Henri Kisindžer je decenijama sarkastično „bockao“ Evropljane opaskom da kada bi hteo da priča telefonom sa Evropom ne bi znao koji broj da okrene. Danas se postavlja pitanje: ako neko želi da priča sa SAD, koji broj bi morao da pozove? Kako stvari idu, uskoro niko ni u Briselu ni u Vašingtonu neće hteti da podigne slušalicu kada vidi odakle dolazi poziv.

Posle haosa koji je napravio u Sjedinjenim Državama, Tramp je već posle svoje prve evropske turneje raskrčio put za mnogo nestabilniji i nesigurniji svet. Sve ono što su Amerikanci gradili od završetka Drugog svetskog rata The Donald razgrađuje. Sjedinjene Države više nisu lider slobodnog sveta. U definiciju Zapada više ne ulazi Vašington. Današnja Bela kuća ne samo što je prijatelj diktatorskih režima, već njen prvi stanovnik oseća snažan afinitet prema onima koji ugnjetavaju svoje građane, manjine, druge narode, finansiraju ili daju logističku podršku teroristima. U slobodnim novinarima i medijima vide smrtne neprijatelje, a demokratska pravila ponašanja doživljavaju kao teško smaranje.

Nije problem što je Donald Tramp klasičan primer uobraženog i bahatog bogataša koji nikada nije bio političar i koji je iz čiste dosade odlučio da se kandiduje za Belu kuću. Problem je što on nema nameru da uči, ne voli da sluša pametnije od sebe, ne trpi ni dobronamerne savete, a kamoli ljude koji mu govore istinu u oči, ne može da se koncentriše više od 30 sekundi na ozbiljne teme. Tramp ne shvata šta je država, ne shvata šta je politika, ne shvata šta znači upravljati jednom zemljom, a kamoli značenje uloge lidera slobodnog sveta i planetarnog hegemona. To objašnjava zašto je, i posle četiri meseca od njegovog ustoličenja u Beloj kući, na 553 ključna mesta u američkoj administraciji imenovano samo 56 funkcionera a tek 34 imenovanja su potvrđena u Senatu.

Već na svom prvom putovanju u Evropu, Tramp je podrio ključni element Severnoatlantske alijanse. I pored toga što su svi partneri, posebno istočnoevropski, tražili od Trampa da se obaveže da će poštovati član 5 Povelje NATO-a, koji kaže da će napad na jednu saveznicu biti smatran napadom na sve članice pakta, on to nije učinio. Štaviše, samo se držao kao „pijan plota“ da sve članice NATO-a moraju da izdvajaju dva odsto BDP-a za naoružavanje i pitao se koliko je koštalo novo sedište alijanse u Briselu.

Novi američki predsednik iskoristio je prvi boravak u Briselu i da pokida i ono malo mostova što su ostali sa EU. Oni koji su imali prilike da prisustvuju sastanku Trampa sa visokim zvaničnicima EU kažu da je to bio najmučniji i najneproduktivniji sastanak u povesti evropsko-američkih odnosa. Od Transatlantskog sporazuma o trgovini i investicijama nema ništa, dok je Tramp demonstrirao sav svoj animozitet prema EU.

Novi američki predsednik je obesmislio i postojanje G7 na svom prvom učešću na skupu najrazvijenijih zemalja koji je lansirao Ronald Regan, na papiru veliki Trampov uzor. To je još jedan pokazatelj koliko je Tramp „tabula rasa“ za međunarodnu politiku i koliko iza njegovih slogana nema suštine, backgrounda, plana, znanja. Kako je to zapazio Jan Bremer, G7 je pretvoren u G-nula. Mada bi bilo bolje reći G6 plus Tramp. Tajkun sa Menhetna je sve vreme pokazivao da on nema veze sa ostalima, da oni nisu njegovo društvo: od izbora hotela, ponašanja tokom zajedničkih šetnji, kašnjenja na zajedničke sastanke, skidanja slušalica za prevod dok je predsedavajući italijanski premijer Đentiloni pričao na maternjem jeziku, koji Tramp, naravno, ne govori. Jedini napor koji je Tramp činio zaista bio je da ostane budan tokom sastanaka.

Samit u Taormini bio je totalni debakl i to se moglo zaključiti po izjavi poslovično uzdržane i oprezne Angele Merkel da je Tramp nepouzdan i da Evropa više nema poverljivog partnera s druge strane Atlantika.

„Odnosi između SAD i Evrope su na istorijskom minimumu i za to je isključivo odgovoran Tramp. Predsednik SAD je nesposoban i zbog toga još opasniji, osoba koja je pokazala da ima velike probleme da komunicira sa demokratskim svetom, pre svega sa Evropom. I to je veoma zabrinjavajuće za budućnost Zapada“, izjavio je Fransis Fukujama. Američki istoričar, poznat po svojoj knjizi „Kraj istorije“, istakao je da je veoma indikativno da Tramp nije uspeo da uspostavi odnose sa evropskim državnicima pokazujući da mu je nelagodno u njihovom društvu dok je bio apsolutno opušten i u za njega prijatnom ambijentu u teokratskoj Saudijskoj Arabiji i sa diktatorima sa kojima se sretao ili pričao telefonom.

Tramp vraća svet u 19. vek, u kojem on veruje da će SAD, zahvaljujući okeanima, biti pošteđene od nestabilnosti i kriza koje će njegova politika proizvesti. Globalizacija će biti usporena, ali to ne znači da ekonomske krize neće biti globalne, naprotiv. Osim ekonomskih kriza u porastu će biti i sukobi i neredi. Svetski poredak će početi da se ljulja i svi oni koji su kritikovali američko liderstvo u planetarnim poslovima, od Drugog svetskog rata naovamo, shvatiće razmere nestabilnosti i nesigurnosti koje će biti posledica geopolitičke praznine koju će Trampova Amerika ostaviti.

I Trampova poseta Vatikanu i papi Franji bila je debakl. Izraz lica pape Bergolja na zajedničkoj fotografiji govori više od bilo koje analize. U Vatikanu se osećaju u neku ruku prevarenim jer ništa od onoga što je bilo dogovoreno nije ispunjeno. Čini se da je Tramp došao u Vatikan samo da bi se slikao sa papom i da tom slikom maše pred američkim katolicima i stavi je u svoju kolekciju trofeja. Bilateralni susret umesto da smanji jaz između Bergolja i Trampa o pitanjima vezanim za migracije i klimatske promene, samo ga je još više pojačao.

Za razliku od evropske turneje, poseta Trampa Saudijskoj Arabiji bila je veliki uspeh. Sažaljivi Donald Tramp koji je bio tako dirnut stradanjem dece u Siriji da je odmah naredio odmazdu protiv Asadovog režima, uz veliko veselje i zdravice, obezbedio je basnoslovne ugovore za prodaju američkog oružja Saudijskoj Arabiji kojim Rijad, po podacima Ujedinjenih nacija, ubija decu u Jemenu. Ali za decu koja ginu od američkog oružja Tramp nema ni vremena, ni saosećanja, ni suza.

(Željko Pantelić, Nedeljnik)