Rusija je naredila proterivanje holandskog novinara, što je druga deportacija nekog stranog dopisnika sa prebivalištem u toj zemlji u poslednja dva meseca, dok je istovremeno smanjila isporuke prirodnog gasa Evropi siromašnoj energijom.

Vest o naglim potezima stigla je kada je šef američke obaveštajne službe Vilijam Berns završavao retku dvodnevnu posetu Moskvi kao deo nedavnog pokušaja Bajdenove administracije da ublaži tenzije zbog niza geopolitičkih nesuglasica i da podstakne stabilniji i predvidljiviji odnos između zapadnih sila i Rusije.

Zapadne zemlje uvele su seriju sankcija Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, navodnog mešanja u izbore na Zapadu, sajber napada i trovanja neprijatelja Kremlja, uključujući bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i Alekseja Navaljnog, lidera ruske opozicije.

Američki zvaničnici pozivaju Moskvu da sarađuje po nekim konkretnim pitanjima, uključujući smanjenje strateškog nuklearnog naoružanja i napade rensomverima (zloćudnim progamima kojima hakeri preotimaju kontrolu nad elektronskim poslovanjem kompanija i kasnije traže velike otkupnine da bi tu kontrolu vratili), koje su pokrenuli hakeri iz Rusije i koji su usmereni na zapadne kompanije.

Energetska kriza

Međutim, od početka nedelje, energetski gigant Gasprom, koji kontroliše država, smanjio je za 25 odsto svoje isporuke prirodnog gasa Ukrajini i u jednom trenutku potpuno obustavio snabdevanje gasovodom koji je prolazio kroz Poljsku.

Gasprom kaže da su zahtevi kupaca u Evropi ispunjeni i smatra da ispunjava sve ugovorne obaveze. Međunarodna agencija za energetiku i evropski zakonodavci optužili su ruskog energetskog giganta da namerno ne čini dovoljno da poveća isporuke prirodnog gasa Evropi.

„Ne postoji komercijalno opravdanje za takvo ponašanje“, rekao je novinarima u sredu u Kijevu Sergej Makogon, šef ukrajinskog operatera prenosnog sistema gasa GTSO. On i drugi kritičari Kremlja navode da smanjenje isporuke prirodnog gasa predstavlja jasan dokaz da Kremlj koristi energiju kao političko oružje i da namerno odlučuje da pogorša energetsku krizu u Evropi.

Rusija je takođe navodno prestala da isporučuje termo ugalj Ukrajini i naložila Belorusiji da prestane da Ukrajini isporučuje struju.

Rastuće tenzije

Do smanjenja isporuke prirodnog gasa došlo je pošto je rusko ministarstvo spoljnih poslova u sredu obavestilo holandsku vladu da deportuje Toma Veninka, koji je od 2015. bio ruski dopisnik dnevnih novina De Volkskrant.

Ruske vlasti su ranije ove nedelje oduzele Veninku boravišnu dozvolu, dajući mu tri dana da napusti zemlju, zbog dva stara administrativna prekršaja, navodi De Volkskrant. Venink je kažnjen pre dve godine jer je kasnio sa podnošenjem rutinske ponovne registracije imigracionim vlastima, a prošle godine je kažnjen zbog posete ograničenom bezbednosnom području u dalekom severoistočnom Sibiru bez prethodne dozvole.

Holandski ministar spoljnih poslova Ben Knapen opisao je proterivanje kao „neprihvatljivo“.

„Pretnje jednom novinaru imaju uznemirujući efekat ućutkivanja mnogih drugih“, napisao je on na Tviteru.

Glavni i odgovorni urednik De Volkskrant Piter Klok rekao je da je neobično da ruske vlasti proteraju stranog dopisnika zbog starih prekršaja. „Ovakvi administrativni prekršaji nikada nisu bili prepreka za produženje boravišne dozvole prethodnih godina“, rekao je on.

Ruske vlasti su u avgustu deportovale dopisnicu BBC-a Saru Rejnsford, koja je 20 godina boravila u Moskvi, nakon što je Moskva optužila London za diskriminaciju ruskih novinara koji rade u Britaniji.

Holandsko-ruski odnosi su zategnuti od obaranja leta 17 Malezija erlajnsa 2014, redovnog putničkog leta iz Amsterdama za Kuala Lumpur. Avion je oboren raketom zemlja-vazduh ruske proizvodnje ispaljenom sa teritorije koju kontrolišu separatisti koje podržava Moskva u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini, pri čemu je poginulo svih 298 ljudi u njemu, većinom Holanđana.

De Volkskrant je takođe naveo u svom izveštaju o Veninkovom proterivanju da je deportacija usledila nakon odluke apelacionog suda u Holandiji kojom je Ukrajini dodeljeno vlasništvo nad zbirkom drevnih krimskih artefakata pozajmljenih holandskom muzeju kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo.

Sredinom nedelje Rusija je odbila kritike SAD na račun ruskog predsednika Vladimira Putina jer nije prisustvovao klimatskom samitu COP26 u Glazgovu. Tokom konferencije za novinare u utorak u Glazgovu, američki predsednik Džo Bajden upitao je zašto se Putin — i kineski lider Ši Đinping — nisu pojavili na globalnim pregovorima o klimi. Putin je kao razlog neodlaska na samit naveo zabrinutost zbog koronavirusa.

„To (klimatske promene) je jednostavno ogromno pitanje, a oni (Putin i Ši) su otišli. Kako to radite i tvrdite da možete da imate bilo kakvo vođstvo“, upitao je Bajden. „(Putinova) tundra gori — bukvalno, tundra gori. On ima ozbiljne, ozbiljne klimatske probleme i on je spreman da uradi bilo šta“, dodao je Bajden.

Kremlj je, međutim, odbacio Bajdenove kritike. „Ne slažemo se“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima. „Mi svakako ne umanjujemo značaj događaja u Glazgovu, ali akcije Rusije su dosledne, promišljene i ozbiljne“, rekao je on. „Tundra zaista gori. Ali ne zaboravimo da gore šume u Kaliforniji, gore šume u Turskoj i u drugim zemljama“, dodao je on.

(Glas Amerike, foto: Pixabay)