Ruski diplomata, kojeg je EU proterala iz Brisela zbog navodne špijunaže i uz obrazloženje da se bavio „ilegalnim i remetilačkim radnjama“ posmatrač je na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji u okviru misije OEBS, najvećeg bezbednosnog tela u Evropi, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Aleksandar Studenikin, 49, bio savetnik u stalnoj misiji Rusije pri EU u Briselu, kada su u aprilu 2022, dva meseca nakon početka Ruske invazije na Ukrajinu, on i još 18 ruskih diplomata proglašeni za persone non grata.

EU je saopštila da su ruske diplomate sa crne liste angažovane u aktivnostima „protiv interesa i bezbednosti EU i njenih država članica“.

Studenikin je sada među grupom od 30 izbornih posmatrača koji 17. decembra ove godine predstavljaju Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na izborima u Srbiji za parlament i skupštine 65 opština.

U medijskim izveštajima se ranije navodilo da je Studenikin bio službenik ruske spoljne obaveštajne službe, poznate kao SVR. Visoki evropski zvaničnik sa pristupom poverljivim informacijama takođe je rekao za RSE da Studenikin radi za SVR, iako sam Studenikin negira bilo kakve veze sa obaveštajnim službama.

Studenikin je jedan od četiri Rusa na listi dugoročnih posmatrača u posmatračkoj misiji OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Ovi posmatrači su odgovorni za praćenje čitavog izbornog procesa, odnosno kako se precizira na sajtu OEBS-a, zaduženi su za prikupljanje informacija i „sticanje dubljeg razumevanja ukupnih administrativnih procedura i okolnosti kampanje“.

Grupa takođe uključuje posmatrače iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Danske, Belorusije i još sedam zemalja.

Studenikinovo postavljenje je privremeno, međutim postoji više pokazatelja da je Srbija postala česta destinacija za ruske diplomate izbačene iz EU.

Istraživanje RSE iz u marta ove godine pokazalo je da su najmanje trojica ruskih diplomata, povezana sa ruskim obaveštajnim službama i na crnoj listi država članica EU, nastavili karijeru kao akreditovane ruske diplomate u Srbiji.

Srbija je jedna od retkih evropskih država koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije Kremlja na Ukrajinu.

Proterivananja ruskih diplomata su usledila nakon što su vlade EU stavile na crnu listu stotine pripadnika diplomatskog kora nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, a nekoliko država članica EU navelo je navodnu špijunažu kao razlog za proterivanje.

Srpski izbori održavaju se tokom sve većeg pritiska zapadnih država na Srbiju da uvede sankcije Moskvi. Vladajuća Srpska napredna stranka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje su u koaliciji sa strankama koje se smatraju proruskim.

Aleksandar Vučić više puta je istakao da je za pridruživanje EU dok istovremeno održava prijateljske veze sa Rusijom, koja je podržala Beograd u više sporova sa Zapadom.

Rusi koji rade za OEBS i u prethodnom periodu imali su probleme prilikom ulaska u pojedine zemlje EU. Prošle godine poljske vlasti proglasile su dvojicu ruskih službenika Parlamentarne skupštine OEBS personama non grata, uz obrazloženje da predstavljaju „pretnju državnoj bezbednosti“.

Darja Bojarska, službenica u OEBS-u, privedena je na litvansko-ruskoj granici dok je pokušavala da poseti rođake u Kalinjingradu.

Predstavnike OEBS-a biraju zemlje članice

Zemlje članice OEBS-a zadužene su za izbor pojedinaca koje žele da se pridruže misiji za posmatranje izbora, tako da OEBS ne upravlja direktno regrutovanjem ovih posmatrača.

Studenikin, koji je nekada radio u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW) u Hagu, doputovao je u Srbiju 19. novembra da bi počeo da radi kao posmatrač izbora OEBS-a.

Studenikinova grupa posmatrača je zadužena za nekoliko opština u istočnoj Srbiji, a on se već sastao sa lokalnim političkim predstavnicima u Zaječaru i Kladovu, u blizini granice sa Bugarskom, odnosno Rumunijom.

On je, prema pisanju medija i izvoru RSE, prisustvovao predizbornim događajima koje su organizovale i vladajuće i opozicione stranke u zaječarskom regionu.

Studenikin, kojeg je RSE dobio na službeni srpski broj telefona, rekao je da su osnov za njegovo proterivanje informacija na njegovom javnom nalogu na LinkedIn-u, gde je navedeno da je bio zaposlen u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja.

„Oko 500 ljudi je proterano iz Evrope. Ispostavilo se da ako si Rus, da si istovremeno i špijun. Bio diplomata ili ne, nije važno“, rekao je Studenikin za RSE.

Portparolka ODIHR-a Katia Andruš je za RSE rekla da ta organizacija „nije obaveštena“ da je EU proglasila Studenikina personom non grata. Izborne posmatrače biraju njihove zemlje i „moraju se pridržavati kodeksa ponašanja posmatrača„, dodala je ona.

„Svako ozbiljno kršenje kodeksa će dovesti do trenutnog povlačenja akreditacije posmatrača“, rekla je Andruš za RSE.

RSE je uputio upite o ulozi Studenikina kao izbornog posmatrača Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Republičkoj izbornoj komisiji Srbije i stalnoj misiji Rusije pri OEBS-u u Beču. Niko nije odgovorio na pitanja do objavljivanja teksta.

Na pitanje o proterivanju Studenikina prošle godine, belgijsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da odgovore može dati Služba za spoljne poslove Evropske unije, ali ni ovi odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.

‘U suprotnosti sa diplomatskim statusom’

Studenikin se na crnoj listu EU našao u aprilu 2022. kada su i objavljeni rezultati zajedničke istrage koju su sproveli prvi put je objavljeno u zajedničkoj istrazi koju su sproveli EU Observer i istraživačka grupa Centra za dosije.

EU Observer je naveo da Studenikin radi za SVR.

Visoki evropski zvaničnik koji ima pristup poverljivim informacijama za RSE je rekao da je Studenikin pripadnik SVR, što je Studenikin negirao.

„Možda bih voleo da radim za nekoga [takvog], ali takva prilika se nije ukazala u mojoj dosadašnjoj karijeri. Dakle, ne, definitivno ne“, rekao je on za RSE.

U odgovoru na upit RSE o Studenikinu, SVR je putem maila kratko naveo da odbija da komentariše ove navode.

EU nije objavila imena 19 ruskih diplomata sa crne liste niti ih direktno optužila za špijunažu, ali je rekla da su se bavili „aktivnostima suprotnim njihovom diplomatskom statusu“.

„Evropska unija reaguje u cilju odgovora na nezakonite i remetilačke radnje imenovanih članova Ruske misije koji su protiv interesa i bezbednosti EU i njenih država članica“, navodi se u saopštenju EU.

Studenikinovo ime se i dalje pojavljuje na sajtu stalne misije Rusije pri EU, gde je naveden kao savetnik za industrijsku saradnju.

Na toj listi, koja po svemu sudeći nije ažurirana, nalazi se više drugih ruskih diplomata koji su u međuvremenu napustili Brisel.

Među njima je i Denis Pavlov, diplomata koji je poslat u Centralnoafričku Republiku radi koordinacije između ruskih plaćenika i lokalne policije, pokazalo je nedavno istraživanje RSE.

Koja je pozadina hemijskog oružja

Studenikin prema podacima sa njegovog LinkedIn profila nije bio karijerni diplomata pre nego što se pridružio stalnoj misiji Rusije pri EU.

Sa vojnim obrazovanjem za hemijsku odbranu, Studenikin je radio u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja, organizaciji koju čine 193 člana sa zadatkom „da se trajno eliminiše hemijsko oružje“.

Rusija ima složene odnose sa OPCW od 2018. godine, kada je ta organizacija potvrdila da je moćni nervni agens iz sovjetske ere poznat kao „Novičok“ korišćen u skoro fatalnom trovanju bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Engleskoj. Britanija je optužila ruske vojne obaveštajne službe za ovaj napad.

„Novičok“ je kasnije identifikovan kao supstanca korišćena u sličnom napadu na ruskog opozicionog aktivistu Alekseja Navaljnog 2020.

Ova dva slučaja ukazuju na mogućnost da je Rusija imala neprijavljeni, tajni program hemijskog oružja, koji je u suprotnosti sa međunarodnim ugovorima.

Rusija je odbacila umešanost u trovanja Skripalja i Navaljnog uprkos čvrstim dokazima koji dokumentuju i prisustvo ruskih obaveštajnih operativaca a koji su povezani sa oba incidenta. Moskva takođe poriče da održava tajni program hemijskog oružja.

U oktobru 2018, holandske i američke vlasti i optužile su ruske vojne obaveštajne službe za zaveru u cilju hakovanja kompjuterskih sistema OPCW.

Rusija je inače prošlog meseca izgubila mogućnost da se kandiduje za reizbor za mesto u Izvršnom savetu OPCW, što je prvi put u istoriji organizacije da Moskva neće biti prisutna u telu koje donosi odluke.

Izvor koji je radio u sedištu OPCW u Hagu više od 10 godina rekao je za RSE da je Studenikin došao u organizaciju kao inspektor, ali je brzo prešao u Odeljenje za međunarodnu pomoć i saradnju. Ovo odeljenje zaduženo je za podršku „naporima država da ispune svoje obaveze prema konvenciji“, kao i za „olakšavanje nacionalne implementacije i reagovanje i suočavanje sa pretnjama koje uključuju toksične hemikalije“.

Procurela ruska poreska evidencija pokazuje da je Studenikin takođe radio kao ekspert u sada nefunkcionalnoj ruskoj Federalnoj agenciji za industriju, koja je, između ostalog, bila odgovorna za ispunjavanje obaveza Rusije prema Konvenciji o biološkom oružju i Konvenciji o hemijskom oružju.

Na svom LinkedIn profilu, Studenikin navodi da je završio nekoliko kurseva i obuka vezanih za zaštitu od hemijskog oružja. To uključuje sesije u glavnom britanskom centru za obuku za zaštitu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji.

RSE nije mogao da utvrdi kada je to održana obuka koju ističe na svom LinkedInu.

Studenikin je za RSE rekao da je njegov radni odnos u OPCW prestao jednostavno zato što mu je istekao ugovor.

Priručnik OEBS-a za dugoročne posmatrače izbora poput Studenikina navodi da za ovu ulogu organizacija traži ljude „sa iskustvom u administraciji izbora, pravnom ekspertizom u vezi sa izborima i/ili iskustvom u uporednom posmatranju“.

Studenikinov LinkedIn profil ne pominje nikakvo iskustvo u praćenju izbora ili drugom radu sa OEBS-om, čiji rad često kritikuju zapadne vlade jer je „paralizovan od strane Rusije“.

U novembru OEBS je održao godišnji samit u Severnoj Makedoniji, a nekoliko zemalja članica bojkotovalo je sastanak zbog prisustva najviših ruskih diplomata, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)