Trgovinska razmena Srbije sa Rusijom, zemljom koja se nalazi pod zapadnim sankcijama i izolacijom zbog invazije na Ukrajinu, u padu je od 2022. U prvih šest meseci ove godine ta razmena iznosila je 1,5 milijardi američkih dolara čime je opala u odnosu na isti period prošle godine za skoro 17 odsto.

To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).

Na pad trgovine nedavno je upozorio i ruski predsednik Vladimir Putin pozivajući obe zemlje da uklone prepreke.

Marko Savković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) kaže za RSE da Rusija gubi poziciju koju je imala.

„Njen značaj za Srbiju je sve manji“, ocenio je.

Srbija pokušava da balansira između Evropske unije (EU), čiji je kandidat za pridruživanje i Rusije od koje još uvek zavisi u snabdevanju gasom.

Upravo je činjenicu da Rusija igra značajnu ulogu u snabdevanju Srbije energentima istakao Putin ukazujući na pad obima trgovine. Rusiji je, kako kaže Savković, i dalje bitno da postoji projekcija da ima jednog saveznika na ovim prostorima.

„To je jedna vrlo kompleksna igra, a istovremeno se mora na neki način Beogradu poslati poruka mi smo i dalje tu, mi i dalje imamo neka očekivanja od vas“, dodao je.

Ruski predsednik Vladimir Putin poslao je poruku Beogradu tokom susreta 4. septembra sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

„Nažalost, što se tiče trgovinskih i ekonomskih veza, vidimo blagi pad obima trgovine, znam da se vi u Vladi Srbije, bavite tim pitanjima“, rekao je Putin tokom sastanka.

U razgovoru sa proruskim članom Vlade Srbije koji se nalazi pod američkim sankcijama i zbog saradnje sa Rusijom, Putin je poručio da je „možda pravo vreme“ za sastanak Međuvladinog komiteta za saradnju koji se nije sastao dve godine.

„I da pogledamo kakve se prepreke pojavljuju i da ih uklonimo. Postoje mnogi zanimljivi pravci saradnje u oblasti industrije, transporta i slično“, dodao je.

Šta kažu podaci?

Šta u Vladi Srbije rade povodom pada trgovinske razmene sa Rusijom na upit RSE nije odgovoreno iz kabineta Nenada Popovića, ministra bez portfelja zaduženog za međunarodnu ekonomsku saradnju.

Popović je i kopredsedavajući Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju.

I ovaj ministar Vlade Srbije nalazi se pod američkim sankcijama zbog, kako je navedeno, poslova u sektoru elektronike u Rusiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije u poslednjih pet godina rekordnu razmenu dve zemlje su ostvarile u postpandemijskoj 2022. godini u iznosu od 4,3 milijarde američkih dolara.

To je bila i godina na čijem početku je Rusija pokrenula invaziju na susednu Ukrajinu.

Nakon toga kreće pad u trgovinskoj razmeni.

U 2023. Srbija je iz Rusije najviše uvozila prirodni gas, dok su frižideri, zamrzivači, hula-hop čarape i hrana za pse i mačke bili glavni izvozni adut Srbije na rusko tržište.

Energenti glavna stavka trgovine Rusije sa Srbijom

Srbija iz Rusije najviše uvozi prirodni gas, godišnje 2,2 milijarde kubnih metara, što je gotovo tri četvrtine trenutnih potreba od tri milijarde.

Putin je tokom sastanka sa potpredsednikom Vlade Srbije naveo da Rusija „igra suštinsku ulogu u obezbeđivanju Srbije energentima“ podsećajući da ugvovor o snabdevanju gasom ističu već u martu 2025.

Tu poruku je nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak shvatila kao opomenu.

„Ja sam to shvatila kao opomenu, otprilike ‘pazite šta radite’. Cela ekonomska saradnja sa vama je u nekakvom padu, pa ćemo da vidimo“, kaže Kurjak za RSE.

Ta „opomena“ bi, po njenoj oceni, trebalo da podstakne političku poruku da bi predsednik Srbije trebalo da ode na sastanak zemalja BRIKS-a i „da se o tome razgovara u toku tog sastanka“.

Putin je naime preneo Vulinu da čeka predsednika Srbije Aleksandra Vučića krajem oktobra na sastanku lidera BRIKS-a u ruskom Kazanju.

Trogodišnji aranžman do 2025. godine o gasu, direktno su dogovorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin u maju 2022. tri meseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Srbija je od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. počela da traži alternativu za ruski gas.

Godinu i po dana kasnije pušten je u probni rad gasni interkonektor sa Bugarskom kojim će Srbija dobiti pristup gasu iz Azerbejdžana i terminalu za tečni gas u grčkoj luci Aleksandrupoli.

U međuvremenu se radi na novom pravcu snabdevanja i novom izvoru gasa preko najavljene izgradnje zajedničkog gasovoda sa Rumunijom, čija bi deonica na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027.

Marko Savković iz ISAC fonda navodi da se ubrzano radi na energetskom odvajanju kapaciteta od Rusije.

„Postoji realna mogućnost da u narednih nekoliko godina Srbija postane nezavisna od ruskih energenata. Međutim, u ovom momentu to nije realno“, kaže on.

Rusija sedmi trgovinski partner Srbije

Rusija je po vrednosti spoljnotrgovinske razmene u 2024. sedmi najznačajniji partner Srbije.

Prva je Nemačka, sa kojom je od januara do jula ostvarena razmena od 6,1 milijarde dolara, iza koje je Kina, sa kojom je Srbija u istom periodu ostvarila trgovinsku razmenu u iznosu od 4,3 milijarde dolara.

Nekadašnja ambasadorka u Moskvi Jelica Kurjak kaže da je Rusija za Srbiju „uvek bila obećano tržište sa mnogo potpisanih dokumenata i olakšica“.

„Međutim, naši kapaciteti nisu bili dovoljni za ono što Rusiji treba. Mislim najpre na poljoprivredne proizvode, a da ne govorim o drugim“, navodi Kurjak.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju stupio je na snagu u julu 2021.

Taj sporazum zamenio je onaj koji je Srbija o slobodnoj trgovini imala sa Rusijom iz 2000. godine.

Povećanje trgovinskog prometa navedeno je kao zajednički cilj na sastanku kopredsedavajućih Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju.

Nenad Popović i Maksim Rešetnjikov su u avgustu u Moskvi razgovarali o mogućim perspektivama za saradnju.

U saopštenju Vlade Srbije posle susreta navedeno je da je u planu razmatranje uslova za proširenje saradnje Beograda i Moskve u oblastima turizma, zdravstva i visokih tehnologija.

Prethodno je u martu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao da je sa Reštnjikovim dogovorio da sednica Međuvladinog komiteta bude održana na jesen u Moskvi.

„Nažalost, aktivnosti ovog komiteta su opterećene sankcijama prema Ruskoj Federaciji. I u skladu sa tim i naša spojena trgovinska razmena je u prošloj godini za 30 odsto manja nego što je bila 2022. godine“, rekao je Dačić.

Evropska unija je od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. uvela Rusiji 14 paketa sankcija.

Poslednji paket usvojen u junu cilja ruske sektore eneregetike, finansija i trgovine.

Srbija između Zapada i Istoka

Prvi odgovor Beograda na poruke ruskog predsednika mogla bi da bude Vučićeva odluka hoće li otići u Kazanj na BRIKS.

Ovu grupaciju zemalja u razvoju čine Rusija, Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička Republika, a nedavno su se pridružili Iran, Egipat, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Novinar Mijat Lakićević ocenjuje da će Vučićeva odluka zavisiti od razvoja situacije u odnosima sa Evropom i Amerikom.

„Ispada da se Vučić više okrenuo Evropi i to bi moglo da dovede do toga da ne ode na taj samit“, kaže on.

Ipak smatra da se manevarski prostor sužava i na jednoj i na drugoj strani.

„Rekao bih da ga pritiskaju i Zapad i Putin što ne znači da nema još godinu, dve, tri dok ne donese konačnu odluku“, kaže Lakićević.

Predsednik Srbije je najpre 5. septembra izjavio da u vreme sastanka BRIKS-a ima važne goste iz inostranstva da bi dan kasnije poručio da će odluku o pozivu ruskog predsednika doneti 10. ili 15. oktobra.

Srbija računa na podršku Rusije, kao i Kine, u međunarodnim organizacijama na protivljenju nezavisnosti Kosova.

Marko Savković iz ISAC fonda ocenjuje da je to najjača karta u rukama Rusije i Kine u odnosu na vlast u Srbiji.

„Ja ne vidim šta drugo u budućnosti može biti tako važan faktor“, smatra on.

Dok još vaga odluku otići ili ne u Kazanj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Briselu 19. septembra izrazio uverenje da je moguće da Srbija u decembru otvori novi klaster u pristupnim pregovorima sa EU, ali je dodao da mu se čini „da to zavisi više od političkih uslova i pojedinih zemalja, a ne od Brisela“.

Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju od decembra 2021. Jedan od razloga je, prema izjavama srpskih zvaničnika, i to što nije uvela sankcije Rusiji.

(Autonomija, karikatura: STUPS)