Tragedija koja se 1. novembra desila na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je betonska nadstrešnica na staničnoj zgradi pala i usmrtila 14 osoba i teško povredila još tri, izazvala je i dalje izaziva oštre reakcije javnosti, uključujući i masovna protestna okupljanja ogorčenih građana.

Ogorčenju građana je u velikoj meri doprinelo to što je vlast, upadljivo nastojeći da od sebe otkloni svaku odgovornost, odmah po događaju lansirala tvrdnju da nadstrešnica „nije bila predmet rekonstrukcije“ čak, još apsurdnije, pokušala da za nesreću proglasi odgovornim konstruktore stanice i njihovu navodnu grešku iz daleke 1964. godine.

Iako su te krajnje neubedljive izjave državnih funkcionera javnim saopštenjima pokušali da potkrepe izvođač radova, kineski konzorcijum CRIC-CCCC, i investitor, Infrastrukture železnica Srbije, bilo je sasvim očigledno da to nije istina i da su na nadstrešnici izvođeni radovi. Hiljade građana su bile u prilici da vide da nadstrešnica, ispod koje su visoki državni funkcioneri prilikom čak dva svečana otvaranja držali pompezne govore, izgleda bitno drugačije nego pre. I samo dan nakon nesreće inženjer koji je bio angažovan na rekonstrukciji zgrade izjavio je za medije da su na nadstrešnici izvođeni radovi i da je, šta više, lično slao dopise na brojne adrese nadležnih upozoravajući na loš kvalitet tih radova. Nešto kasnije su prezentirani dokumenti koji govore isto, a potom i fotografije koje potvrđuju da su tokom radova betonski držači, „kotve“, koje su bile iznad čeličnih užadi i držale noseću konstrukciju uklonjene s krova što je, po svemu sudeći, razlog pada nadstrešnice.

Za razliku od funkcionera vlasti i izvođača radova i investitora, o svemu ovom, iako je bilo logično očekivati da se oglasi, nije se oglašavala kompanija čiji posao bio nadzor nad realizacijom rekonstrukcije stanice. To je, uz suočavanje sa činjenicom da je uz stranog izvođača radova i nadzornik radova „stranac“, bilo povod da se u medijima pojavi dosta informacija o – našoj široj javnosti do skora gotovo nepoznatoj – mađarskoj kompaniji Utiber.

Pored ostalog i to da je u poslednjih par godina u našoj zemlji dobila na desetine veoma vrednih poslova. Najviše ugovora ima sa preduzećem Infrastrukture železnice Srbije, ali kapitalne poslove poput upravljanja projektom, rukovođenja izgradnjom i nadzora nad izgradnjom Nacionalnog stadiona u Surčinu i nadzora nad izgradnjom pruge do stadiona, ima ugovorene i sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom građevinarstva.

Ekstremno brza ekspanzija, vrednost poslova a izrazita netransparentnost u poslovanju, u kombinaciji sa činjenicom da iza Utibera stoji multimilijarder Mesaroš, deklarisani prijatelj autokratskog premijera Mađarske, deklarisanog prijatelja autokratskog predsednika Srbije, mogli bi, razume se, biti vrlo zanimljiva tema i sa (anti) korupcijskog stanovišta.

Ali u ovom trenutku je, bez konkurencije, najzanimljivija informacija o Utiberu, koju je, zahvaljujući novinarima BIRN, javnost dobila pre nekoliko dana, ta da je kompanija uputila pisano upozorenje izvođaču radova, kineskom konzorcijumu CRIC-CCCC. I da u upozorenju ukazuje da je nakon pada nadstrešnice došlo do poremećaja statičkih veličina na celoj krovnoj konstrukciji i da nije moguće predvideti njeno dalje ponašanje, što može prouzrokovati ozbiljne posledice. I da zbog bezbednosnih razloga zahteva da se do daljnjeg, do opoziva upozorenja, obustavi korišćenje staničnog hola, šaltera za prodaju karata i dela čekaonica i kancelarija. I, što je sigurno najvažnije, da se ne dozvoli prisustvo ljudi u ovim prostorijama.

Ovoj vesti javni servis, ni bilo koji od provladinih, mejnstrim medija nije dao publicitet.

A BIRN je objavio i da je u upozorenje imao uvid, ali da je ipak pokušao da dobije i zvaničnu potvrdu, a da su u novosadskom i beogradskom birou Utibera izbegavali, odnosno otvoreno odbili da daju bilo kakvu informaciju. Nakon što je informacija objavljena a demanti izostao, ta potvrda po svemu sudeći nije ni potrebna, utoliko pre što je na rizike o kojim se govori u upozorenju i pre njega ukazivalo nekoliko naših stručnjaka.

Sa stanovišta prava, Utiber, kao i CRIC-CCCC, možda i nemaju formalnu obavezu da svoje informacije dele sa javnošću, ali je sigurno i ružno i nemoralno da na račun građana Srbije zarađuju milijarde a da kriju informacije od kojih mogu zavisti životi tih građana.

Ali ružnije, nemoralnije i opasnije je kad se tako ponašaju i oni koji imaju nesporne zakonom utvrđene obaveze prema građanima i javnosti. Nemoguće je da vlast, Vlada Srbije, Ministarstvo saobraćaja, Infrastrukture železnica Srbije, Direkcija za železnice, Centar za istraživanje nesreća… ne znaju, da „nisu čuli“ za upozorenje. I ako uprkos tome nisu svesni obaveze da ga demantuju ili potvrde i saopšte šta će tim povodom preduzeti, potvrđuju i potpuni diletantizam i, gore od toga, zastrašujuću spremnost ne samo da krše prava građana, nego i da izlažu riziku njihove živote.

(Peščanik, foto: Medija centar)