Nedelja je ujutro i Harkov je skoro potpuno prazan. Rusi su tokom noći izvršili napad na Saltivku, četrvt na severnoj periferiji grada, navođenim bombama KAB-500. Uništena su dva civilna objekta; srećom, nije bilo poginulih, samo velika materijalna šteta i brojni povređeni.

Plato ispred stadiona „Metalist“ je veoma veliki i ima stazu za automobilsku obuku. Ovo područje grada je takođe više puta bombardovano i mnoge zgrade više nemaju stakla, već samo šperploče za zatvaranje prozora.

Tokom radne nedelje Harkov oživljava. Ulice su prometne, kad je špic metro je pun, kao u svakom drugom gradu na svetu.

Međutim, lica ljudi – službenika sa košuljama kratkih rukava, studenata sa upadljivim pirsinzima na licu, penzionera sa torbama za kupovinu – uplašena su i zabrinuta: napetost je opipljiva i nije teško razumeti zašto.

Grad je stalno na udaru Rusa. Sirene se oglašavaju nekoliko puta dnevno, posebno noću, kada ulice nisu osvetljene radi uštede struje.

Potpuni mrak pojačava strah i osećaj usamljenosti stanovnika i upravo noću Rusi najviše bombarduju.

Ipak, ne bi bilo ispravno Harkovu dati imidž grada koji je isključivo u ratu: tu su večernji aperitivi, ljudi izlaze i idu u kafiće, u pozorište (u Narodnom pozorištu predstave se održavaju u jednom skloništu pod zemljom), a oni koji to mogu da priušte idu i u restorane.

Pre rata, Harkov je imao 1.400.000 stanovnika. Teško je tačno odrediti koliko ih je otišlo od početka sukoba, ali se može oceniti da je u gradu ostalo najmanje milion ljudi.

Harkov je bio treća najvažnija industrijska oblast u Ukrajini, posle Kijeva i Dnjepra, i činio je šest odsto nacionalnog BDP-a.

Od 24. februara 2022. ovaj se broj je smanjen na dva odsto, što se za grad koji je stalno na udaru može smatrati zaista odličnim rezultatom.

Harkov je industrijski grad, koji proizvodi i prerađuje minerale, počevši od gvožđa; zatim, postoji ogroman sektor javnih usluga, kao što su javni prevoz, zdravstvo, odvoz smeća, koje su i dalje efikasne i zahtevaju mnogo radne snage.

Reč je o zaposlenima i radnicima koji se svakog dana, uprkos bombardovanju i sirenama, bude neispavani i idu na posao kako se grad ne bi zaustavio.

Da bih razumeo kakva je trenutna situacija na vojnom planu, idem u kancelariju za odnose sa medijima Komiteta za teritorijalnu odbranu (OTU), koji je stvoren da bi koordinirao različite brigade vojske i volontera u cilju da se na najbolji mogući način odbrani grad.

Pres-kancelarija se nalazi u istorijskoj zgradi Deržproma, arhitektonskom dragulju 1920-ih, izgrađenoj kada su arhitekte imale slobodu da stvaraju kako žele, pre nego što im je Staljin nametnuo kruta pravila konstruktivnog realizma.

Pozdravlja me portparol ove organizacije, pukovnik Vitalij Sarancev. Širokih ramena, iskrenog i ozbiljnog pogleda, Vitalij dolazi iz sela nedaleko od Harkova koje je danas pod ruskom okupacijom.

Njegova porodica je uspela da pobegne kroz severnu Rusiju u Estoniju, a zatim je stigla u Rim. Njegova žena i deca nadaju se da će moći da se vrate kući kada ukrajinska vojska oslobodi oblasti koje su osvojili Rusi.

Vitalij tvrdi da je situacija severno od grada trenutno stabilna; prošlog maja ruska vojska je pokrenula veoma snažnu ofanzivu sa ciljem da osvoji grad. Granica sa Rusijom je na nešto više od 30 km od centra Harkova i na tom području Rusija je rasporedila oko 50.000 ljudi, od kojih je 30.000 predodređeno samo za osvajanje urbanog centra.

Snage su nejednake: Vitalij ne može da nam kaže koliko je ukrajinskih vojnika raspoređeno na odbrambenoj liniji jer je to vojna tajna, ali poređenje koje pravi je primerno: u nedelji između 16. i 23. septembra Rusija je izvršila napade na oblast Harkova sa 700–800 projektila;

Ukrajina je mogla da odgovori samo sa 10 projektila.

„Potrebne su nam rakete dugog dometa da bismo mogli da se odbranimo i da bismo mogli da napadnemo neprijateljske vojne položaje u dubini, odnosno na ruskoj teritoriji”, kaže Valerij.

On to ne kaže, ali jednostavnom računicom shvatamo da ako bi ukrajinska vojska uspela da potera Ruse 20 kilometara severnije nego gde se trenutno nalaze, navođene bombe (koje imaju domet od oko pedesetak kilometara) više ne bi mogle da pogode Saltivku, severni kvart Harkova koji je mučen stalnim eksplozijama.

Kristijan Eker (Danas/foto: Beta/AP)