Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da prilikom izrade Plana generalne regulacije i izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju novog mosta preko Dunava sa obilaznicom, u Novom Sadu u produžetku Bulevara Evrope, nisu poštovani važeći propisi u oblasti zaštite životne sredine.

Kako je istaknuto večeras na konferenciji u Novom Sadu, između ostalog, zanemarena je procena uticaja na životnu sredinu koja je trebalo da posluži za utvrđivanje mogućih posledica ovog projekta i mera za njihovo otklanjanje.

Arhitekta i urbanista Dragomir Ristanović podsetio je da je Ribarsko ostrvo spomenik prirode zaštićen Zakonom o zaštiti prirode, jer se u njemu nalaze staništa zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja, a istovremeno je i deo međunarodnog Ekološkog koridora Dunava, zaštićenog uredbom o ekološkoj mreži.

„Dakle, u jednom takvom prostoru imamo jedan projekat ovakve vrste, jedan zaista impozantan građevinski složen poduhvat koji treba da se izvede i treba da poveća intenzitete protoka ljudi i vozila bez ikakvog sagledavanja procene uticaja na životnu sredinu“, rekao je on.

Istakao je da po Zakonu o planiranju i izgradnji i Zakonu o strateškoj proceni uticaja svakoj odluci o izradi plana mora prethoditi mišljenje organa koji je nadležan za zaštitu životne sredine o potrebi izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu, kao „ključnog preventivnog  mehanizma po prevenciju štete koja može uslediti primenom planskih rešenja“.

„Ona nam služi da evidentiira, oceni, vrednuje, a potom i propiše načine na koje možemo izbeći nastanak neke nepovratne i velike štete po životnu sredinu, a posebno je važna kada govorimo o prostorima koji su u bilo kakvom režimu zaštite“, upozorio je Ristanović.

Lažiranje dokumentacije

Predsednik Upravnog odbora RERIi advokat Jovan Rajić, istakao je da je nakon istraživanja dostupne dokumentacije, taj institut još u februaru podneo krivičnu prijavu protiv Dejana Mihajlovića, v.d. načelnika Gradske uprave za urbanizam, zbog osnovane sumnje da je, prema mišljenju RERI-ja, izvršeo krivično delo iz člana 357. Krivičnog zakonika – falsifikovanje službene isprave.

Kako je precizirao, Mihajloviću na teret stavljaju da je u rešenju kojim se navodi da nije neophodno raditi stratešku procenu uticaja na životnu sredinu pri izgradnji mosta, naveo netačan podatak da su strateške procene ranije urađene za druga tri plana koja obuhvataju područje na kojem će se graditi most – Plan generane regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu grada Novog Sada, Plan generalne regulacije limana sa  Univerzitetskim centrom u Novom Sadu i Plan generalne regulacije Sremske Kamenice sa okruženjem.

Zbog toga, navodno, nije bio neophodno raditi ponovo stratešku procenu za isto područje, jer je ono pokriveno tim prethodnim strateškim procenama što bi, dodao je Rajić, i bilo u skladu sa pozitivnim propisima i evropskom direktivom.

„Međutim, RERI je otkrio da je od ova tri plana generalne regulacije strateška procena uticaja rađena samo za jedan – Plan genrealne regulacije Sremske Kamenice sa okruženjem“, precizirao je Rajić.  

Naon prijave u februaru, RERI se, dodao je Rajić, u maju, avgustu, a zatim i u decembru obraćao nadležnom tužilaštvu u Novom Sadu kako bi dobio informacije o tome dokle se stiglo sa tom prijavom.

Zaustaviti radove

A programski direktor RERI Mirko Popović istakao je da je proceduralno nemoguće dobiti građevinsku dozvolu pre nego što se sprovede postupak procene uticaja, ukazujući da ovo nije usamljeni slučaj, već da je u pitanju praksa što je, po njegovim rečima, ozbiljan prolem.

Popović je upozorio i da je, budući da su u međuvremenu izdate najmanje dve građevinske dozvole pre nego što je izrađena studija o proceni uticaja, RERI pre nekoliko dana Ministarstvu za zaštitu životne sredine podneo i zahtev za vanredni nadzor tražeći da inspekcija izađe na teren i obustavi radove ukoliko zaključi da se oni izvode bez studije o proceni uticaja.

„Smatramo da je neophodno da se radovi obustave sve dok se za projekat ne obezbede adekvatni uslovi zaštite životne sredine, odnosno saglasnost o studiji o proceni uticaja, a da oni pojedinci i institucije koje su u ovim postupcima prekršili zakon, nužno je da odgovaraju jer na taj način će se obezbediti da se takve situacije ne ponavljaju“, zaključio je Popović.

Ukazao je i da Evropska komisija već nekoliko godina podeća Srbiju na tu „jako lošu praksu“, kao i da godinama izbegavamo da se uskladimo sa direktivom o proceni uticaja iz 2014. godine koja posebno upućuje na analizu lokacije i karakteristika projekta prilikom odlučivanja o potrebi procene uticaja.

Rajić upozorava i da je neophodno otkloniti neusklađenost između podzakonskih akata u oblasti planiranja i izgradnje i zakona o proceni uticaja koji omogućavaju da Ministarstvo građevine ili nadležni organi iz oblasti građeviinarstva u nekakvoj proceduri koju Zakon o proceni uticaja ne poznaje, potražuju od nadležnih organa za zaštitu životne sredine mišljenja da li je potrebna  studija o proceni uticaja. Nema mišljenja, postoji postupak koji je jasno propisan zakonom, zaključio je Popović. A najvažnije je, dodao je, da u svim koracima učestvuje javnost.

Dalibor Stupar Autonomija