Odgovor države nije bio dobar i kad smo stupili u kontakt sa njima, posle prvog sastanka bilo je jasno da tu ne postoji nikakav sistem, da tu ne postoje kadrovi koji su spremni i sposobni da se uhvate u koštac da velikom tragedijom, rekao je za nedeljnik NIN otac Ane Božović, učenice koja je ubijena u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

On je u zajedničkom intervjuu, koji su povodom šest meseci od tragičnog događaja dali roditelji dece koja su izgubila živote 3. maja ove godine u toj školi, istakao da ima utisak da ni u jednom trenutku roditelji nisu imali adekvatnu komunikaciju sa institucijama i da su potpuno prepušteni sebi.

Zoran Martinović, otac ubijene Katarine Martinović, naglasio je da se roditeljima niko nije obraćao, da je tako bilo od prvog trenutka i da je jedina informacija koju su dobili iz institucija, bila informacija iz policije da su im deca ubijena.

Prema njegovim rečima roditelji su na svoju ruku odlazili na sudsku medicinu na identifikaciju dece. Iako im je rečeno „zvaće vas neko“, kažu da su se organizovali sami, jer ih niko nije pozvao.

Martinović objašnjava da su roditelji dobili samo pomoć od Skupštine grada i pogrebnih preduzeća, koji su pomogli finansijski, tehnički i ljudski da u miru sahrane svoju decu, i jedan telefonski poziv ministra Ružića koji im je lično uputio saučešće.

Otac ubijene devojčice Mare Anđelković, Branko Anđelković rekao je da su roditelji tog 3. maja, dok su čekali informacije ispred škole, dobili lažnu tvrdnju da je šezdesetoro dece zatvoreno u dve učionice i da deca daju iskaze.

Kako je dodao, nakon toga su se roditelji sami uputili do bolnica, gde su u hodniku jedne od bolnica, slučajno, iz razgovora dva tehničara, saznali da u školi ima šest ili sedam mrtvih, a da su zvaničnu informaciju u policiji saznali tek četiri sata nakon događaja.

On je prepričao i događaj kada je od direktorke škole „usred noći“ dobio poziv za komemorciju.

„Ni sestra me nije zvala u ponoć kad mi je majka umrla nego je sačekala jutro. A, direktorka škole Kneževićka nas je usred noći zvala na komemoraciju. Pošto sam joj objasnio da ne možemo da dođemo, ona je rekla: ‘Neka onda dođu vaši Mina, Mara… lapsus Mara je ubijena. Užas’“, naveo je Anđelković.

Majka ubijene devojčice Sofije Negić, Milanka Negić objasnila da pitanje šta je sa porodicama stradalih više nije pitanje političke obojenosti, nego društva koje ne želi da prihvati odgovornost.

„Naš akcenat je na ozdravljenju društva i izgradnji novog neba. Borićemo se za to“, izjavila je Negić.

Ninela Radičević, majka ubijene Ane Božović, navela je da nije iznenađena što načelnik Policijske uprave za Beograd Veselin Milić nije odgovarao za to što je objavio spisak sa imenima učenika koje je ubica planirao da ubije.

„Nije me iznenadilo ni to što niko osim Ružića nije podneo ostavku. Da li me je iznenadio način na koji su hteli da po hitnom postupku da organizuju komemoraciju? Pa je na kraju nikad nije bilo. Ne, nije me iznenadilo“, rekla je Radičević.

(FoNet, Foto: Beta)