na konferenciji za novinare u petak, Jašin je rekao da mu je uoči razmene agent ruskog FSB-a rekao da će ga, ako se vrati u Rusiju, čekati slična sudbina kao i Navaljnog.

On je takođe rekao da su ruski zvaničnici jasno stavili do znanja da bi takav potez uništio šanse drugih Rusa da budu uključeni u potencijalnu buduću razmenu.

„Borio sam se do poslednjeg dana za svoje pravo da ostanem u Rusiji. Više od svega želim da idem kući“, rekao je vidno emotivni Jašin tokom konferencije za novinare.

(Politiko, Foto: Wikimedia)