Jedan od najbližih saradnika ruskog patrijarha Kirila, protojerej Vsevolod Čaplin, koji vodi moćno patrijaršijsko odelenje za  odnose sa društvom, time i sa predsednikom, vladom i parlamentom, zatražio je od vernika Ruske pravoslavne crkve da plaćaju desetak.

Oni koji sebe smatraju pravoslavnim hrišćanima „dužni“ su da finansiraju svoj hram, sveštenstvo i celu crkvu, i to „izdvajanjem desetog dela svog dohotka“, smatra on, prenosi verska informativna agencija (VIA).

Čaplin kaže da čuje stavove nekih da se oni osećaju vernicima, veruju u Boga, ali crkvu smatraju „državnom korporacijom“, koja ima sredstva.

Desetak se zasniva na Starom i Novom zavetu. Hrišćaani su ga preuzeli od drevnih Jevreja, a Hristos ga takođe pominje u afirmativnom smislu (Matej:23,23), prenosi VIA i dodaje da je desetak (decima) na Zapadu nakon antike unet u državne zakone, takođe u Vizantiji (dekati).

On je po Evropi bio obavezan do kasnog srednjeg veka, nakon reformacije je ukidan, mada se ponegde zadržao do 19. veka. U Engleskoj je ukinut 1836.

U Rusiji je „desjatina“ ubirana do kraja 18. veka. Svako je imao obavezu da 10 odsto svojih naturalnih proizvoda, ili novca, preda crkvi.

(Beta)