Asal se mesecima pojavljivala u javnosti bez hidžaba, odnosno islamske marame, solidarišući se s protestima protiv establišmenta koji su potresli Iran, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Čak i pošto su demonstracije koje su izbile u septembru splasle poslednjih nedelja posle oštrog odgovora države, ova stanovnica Teherana je nastavila da krši zakon o hidžabu, direktno prkoseći iranskom klerikalnom režimu.

„Želim da pokažem (vlastima) da je ova revolucija i dalje živa i da će se naš narod boriti protiv njih svim sredstvima“, rekla je za Radio Farda RSE-a 32-godišnja akušerka, koja je tražila da se ne objavljuje njeno puno ime iz strah od odmazde.

„Kada bez hidžaba prođem pored pripadnika bezbednosnih snaga, nije lako. Celo telo mi se trese. Ali nikada neću odustati. Nastaviću da protestujem“, dodala je ona.

Tanja, takođe iz Teherana, rekla je da žene skidaju marame kako bi se usprotivile klerikalnom establišmentu koji im je oduzeo najosnovnija prava, uključujući pravo da biraju kako će se pojavljivati u javnosti.

„Žene to vide kao svoje apsolutno pravo, pravo koje im je godinama uskraćivano“, rekla je psihološkinja, koja je tražila da se ne koristi njeno puno ime. „Protestujem protiv status kvoa.“

Asal i Tanja su među sve većim brojem Iranki koje u javnosti ne pokrivaju kosu, uključujući na ulicama većih gradova, kao i u restoranima, kafićima i tržnim centrima. One su ohrabrene antirežimskim protestima u kojima su žene imale glavnu ulogu.

Demonstracije su izbile posle smrti 22-godišnje Mahse Amini 16. septembra ubrzo pošto ju je uhapsila iranska policija za moral zbog navodnog kršenja zakona o hidžabu.

Protesti su počeli kao protivljenje brutalnoj primeni zakona o hidžabu, ali su ubrzo prerasli u jednu od najdužih antirežimskih demonstracija protiv iranske teokratije, s pozivima na ukidanje klerikalne vladavine i zahtevima za društvene i političke slobode.

Tokom demonstracija, žene i devojke su skidale i palile svoje marame. Kako protesti jenjavaju posle akcija države u kojima je ubijeno više od 500 osobe, žene izražavaju svoj gnev kroz akte građanske neposlušnosti.

Aktivistkinja za ženska prava iz Teherana Lejla Mirgafari rekla je da su protesti protiv establišmenta osnažili protivljenje žena hidžabu, ključnom stubu islamske republike.

Mnogim Irancima je dosta „nepravednog, represivnog i antiženskog zakona“, rekla je za RSE Mirgafari, koja je uhapšena 2018. jer je u javnosti skinula maramu.

‘Mlade žene su neustrašive’

Obaveza nošenja hidžaba je uvedena dve godine posle Islamske revolucije 1979. Zakon nalaže da žene i devojčice starije od devet godina nose marame u javnosti.

Mnoge žene godinama nisu poštovale to pravilo i pomerale su granice onoga što zvaničnici kažu da je prihvatljivo, uključujući otkrivanje više kose i nošenje manjih i šarenijih marama.

Desetine žena su 2018. protestovale protiv zakona o hidžabu tako što su u većim gradovima stajale na razvodnim ormarima za struju i mahale maramama, u neviđenom iskazivanju prkosa.

Za vreme relativnog umerenog predsednika Hasana Rohanija od 2013. do 2021. godine, primena zakona o hidžabu bila je ublažena. Međutim, pod ultrakonzervativnim Ebrahimom Raisijem, iranska policija za moral je postala aktivnija i nasilnija u nametanju, kako navode vlasti, „potpunog hidžaba“.

To je izazvalo veće protivljenje hidžabu, koji je dugo bio simbol državne represije nad ženama.

Mahsa, majka dvoje dece, rekla je da se čak i u svetom gradu Mešhadu sve više žena pojavljuje u javnosti bez hidžaba.

„Idem u kupovinu bez marame. Držim je oko vrata. Ali mlade žene su neustrašive, neke čak uopšte nemaju maramu za glavu“, rekla je za RSE Mahsa, koja je iz straha od odmazde tražila da se ne koristi njeno puno ime.

Vlasti su u decembru objavile da je ukinuta policija za moral koja je sprovodila pravilo o hidžabu. Ipak, upozorile su da će pravosuđe nastaviti da reguliše pojavu i ponašanje žena u javnosti.

Poslednjih nedelja, zvaničnici su upozorili žene da poštuju zakon o hidžabu i pretili da će biti kažnjene one koje ga krše. Vlasti su takođe zatvorile preduzeća, restorane, kafiće, a u nekim slučajevima i apoteke, zato što vlasnici i menadžeri navodno nisu poštovali islamske zakone i pravila o hidžabu.

Šef iranskog pravosuđa Golamhossein Mohseni Edžei 6. marta je upozorio da će žene koje prekrše pravilo hidžaba biti kažnjene, rekavši da skidanje marame pokazuje „neprijateljstvo prema establišmentu i njegovim vrednostima“.

Asal je svesna da bi mogla biti uhapšena ili kažnjena zbog kršenja zakona. Ali nastavlja da prkosi. „Čak i ako me uhapse, ne mogu mnogo. Moj protest je važniji“, rekla je ona.

Poslednjih nedelja su se čak i žene tek izašle iz zatvora pojavljivale u javnosti bez marama.

Među njima je filmska autorka Modžgan Ilanlu, koji je osuđen na 10 godina zatvora i 74 udarca bičem pošto se u oktobru pojavila u javnosti bez hidžaba.

Nakon što je u februaru puštena u okviru amnestije koju je naredio vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, Ilanlu je ispred ozloglašenog teheranskog zatvora Evin stajala bez marame i pokazala znak pobede.

Neki komentatori unutar Irana sugerišu da vlasti vode izgubljenu bitku.

„Broj žena koje se pojavljuju na ulicama bez marame je impresivan“, napisao je u novembru konzervativni komentator Mohamed Mohadžeri.

„Moguće je da će ono što vidimo postati norma“, rekao je on, upoređujući pravilo o hidžabu sa zakonima koji zabranjuju satelitske antene i prijemnike koje Iranci uglavnom ignorišu.

Aktivistkinja za ljudska prava Azam Džangravi koja živi u Kanadi rekla je da je hidžab simbol „problema s kojima se žene suočavaju u Iranu“.

„Hidžab je ogoljeno lice svih nepravdi i tlačenja s kojima se žene suočavaju“, rekla je za RSE Džangravi, koja je bila među ženama uhapšenim 2018. zbog protesta protiv hidžaba.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta/AP)