Raste broj ubijenih novinara u svetu, kao posledica kriminale prakse redovnih ili neregularnih oružanih snaga, ili organizovanog kriminala, objavili su Reporteri bez granica (RSF) u svom novom izveštaju.

Od 1. decembra 2024. godine ubijeno je 67 medijskih profesionalaca zbog posla koji obavljaju, a najmanje njih 79 odsto bili su žrtve regularnih ili neregularnih oružanih snaga (37) a 16 novinara bilo je žrtva organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je izraelska vojska odgovorna za više od 43 odsto ubijenih novinara poslednjih 12 meseci.

Od oktobra 2023. izraelska vojska ubila je skoro 220 novinara, od kojih najmanje njih 65 dok su obavljali svoj posao ili zbog njihovog posla, navode Reporteri bez granica.

U Ukrajini, ruska vojska takođe nastavlja da cilja nacionalne i međunarodne reportere.

Sudan se takođe pojavo kao ratno područje posebno smrtonosno za novinare, piše RSF.

U Meksiku organizovani kriminal odgovoran je za alarmantni porast ubistava novinara u 2025. godine. Ova godina je najsmrtonosnija u Meksiku u najmanje poslednje tri godine a zemlja je druga najopasnija zemlja za novinare na svetu sa devet ubijenih novinara. Taj fenomen se širi sa meksikanizacijom latinske Amerike, te je na američkom kontinentu koncentrisano 24 odsto novinara ubijenih na svetu.

„Eto gde vodi mržnja prema novinarima. Ona vodi smrti 67 novinara ove godine, ne zbog nesrećnog slučaja ili kolateralne štete, oni su ubijeni jer su ciljani zbog njihove novinarske aktivnosti“, rekao je Generalni direktor RSF-a Tibo Bruten (Thibaut Bruttin) u izveštaju.

Nacionalni novinari plaćaju najveću cenu i samo dva strana novinara ubijena su van svoje zemlje, francuski fotograf Antoni Lalikan koji je ubije u udaru ruskog drona u Ukrajini i salvadorski novinar Havier Erkules ubijen u Hondurasu, gde je živeo više od deset godina. Svi drugi ubijeni su izveštavanjem iz sopstvene zemlje, navodi RSF.

Pored ubijanja novinari su bili pod mnogim drugim pretnjama. Tako je 503 novinara zatvoreno širom sveta. Najveći broj zatvorenih je u Kini (121), a Rusija sa 48 zatvorenih novinara pridružila se trojci na vrhu sa Mjanmarom (47 zatvorenih novinara), i ona drži u zatvoru najveći broj stranih novinara – 26 Ukrajinaca.

Situacija u Rusiji, Gruziji, Azerbejdžanu i Belorusiji između ostalih ilustruje velike opasnosti koje prete slobodi medija u zemljama bivšeg sovjetskog bloka, pišu Reporteri bez granica. U Gruziji je u januaru uhapšena gruzijska novinarka Mzija Amaghlobeli a u Azerbejdžanu je trenutno u zatvoru 25 novinara.

Izrael je druga zemlja posle Rusije koja je uhapsila najviše stranih novinara, tako je 1. decembra 2025. godine 20 palestinskih novinara i dalje bilo u izraelskim zatvorima, a među njima 16 je uhapšeno tokom dve poslednje godine u Gazi i Zapadnoj obali.

U 2025. godini 135 novinara se i dalje vodi kao nestalo u 37 zemalja sveta, a neki od njih se vodi kao nestalo više od 30 godina. Iako ni jedan kontinent nije pošteđen ovaj fenomen je najizrazitiji u Meksiku (28 nestalih) i u Siriji (37 nestalih).

Godinu dana posle pada Bašara al Asada više novinara koji su uhapšeni ili zarobvljeni pod njegovim režimom se ne mogu naći pa je Sirija zemlja koja ima najviše nestalih medijskih profesionalaca na svetu sa više od četvrtine od ukupnog broja.

U Siriji su nestali novinari bili taoci Islamske države ili zatvorenici Bašara al Asada ali njihov pad nije još doveo do toga da se oni nađu.

Dvadeset novinara i dalje se drže kao taoci u svetu. U 2025. godini pobunjenici Hutiji su oteli devet novinara, pa je Jemen zemlja sa najviše otetih novinara u poslednjih 12 meseci. U Siriji veliki broj novinara otetih pre pada Bašara al Asada još nisu pronađeni.

Pozivaju se nove sirijske vlasti nastale iz grupe Hajat Tahrir al Šam da ne zaborave da se još drži oteto više novinara i da ih treba osloboditi.

(Beta/Autonomija, foto: NDNV)