Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović najoštrije je osudio pokušaje da se protivzakonito ponište i izmene rezultati poslednjih parlamentarnih izbora i da se albanskoj nacionalnoj zajednici uskrati pravo na parlamentarnu reprezentaciju.

On je na okruglom stolu u Bujanovcu posvećenom međuetničkim odnosima i izgradnji građanskog društva poručio da niko nema pravo da uskraćuje pravo građanima Srbije albanske nacionalnosti da imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije i da se time menja njihova izborna volja, a njima šalje poruka da nisu ravnopravni deo našeg društva.

Božović je pozvao sve proevropske stranke u Srbiji da stanu u zaštitu i odbranu izbornog rezultata zahvaljujući kom je lista Partije za demokratsko delovanje na izborima osvojila jedan mandat i da se oštro suprotstave pokušajima da im se taj mandat silom i suprotno zakonu oduzme.

“Bez toga, bez potpunog integrisanja svih nacionalnih zajednica u Srbiji nema govora o tome da je Srbija demokratska država, ovo je pitanje koje nadilazi bilo čiji stranački izborni uspeh”, ocenio je on, dodajući da je poštovanje izborne volje albanske nacionalne zajednice način za izgradnju poverenja koje je ključno za uspostavljanje dobrih međuetničkih odnosa.

Narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi rekao je da je 2022. godina ključna za to kako će Srbija izgledati 2030. godine i da to zavisi od toga kako će se Srbija odrediti prema nekim od najznačajnijih pitanja i izazova pred kojima se nalazi, među njima i pitanje rešenja statusa Kosova od kog ne zavisi samo stanje u Srbiji u narednim godinama, nego i stabilnost celog Zapadnog Balkana.

On je upozorio na to da su građani i građanke Preševske doline taoci onoga što se dešava u odnosima između Srbije i Kosova i da je za dostizanje trajnog i održivog rešenja neophodna saradnja svih država Zapadnog Balkana.

Kamberi je u tom smislu istakao važnost inicijative Otvoreni Balkan i naglasio da neke od ideja koje dolaze od centralne vlasti, poput one o „srpskom svetu“, direktno oponiraju svemu što saradnja na Balkanu podrazumeva i da idu ruku pod ruku sa veličanjem ratnih zločina i ratnih zločinaca i politika iz devedesetih godina.

“Albanska zajednica u Srbiji nalazi se na rasksrsnici, čak i one političke snage koje su se oduvek, još od devedesetih godina, zalagale za učešće na izborima dovedene su u situaciju da preispituju svrsishodnost svojih stavova o učešću na izborima i da donesu novu odluku o tome da li vredi učestvovati na izborima ili pribeći nekim drugim metodama uz pun rizik da one mogu imati i destabilišuće efekte”, poručio je Kamberi.

N aokruglom stolu u Bujanovcu, održanom u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije u okviru projekta „Srbija 2030“, učestvovali su aktivisti, novinari, narodni poslanici, predstavnici lokalnih organizacija civilnog društva koji godinama rade na izgradnji boljih međuetničkih odnosa u ovom delu Srbije.

Projekat „Srbija 2030“ nastavak je projekta „Regionalna agenda 2020-2030“ koji je rezultirao u više od 400 preporuka, smernica i zadataka za države u regionu u cilju demokratizacije i modernizacije regiona, kao i priključivanja svih država Evropskoj Uniji.

(Autonomija)