Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero i aktivistkinja Marija Vasić smatraju da je krivično delo „rušenje ustavnog poretka“, koje je u poslednjih godinu dana pripisano mnogim aktivistima, studentima, profesorima, javnim ličnostima zbog suprotstavljanja ili kritike vlasti, zapravo uvođenje na mala vrata verbalnog delikta i da su svi ti ljudi koji su zbog toga bili ili su i sad u pritvoru – politički zatvorenici.

Samo od novembra 2024. do jula ove godine 20 osoba je pritvoreno zbog sumnje na rušenje ustavnog poretka, a jedna od njih je bila i Marija Vasić, koja je sedam meseci provela najpre u zatvorskom, pa u kućnom pritvoru.

Petrović Škero navodi da iz svog pravničkog ugla nije našla da se radi o biću tog krivičnog dela i da je to pokazna vežba za sve one koji kritikuju vlast kako će proći.

„Zakon se zloupotrebljava tako što se zlonamerno i simulovano prikazuju elementi tog dela i pokazuje se – nemoj se time baviti, nemoj imati kritiku i nemoj bilo šta drugo uraditi jer ćeš ovako završiti, provešćeš mesece i mesece u pritvoru“, rekla je ona.

Ističe da je veoma interesantno koje je delo izabrano i misli da se na taj način fingira nadležnost odgovarajućih delova pravosuđa, da postoji sigurnost da će se izvršavati odgovarajuća želja za koje delo ćemo teretiti nekoga, odnosno važno je koliko imate ljudi za koje ste sigurni da će prihvatiti kvalifikaciju tog krivičnog dela u određenom sudu ili tužilaštvu.

„To je ono što je naročito opasno i što ukazuje da postoje veliki pritisci i postoje ljudi koji prihvataju pritisak da rade onako kako se od njih zahteva“, smatra ona.

Prema njenim rečima, svako ko ima primedbu na neki način funkcionisanja dela države taj krši ustavni sistem prema vlasti.

Na pitanje kako ocenjuje slučaj Marije Vasić, nekadašnje aktivistkinje PSG iz Novog Sada, kaže da je to pokazna vežba za sve koji kritikuju.

Sama Vasić se slaže i kaže da su oni bili „prvo ogledno dobro“.

Dodaje da kod nas verbalni delikt ne postoji od jednopartijskog sistema i da se krivično delo „rušenje ustavnog poretka“ koristi za obračun sa političkim neistomišljenicima.

Podseća da je kancelarija PSG u Novom Sadu nezakonito prisluškivana, zatim je to poslato u medije, odnosno tabloide, koji su onda satanizovali te ljude, nakon čega su u rekordnom vremenu uhapšeni, a među njima je bila i ona.

Sam član 309 Krivičnog zakonika, koji se tiče pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja kaže da ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, biće kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako to učini uz pomoć iz inostranstva, biće kažnjen zatvorom od jedne do osam godina.

Petrović Škero kaže da se ne može govoriti o sili ako su na ulicama mirni protesti i ako ljudi traže promene.

Ukazuje da vlast svakoga ko je protiv nje optužuje da je strani plaćenik, što sve pokazuje da nije dozvoljeno drugačije mišljenje.

Naglašava da se vlast uzdigla iznad ustavnog poretka, i to je glavni problem.

Na pitanje šta je crvena linija, kaže da nemamo crvenu liniju – „ćuti, nemaš mišljenje i ne traži ništa“, kao i da je preširoko postavljeno krivično delo „rušenje ustavnog poretka“.

„Dok je ova vlast – pravde ni na sudu ni na ulici neće biti“

Marija Vasić o tome šta misli koliko će trajati sudski proces protiv nje, kaže da će očigledno dugo trajati, jer je prepun pravnih grešaka.

Dodaje i da je pravna farsa sedeti u sudu i slušati i tužilaštvo i sud.

Smatra da dok je ova vlast u Srbiji, pravde ni u sudu ni na ulici neće biti.

Čini joj se da će vlast pokušati na mala vrata da poonovo uvede verbalni delikt i da će svako ko bude govorio i mislio bilo šta protiv nje biti proglašen državnim neprijateljem i teroristom.

„Ovo sve je jedna velika pravno-politička farsa i pravni proces i svi zatvorenici su naravno politički zatvorenici na ovu temu“, zaključuje.

Upitana da li je pritvor uticao da napusti PSG, kaže da nije, već stvari koje su ga pratile i koje su se dešavale posle pritvora, a to je da su se načini borbe između novosadskog PSG i centrale potpuno razišle. Istu odluku je doneo i profesor Radivoje Jovović.

(N1, foto: Autonomija)