– Život se još nije završio, iako je prošao, reči su pesnika Branka Miljkovića. I to je strašna opasnost. Život je prošao, ali ima još jedno malo parče, i ja se sad samo nadam da ću moći i taj deo da prođem kao čovek – izjavila je Renata Ulmanski na predstavljanju monografije „Njegovo veličanstvo: Slučaj“ u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.

Legendarnoj glumici koja je svojom umetnošću glume obeležila ovdašnje pozorište i kinematografiju, poklonili su se brojni poštovaoci, kao i oni za koje u sali nije bilo mesta ni za stajanje, pa su ovu promociju pratili ispred ulaza u muzej.

Uz opasku da su između nje i fotografije na koricama monografije zajedničke samo naočari, Renata Ulmanski govorila je o svom umetničkom putu kroz duhovitu i metaforičnu priču.

– I nad mojom kolevkom nadnele su se tri vile: Bio je kraj 1929. godine, bile su malo već i umorne. Prva, pogotovu. I ovoj treba dati talenat, rekla je, a već sam ga dala Miki Vitoroviću, Ljubi Tadiću, Šalajiću, Đuzi Stojilkoviću, Miri Banjac i Anđi Vesnić istoga dana, sutradan Bori Todoroviću. Pa dobro, daću i njoj malo. Druga vila je bila malo bolje raspoložena: Daću joj zrno soli. Trebaće joj. A treća, ona je baš bila dobre volje, dala je durašnost, stamenost. Biće mala, ali biće stamena, rekla je. I da vidite, ja sam jako lepo koristila moje darove. Vrlo rano sam spoznala meru svoga dara, i nisam se propinjala na prste. Ono što su drugi mislili da treba da radim, radila sam rado, požrtvovano, najbolje što sam umela. Imala sam uspeha, retko velikog, i imala sam brojne neuspehe. Ali, ja sam tim delom života bila vrlo zadovoljna. Zrnce soli sam koristila jako često. Bila sam nesigurna, sumnjičava, promišljala sam stvari, nisam se zaletala i uvek sam stvari primala sa zrncem soli. Treće, durašnost, pa da nje nije bilo, ja večeras ne bih bila ovde – izjavila je jedna od najvažnijih glumica ovog prostora.

– Htela bih nešto da kažem vezano za ovu knjigu – ja sam se pomno, uporno trudila da jednu ličnost ne pomenem nikako, i uspela sam. Sada ću da je pomenem – ta ličnost je Renata Tepavac – rekla je, aludirajući na svoje udato prezime, brak sa Mirkom Tepavcem čija je udovica, jednim od najuglednijih diplomata u doba FNRJ, koji je bio direktor Radio Beograda i Politike u slavnim etapama ovih kuća, i publicista čiji su tekstovi objavljivani i u Danasu, a koji je preminuo je 2014. godine.

– Živela sam u lepoj, velikoj, ozbiljnoj zemlji, okružena bliskima za koje je neko rekao da su bili isklesani od morala, inteligencije i hrabrosti. Bilo je časno i odgovorno živeti među takvim ljudima. Kada se moja zemlja rastočila, ja sam je ispratila, a datum rođenja nam je bio isti, samo ona nije izdržala. Ali, svejedno, ta zemlja je zauvek ostala moj mentalni prostor  – istakla je Renata Ulmanski, koja već gotovo deceniju živi izvan medija i javnosti.

(Autonomija/Danas)