Odlukom vlade u Bernu da povuče Švajcarsku iz višegodišnjih napora za potpisivanje značajnog sporazuma o partnerstvu s Evropskom unijom rizikuje pogoršanje ekonomskih veza, ograničenja trgovine i slobode kretanja, što je ujedno i veliki poraz Evropske komisije, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Švajcarska vlada se povukla iz višegodišnjih pregovora s EU o sveobuhvatnom paketu bilateralnih sporazuma, pošto dve strane nisu uspele da postignu sporazum o prekograničnom kretanju tražitelja posla i drugim ključnim pitanjima, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Kolaps pregovora mogao bi imati značajne posledice za bogatu alpsku državu s oko 8,5 miliona stanovnika i u kojoj živi otprilike 1,4 miliona građana EU, dok oko 340.000 ljudi putuje preko granice kako bi radilo u nizu švicarskih industrija.

Prekid pregovora bi takođe mogao odjeknuti u Velikoj Britaniji koja nastoji da utvrdi svoje veze s EU posle Bregzita.

Pregovori su uglavnom posrnuli oko zahteva EU da njeni građani imaju puni pristup švajcarskom tržištu rada čemu se Švajcarska oduprla takvom potezu, jer bi to, kako je rekao ministar spoljnih poslova Ignjacio Kasis (Ignazio Cassis), moglo značiti „promenu paradigme“ koja bi verovatno omogućila nešvajcarskim građanima da dobiju prava na socijalno osiguranje.

Odluka švajcarskog Federalnog saveta od srede da okonča razgovore s Briselom, koji su počeli 2014, znači da dve strane neće moći da nadograde niz bilateralnih sporazuma koji pokrivaju pitanja od trgovine preko transporta do medicinskih sredstava, nekih starih skoro 50 godina, ukazuje je Politiko (Politico).

Brisel je zapretio da bez šireg sporazuma o partnerstvu „neće biti zaključeni novi sporazumi sa Švajcarskom a postojeći sporazumi možda neće biti obnovljeni“.

Nervozna reakcija, kako ističe briselski portal, ukazuje na to da bi odnosi EU s alpskom državom mogli biti turbulentni s mnogo toga na ulogu: Švicarska je četvrti najveći trgovinski partner EU, dok je EU najveći trgovinski partner Švajcarske.

U zdravstvenom sektoru, švajcarska odluka će čak imati trenutni uticaj. U sredu je takođe istekao sporazum o međusobnom priznavanju medicinskih proizvoda, što znači da će proizvođačima biti komplikovanije da trguju takvim uređajima.

Poremećaji se očekuju i u širim ekonomskim odnosima. Iako sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Švajcarske iz 1972. ostaje nepromenjen odbacivanjem okvirnog sporazuma, Nemačko-švajcarska privredna komora upozorila je da će bez „neophodnih ažuriranja“ trgovinskog sporazuma biti stvorene skupe prepreke za kompanije.

Neuspeh dve strane da postignu novi krovni politički ugovor koji bi zamenio mešavinu pojedinačnih aranžmana pretvara se u ekonomsku smrt za Švicarsku koja se suočava sa sve većim preprekama na jedinstvenom evropskom tržištu, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).

Ulozi su veliki jer je 80 odsto direktnih ulaganja u Švajcarsku došlo iz EU u 2018, dok je polovina švajcarskog izvoza robe namenjena zemljama EU, odnosno Švajcarska više izvozi u EU nego u Kinu i SAD zajedno.

Već je 2019. Brisel pokušao da nametne sporazum presecanjem Švajcarskoj pristup trgovanju deonicama u EU.

To nije uspelo i sada EU povećava uloge, ističe briselski portal. Ranije ove godine švajcarski železnički prevoznik SBB nije mogao da učestvuje u istraživačkom programu EU koja je, kako izgleda, manje voljna da ublaži svoj stav posle iskustva s Bregzitom.

Okvirni sporazum predstavljen je 2018. radi pojednostavljenja veza EU i Švajcarske, ali je izrazito nepopularan u Švajcarskoj jer su nacionalisti zabrinuti da će njihova zemlja izgubiti nezavisnost, dok su sindikati u strahu da će dovesti do priliva stranih radnika i nagristi visoke lokalne plate.

Odluka Berna da napusti pregovore o bližim vezama s EU dovela je do brzog prekora iz Brisela koji upozorava na neizbežno pogoršanje saradnje uz naglasak da „povlašćeni pristup jedinstvenom tržištu mora značiti poštovanje istih pravila i obaveza“, prenosi Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Odnosi EU i Švajcarske dugo su bili izvor frustracija u Briselu koji je na temelju više od 100 bilateralnih ugovora dopuštao bogatoj alpskoj državi pristup jedinstvenom tržištu u zamenu za otvorene granice i usklađivanje švajcarskog i EU prava.

Iako će se najoštrije posledice verovatno osetiti u Švajcarskoj, povlačenje Berna iz pregovora, kako ukazuje Fajnenšel tajms, takođe predstavlja diplomatski neuspeh višegodišnjeg političkog angažmana bivšeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker) i njegove naslednice Ursule fon der Lajen (Von der Leyen).

Reakcije u Švajcarskoj su podeljene, ukazuje BBC.

Desničarska Švajcarska narodna stranka pozdravila je propast razgovora kao „pobedu švajcarskog samoopredeljenja“, dok su sindikati takođe bili zadovoljni jer su bili zabrinuti zbog uticaja na zaštitu plata i javnih usluge.

Ipak, većina političkih stranaka u Švajcarskoj bila je kritična: predsednik Socijalističke stranke Rodžer Nordman (Roger Nordmann) opisao se odluku kao „crnu sredu“.

S druge strane, predsednik švajcarske konfederacije Gi Parmalen (Guy Parmelin) odbacio je izraz „crna sreda“ i rekao da se nada plodnom „resetovanju odnosa“, dodajući da su Švajcarska i EU ostali prvoklasni partneri.

Čak i bez sporazuma, kako je kazao, u zajedničkim interesima je da zadrže „dokazani bilateralni pristup“.

(Beta)