Radnica Osnovnog suda u Mitrovici tvrdi da je bila primorana da podnese ostavku nakon 20 godina radnog staža, nakon što je 5. novembra odlučeno da predstavnici srpske zajednice kolektivno napuste kosovske institucije uz pretnju da će joj zapaliti automobil ako ne podnese osatvku, javlja radio Slobodna Evropa.

Odluka je donesena na sastanku sa Goranom Rakićem, predsednikom Srpske liste, jedine stranke kosovskih Srba koja ima predstavnike u kosovskim institucijama, a kao razlog je navedeno „kršenje prava Srba“ od strane premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Istovremeno je zatraženo da se poništi odluka kosovskih vlasti o preregistraciji vozila sa oznakama koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija i da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.

„Niko nema nikakav plan kako će to da se reguliše. Samo su rekli dođite da potpišete ostavke, koje smo mi morali da potpišemo. Bez obzira što oni kažu da je to svojevoljno, to uopšte nije bilo svojevoljno“, svedoči radnica Osnovnog suda u Mitrovici, koja je pristala da govori isključivo uz uslov anonimnosti, ali je njen identitet poznat redakciji.

Slobodna Evropa podseća da je pravosuđe integrisano u kosovski sistem 2017. godine na osnovu Briselskog sporazuma, postignutog u okviru dijaloga Kosova i Srbije, kojim posreduje Evropska unija.

Međutim, 7. novembra srpske sudije i administrativni radnici su zvanično napustili Osnovni sud u Mitrovici.

„Oni svi kažu da ne moraš, ali znaš da moraš, da si primoran, ako ne potpišeš zapaliće ti kola ili bilo šta mogu da urade sa tobom“, kaže sagovornica RSE.

Policija Kosova je u poslednja dva meseca registrovala pet slučajeva paljenja imovine osobama koje su odlučile da KM (Kosovska Mitrovica) tablice zamene sa RKS (Republika Kosovo), što kosovske vlasti karakterišu kao „zastrašivanje.“

Poslednji slučaj paljenja vozila sa RKS tablicama na severu desio se danas, 8. novembra. Na osnovu saopštenja policije, vlasnica vozila je srpske nacionalnosti iz opštine Zvečan.

Kako piše RSE, pravnik Marko Jakšić, koji je do 7. novembra bio radnik Osnovnog suda u Mitrovici, rekao je da je odlazak bio jako emotivan, te da su u toj pravosudnoj instituciji svi sarađivali, bez obzira na etničku pripadnost.

„Zajedno smo gradili taj sud za dobrobit svih građana u ovom regionu, Albanaca, Srba, ali i svih drugih“, rekao je on i dodao da su „pogrešne odluke“ kosovskog premijera Aljbina Kurtija „dovele do toga da ljudi plaču kao kiša, bez obzira koje su etničke pripadnosti.“

Podvukao je da će radnici suda ipak ostati prijatelji bez obzira na političku situaciju.

Svi sagovornici RSE su zabrinuti za budućnost sebe i svoje porodice, jer ne znaju kako će da prežive bez plata, te podvlače da svi imaju kredite koje ne znaju kako da otplate.

Opštinski radnik kaže da mu je i supruga radila u jednoj od kosovskih institucija, pa su tako sa dvoje maloletne dece ostali bez ikakvih primanja.

„Dešava se to da mi koji nećemo da napustimo te (kosovske) institucije, bićemo neki izdajnici. To je sramota“, navodi sagovornik koji takođe insistira na anonimnosti.

Radnica iz pravosudnog sistema, pak, otkriva da im je zvanični Beograd obezbedio privremenu platu u iznosu od 20.000 dinara, što je oko 160 evra.

„Od toga prosto ne možeš da živiš, niti možeš da preživiš. Imam kredit više od 6.000 evra i ne znam kako ću sada da ga vratim. Stvarno je strašno“, priča ona dalje.

Prosečna plata tih radnika u okviru kosovskog sistema je bila oko 500 evra.

Zvanični Beograd je podržao izlazak Srba iz kosovskih institucija, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 7. novembra poručio da srpski narod na Kosovu neće ostati bez podrške, ali nije precizirao kakvu će konkretno podršku dobiti.

RSE se obratio Kancelariji za Kosovo sa upitom da prokomentarišu svedočenja nekih radnika da nisu svojevoljno izašli iż institucija, te da li će im biti nadoknađena materijalna šteta, ali odgovor do zaključenja teksta nije stigao.

S druge strane, jedna od sagovornica RSE kaže da im je 7. novembra Srbija zatražila da se izjasne kolika su im bila primanja u kosovskom sistemu i kolika im je rata za kredit.

„Svi po dva kredita. Veruj plače nam se svima“, navodi.

Sagovornici za novonastalu situaciju krive i političke predstavnike Srba iz redova Srpske liste, a neki od njih naglašavaju da je „njima lako da se odreknu jedne plate kada ih imaju nekoliko“.

Visoki funkcioneri Srpske liste su takođe istupili iz Skupštine i Vlade Kosova ali nisu ostali bez svojih mesečnih zarada jer imaju minimum po još jednu platu iz budžeta Srbije.

RSE kao primere daje da je predsednik Srpske liste Goran Rakić u martu 2022. kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio primanja od oko 1.100 evra za funkciju ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova, dok iz budžeta Srbije dobija još oko 800 evra za funkciju direktora Javnog komunalnog preduzeća „Standard“ u Severnoj Mitrovici i za „angažovanje“ na Visokoj ekonomskoj školi strukovih studija.

I Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, koji je do sada u kosovskom sistemu bio poslanik, mesečno je dobijao oko 1.800 evra.

U srpskom sistemu obavlja i funkciju šefa službe direkcije u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, te je asistent na Ekonomskom fakultetu u Severnoj Mitrovici. Za ove dve funkcije dobija oko 1.500 evra platu.

Izlazak Srba iz kosovskih institucija je došao nakon što je smenjen direktor policije za region sever Nenad Đurić jer je odbio da realizuje odluku Vlade o preregistraciji automobila.

Vlada Kosova je od 1. novembra počela da sprovodi plan o preregistraciji vozila koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija. Radi se uglavnom o KM (Kosovska Mitrovica) tablicama i plan je da se one u tri faze zamene RKS tablicama.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je 7. novembra rekao da bez obzira na poslednja dešavanja, rad institucija na severu se nastavlja. On je naveo da su poslednjih dana povećane pretnje i napori Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da destabilizuje situaciju na Kosovu, te da se „našim građanima upućuju pretnje kroz sejanje straha i panike“.

Kurti je ranije pozvao Srbe da ne napuštaju institucije Kosova, jer na taj način, prema njegovim rečima, slabe usluge i zaštita građana.

(Beta, foto: N1)