Republički poslanik iz Demokratske stranke Boško Ristić izjavio je za „Dnevnik“ da će u okviru poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ lobirati za podršku vojvođanskom statutu. On je, međutim, napomenuo i da ne može da proceni kakav će biti generalni stav najveće poslaničke grupe o tom pitanju pošto, kako je naveo, „ipak imamao partijsku demokratiju“.
– Ja ću svakako lobirati za statut Vojvodine, ali trenutno ne mogu da kažem da li ću u okviru svoje poslaničke grupe biti u većini ili u manjini – rekao je Ristić.
On je podržao i ideju gradske vlasti u Nišu o formiranju zajedničkog predstavništva tog grada i AP Vojvodine u Briselu, a koja je javnosti saopštena prekjuče, nakon razgovora čelnika Niša i delegacija pokrajinskog i republičkog parlamenta o predlogu statuta APV.
– Naš je interes da predočimo Evropi naše komparativne prednosti i da to budu vrata za investitore koji bi na taj način prepoznali prednosti grada Niša, ali i vrata koja će nam omogućiti pristup evropskim fondovima za jačanje lokalne infrastrukture – kazao je Ristić.
– Kad na dnevnom redu bude statut Vojvodine, u Skupštini Srbije će se čuti glasovi i drugih delova Srbije, jer i istočna i centralna Srbija, kao i jug Srbije, već imaju razvijenu svest o tome da je decentralizacija neophodna – ocenio je on.
Dodao je da u njegovom niškom regionu veliki broj građana shvata da centralizovana Srbija stvara ogromne razlike između pojedinih regija, te da je neophodno stvoriti mehanizme kako bi se ojačao „srednji nivo vlasti“, koji bi bio između republičkog i lokalnog. On kaže da je vojvođanski statut u Nišu „toplije“ primljen nego u nekim drugim gradovima Srbije upravo zbog toga što je u ovom regionu razvijenija svest o potrebi regionalnog organizovanja.
– Još 1996. godine imali smo veliki antagonizam između lokalne i republičke vlasti, i kad smo stvorili Asocijaciju slobodnih i nezavisnih gradova i opština, ideja decentralizacije, koja je tad bila način otpora autoritarnom režimu u Beogradu, ovde u niškom regionu se ukorenila – navodi Ristić.
On, međutim, kaže da još uvek nije zrelo da bi se povlačili konkretni potezi koji bi vodili ka formiranju niškog regiona, ali napominje da „ljudi osećaju da postoji potreba da se na tom planu nešto uradi“.
– Ovde se ne radi o bilo kakvom protivljenju Beogradu, već o otporu beogradizaciji Srbije. Nama je Beograd potreban kao partner u ostvarivanju srednjeg nivoa vlasti, koji bi imao kapacitet da nosi regionalne planove razvoja, vodi regionalne fondove za iskorenjivanje siromaštva… – istakao je Ristić.
Po njegovim rečima, iako Ustav Srbije garantuje svim građanima pravo na pokrajinsku autonomiju, potrebno je zakonima o teritorijalnoj organizaciji i regionalnom razvoju utvrditi mehanizme i uslove za uspostavljanje novih pokrajina. Ristić, međutim, veruje da bi najbolje rešenje bilo da se ovo pitanje uredi posebnim zakonom o formiranju novih autonomnih pokrajina. On je izrazio nezadovoljstvo aktuelnim nacrtom zakona o regionalnom razvoju, koji je u javnoj raspravi, ocenivši da taj tekst sadrži „prikrivenu centralističku formu“.
– U Srbiji, nažalost, još uvek postoji strah od decentralizacije, pošto mnogi u tome vide opasnost od separatizma, a ne preduslov dalje demokratizacije zemlje – ocenio je.
Ristić kaže da će Niš ipak insistirati na stvaranja srednjeg nivoa vlasti, „jer je to ključno za ubrzani razvoj svih delova Srbije“. Dodao je da bez sistemskih promena na tom planu, regije u Srbiji nemaju mehanizme da preuzmu odgovornost za sopstveni razvoj, već im preostaje samo da vode „zavičajnu politiku“.
Na pitanje računa li u tom pogledu i na podršku Demokratske stranke koja je vodeći akter vlasti, on je kazao da je „stvaranje političke volje za decentralizaciju Srbije još uvek u toku“, ali i da je sve više pristalica ove ideje, dok o modelu njene realizacije ipak „još nema jasnih vizija“.
– O modelima decentralizacije se samo priča, doduše, još uvek stidljivo. A tom temom se u dovoljnoj meri ne bave ni političke stranke, ni mediji, ni stručna javnost – zaključio je Ristić.
(Dnevnik)