Prošlo je više od dve sedmice od kako su, u vezi sa suđenjem nekim od pripadnika velikog i zloglasnog međunarodnog narko kartela, prvo u crnogorskim medijima a potom u velikom broju i naših i stranih medija, objavljene informacije koje ukazuju na sumnju da je Ambasada Srbije u Lisabonu pre nekoliko godina pružala podršku aktivnostima kartela.

Navodi da delovi presretnute Skaj komunikacije pripadnika narko kartela ukazuju na to da je diplomatsko predstavništvo Srbije u Portugalu korišćeno kao sigurna kuća za poslove kartela su naravno vrlo neprijatni i uznemiravajući i potencijalno i realno razorni po kredibilitet države i zato podrazumevaju niz obaveza za nadležne organe među kojima i tu da građanima i javnosti Srbije pruže potpune i tačne informacije o tome šta se dešavalo u ambasadi.

Sve što čini verovatnom mogućnost da su u diplomatskom predstavništvu neke zemlje grubo, na najsramniji način kršeni brojni domaći i strani zakoni i međunarodne konvencije neizbežno vodi urušavanju – u našem slučaju i inače već teško narušenog – kredibiliteta države u očima međunarodne javnosti pa su bilo argumentovano demantovanje, bilo potvrda takvih informacija nesporno legitiman predmet interesovanja javnosti i građana.

Uprkos tome, nadležni organi Srbije petnaest i više dana nakon objavljivanja takvih informacija ćute. Što je, naravno, sa stanovišta normalnog odnosa vlasti prema javnosti neprihvatljivo ali je nažalost sa stanovišta realnih prilika u Srbiji potpuno očekivano. Ignorisanje prava javnosti i ćutanje kao odgovor na mnoga teška otvorenih pitanja je dominantan manir naše političke elite. I pri tom je, po svemu sudeći, uopšte ne zanima što tako ne samo daje pravo na postojanje svim prisutnim sumnjama već ih i osnažuje.

I prilikom nedavnog objavljivanja Globalnog indeksa organizovanog kriminala, najrelevantnijeg i najviše citiranog izvora za merenje i ocenu organizovanog kriminala, koji izrađuje i objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz Ženeve, to je bilo očigledno.

U Globalnom indeksu Srbija je među najlošije ocenjenim i rangiranim zemljama Evrope, na 41. mestu od 44 zemlje koje su analizirane, najgore je rangirana od svih zemlja čak i sa prostora na kriminal tradicionalno slabo otpornog regiona Zapadnog Balkana.

U izveštaju se pored numeričkih ocena navode i deskriptivne. Konkretno za Srbiju – „državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala“ a „političke elite utiču na ključna kriminalna tržišta“ kao i da „korupcija unutar državnih institucija olakšava i štiti kriminalne poslove“ a da su „visoki državni funkcioneri povezivani s ozloglašenim figurama iz sveta organizovanog kriminala“. A u vezi sa trgovinom narkoticima posebno – da je „jedno od glavnih čvorišta krijumčarenja droga“ i „važan sastavni deo rute za krijumčarenju heroina ka zapadnoj Evropi, sa značajnom ulogom i u globalnom krijumčarenju kokaina“.

Uprkos tome što je politička elita u izveštaju direktno više puta prozvana ipak niko od njenih predstavnika nije smatrao obavezom da se na ovakve navode osvrne.

I za nivo organizovanog kriminala i za otpornost države prema njemu Srbija je u Izveštaju dobila vrlo loše ocene. Valjda je jedino ocena za međunarodnu saradnju (6,5 od 10) relativno pozitivna, pogotovo u poređenju sa drugim indikatorima u kategoriji otpornosti, poput transparentnosti Vlade (4,0), političkog vođstva(4,5) i pravosuđa (5,0).

Ali sled događaja govori da je političko vođstvo rešeno da baš tu ocenu pokvari. Javnoj tužiteljki Vrhovnog javnog tužilaštva, koja je šest godina bila tužiteljka za vezu sa Evrodžastom, agencijom Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima istekao je mandat a Visoki savet tužilaštva joj ga nije produžio. A pošto nije ni postavio novog tužioca za vezu Srbija je 1. marta zatvorila kancelariju i prekinula neposrednu saradnju sa Evrodžastom.

Javnost nije dobila, bar ne suvislo, obrazloženje zašto mandat tužiteljki za vezu nije produžen ili zašto na tu poziciju nije izabran neko drugi. Ali sasvim je jasno da potez nije slučajan, da je rezultat niza politikantskih kombinacija u Visokom savetu tužilaštva i u vezi sa njim, a sasvim je izvesno da će prekid saradnje za posledicu imati slabljenje borbe protiv organizovanog kriminala generalno a posebno protiv međunarodnih narko kartela.

Prethodno je vlast izmenama pravosudnih zakona, najblaže rečeno krajnje kontroverznim, utvrdila da tužilaštvo međunarodnu saradnju može da ostvaruje samo „uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe“. Tim je uspostavila direktnu a protivustavnu političku kontrolu nad međunarodnom pravosudnom saradnjom tužilaštva u borbi protiv organizovanog kriminala u zemlji. A tako i mogućnost da tu saradnju ne samo kontroliše već i da je, ako joj je, iz samo njoj poznatih razloga, neprijatna, osujeti. I da tako, sa obzirom da upravo iz međunarodne saradnje dolaze ključni dokazi protiv narko kartela, učini, ne samo neku ambasadu, već celu zemlju za njih sigurnom kućom.

(Peščanik, foto: Medija centar Beograd)