Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za portal N1 da objavljivanje ličnih podataka navodnih botova Srpske napredne stranke nije po zakonu, ali da u ovom slučaju ima još dosta nezakonitosti, poput ugrožavanja sigurnosti, pretnji, izazivanja mržnje, a koje su činili botovi.

On navodi da u teoriji postoje i elementi za organizovanje krivične grupe.

„Generalno objavljivanje ličnih podataka, poput imena ili fotografija nije zakonito i to nije sporno. Svima je to jasno“.

Ipak, Šabić ističe još neke detalje koje otvaraju pitanje nezakonitosti, a tiču se organizovanja i delovanja botova.

On navodi da je objavljivanje podataka naišlo na razumevanje mnogih građana, čak i zadovoljstvo, a da to nije slučajno.

Šabić kaže da botovanje nije protivzakonito, ali da sumnja da će bilo ko sa spiska botova reagovati i tražiti zaštitu na sudu ili od poverenika.

„Svesni su da je krajnje problematično ono šta rade sa moralnog stanovništa. Osim toga ovako kako je rađeno, otkriva potencijalne brojne nezakonitosti.“

On smatra da su sami botovi najverovatnije izvršili velikih broj krivičnih dela, od benignih poput vređanja, klevetanja, preko ozbiljnijih krivičnih dela kao što su ugrožavanja sigurnosti, pretnje, izazivanje mržnje.

Po njemu, sve navedeno bi moglo da da bude predmet interesovanja tužilaštva, ali sumnja da će nešto desiti shodno dosadašnjoj aktivnosti tužilaštva.

„Nažalost, oni nisu reagovali na čitav niz kršenja zakona“.

Organizovanje kriminalne grupe i otkazi

Šabić ističe i pitanje organizovane kriminalne grupe.

„Ako neko formira armiju od više hljada članova, ako je cilj obavljanje nekih aktivnosti poput vršenja krivičnog dela, a neka su kažnjiva sa više od četiri godine zatvora, onda teorijski imamo i pitanje organizovane kriminalne grupe“, poručuje Šabić.

On dodaje i pitanje nezakonitosti odnosno primanja plate za nešto što nije u opisu posla, odnosno botovanje tokom radnog vremena.

„Botovi troše resurse firmi u kojima rade, koje troše za privatne poslove. To su radno-pravni prekršaji za koje se dobijaju i otkazi“.

Mislim da su ljudi u vlasti svesni kompromitovanja zbog ovog spiska i da su zbog toga krenuli u kampanju „I ja sam bot“ gde se državni funkcioneri slikaju i poručuju da su botovi.

„Ponižavajuće je da se neko time ponosi. Sam bot je označava nekog ko nije čovek, ko nema svoju volju i radi samo što mu se kaže. Neko ko je dehumanizovan. Kampanja je zastrašujuća. Neodoljivo me podseća na ‘Dangu’ Radoja Domanovića gde građani žele da dobiju žig na čelo, a neki hoće i dva žiga“.

Danga: Robovski žig u snu i strah na javi

Radnja „Dange“ je san koji je pripovedač sanjao, ali on je zapravo alegorija za stvarni život. U tom snu pripovedač se nađe u gradu u kojem vrede isti uslovi kao u stvarnom životu, samo se drugačije zovu. Umesto gazde, na vlasti je kmet. On naređuje da se nad narodom obavi žigosanje kako bi se razlikovao od došljaka.

Taj pečat ili dangu kojom se inače žigošu robovi, narod s oduševljenjem prihvata, busajući se ko će hrabrije da izdrži bol i muku ovog mučenja. Pripovedač,  inače došljak, zgražava se takvog postupanja prema narodu, kao što se zgražava i nekih drugih običaja poput jahanja moćnika – osoba koja dopusti da je jašu, postaje cenjena u društvu.

Ali ni pripovedačeva java nije ništa bolja. Pripovedač živi u svetu u kojem je pogramiran da poštuje visoke činove i to iz čistoga straha. On se klanja dugmetu s policijske uniforme na tlu i to gotovo mehanički.

(N1)