Novi Sad je jedini grad na teritoriji Vojvodine koji nema Akcioni plan za inkluziju Roma, istakao je Nenad Vladisavljev ispred mreže „Romskainicijativa21“ na predstavljanju publikacije „Romi u evropskoj prestonici kulture – naša budućnost u Novom Sadu“ održanom u prostorijama NDNV Media Hub-a.

I pored nekoliko pokušaja aktivista i pripadnika romske nacionalne manjine da utiču na donošenje politike za uključivanje Roma na lokalnom nivou, Novi Sad i dalje nije usvojio nijedan dokument koji bi se odnosio na poboljšanje njihovog položaja.

To je glavni „kamen spoticanja“ i pri saradnji s drugim organizacijama, stranim ili domaćim, iako su one zainteresovane da rade s romskim udruženjima i zajednicama na rešavanju osnovnih problema s kojima se svakodnevno susreću, rekli su autori predstavljenog istraživanja koje je podržala Vlada Švajcarske preko projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“.

U susret godini u kojoj je Novi Sad evropska prestonica kulture, imamo situaciju gde više od trideset porodica u naseljima Šumica i Barake nema pristup pijaćoj vodi, podvukao je sociolog Nenad Vladisavljev iz Udruženja romskih studenata, i dodao da su se njihovi životni uslovi značajno pogoršali u periodu policijskog časa na početku pandemije.

Pored ova dva naselja, istraživanjem su bila pokrivena i druga naselja u kojima pretežno, i često izolovano, žive pripadnici romske nacionalne manjine – „Bangladeš“, Veliki rit i Adice.

Pri predstavljanju glavnih nalaza, autorka istraživanja Vinka Žunić je navela da dobijeni podaci „ne pokazuju ništa novo“ ili što se ne zna, već pričaju staru priču.

– U razgovoru sa ispitanicima, saznali smo da je najveći problem stanje, tj. nepostojanje ikakve infrastrukture – od nedostatka saobraćajne signalizacije u blizini Osnovne škole „Dušan Radović“ do konstantnog straha od gubitka krova nad glavom. Ne možemo ni da pretpostavimo obim problema s kojima se Romi svakodnevno susreću, jer manjak infrastrukture, kanalizacije, puteva s sobom povlači mnoge druge probleme, objašnjava Žunić.

Obrazovanje, kao i motivacija za istim, samo su jedna karika u tom lancu posledica usled nepovoljnog socio-ekonomskog položaja Roma, rekla je aktivistkinja udruženja „PHRALIPE“ Aleksandra Aleksandrović, dok je Ivan Nikolić iz Centra za istraživanje i očuvanje kulture Roma naveo primer paradoksalne situacije u kojoj romske porodice koje žive u neformalnom naselju „Bangladeš“ plaćaju industrijsku struju, koja je znatno skuplja u odnosu na struju koju koriste domaćinstva.

Učesnici su istakli da postoje konkretni mehanizmi, poput afirmativne politike, preko kojih bi moglo da se radi na unapređenju statusa romske zajednice u Novom Sadu. Nenad Vladisavljev je naveo primer službene upotrebe rusinskog jezika u organima uprave, iako je broj pripadnika te nacionalne manjine u „srpskoj Atini“ mnogo manji u odnosu na Rome. Kao primer dobre prakse, on je izdvojio Niš, koji je iz budžeta izdvojio sredstva i dao na korišćenje romskoj zajednici posebnu kulturnu ustanovu.

– Tu postoji mogućnost da se pleše folklor, rade istraživanja, organizuju radionice koje se bave savremenom kulturom. U Nišu, Romi imaju svoju kuću, dok u Novom Sadu nemaju, podvlači Vladisavljev i dodaje da, u tom smislu, kulturne stanice ne ispunjavaju potrebe romske zajednice.

U okviru istraživanja su data i 22 predloga mera uz čiju pomoć se ne bi, prema rečima učesnika tribine, rešili svi problemi s kojima se Romi suočavaju, ali bi se doprinelo njihovom saniranju.

Igor Išpanović (Autonomija)