Recesija, povećanje nezaposlenosti uz moguć postepeni oporavak tek od kraja ove godine. Ukratko to je ekonomska prognoza Brisela kada je u pitanju period 2012/2013, a odnosi se na zemlje EU i evrozone.
Ekonomija Evropske unije i dalje se nalazi u recesiji. Uz ocenu da postoji visok stepen neizvesnosti kada je reč o evropskim ekonomskim i finansijskim izgledima, u Evropskoj komisiji ukazuju i na mogućnost postepenog oporavka u Evropi počev od druge polovine ove godine.
„Trenutna prognoza je u skladu sa prelaznim izveštajem Komisije iz februara ove godine. Tada su nas kritikovali da smo preterano pesimistični, ali, nažalost, naše projekcije su se u velikoj meri obistinile tokom prethodnih meseci“, izjavio je komesar za ekonomska i monetarna pitanje EU Oli Ren.
Poljska – bez recesije i sa najvećim privrednim rastom
Tako će se, prema poslednjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, bruto državni proizvod (BDP) ove godine smanjiti za 0,3 procenta u okviru evro-zone, a ostati na „pozitivnoj nuli“ u EU. Tek u 2013. godini očekuje se rast bruto državnog proizvoda od 1,3 procenta u EU i 1 procenta u evrozoni.
Od velikih evropskih ekonomija očekuje se da ekonomske aktivnosti uhvate zamah u Nemačkoj i Francuskoj, za razliku od recimo Italije. I Španiju i Portugal očekuje recesija tokom ove godine, uz naznake poboljšanja tokom 2013.te. Poljska i dalje služi kao primer zemlje koja jedina u EU nije ušla u recesiju tokom cele ekonomske krize i gde se i dalje predviđa najveći ekonomski rast.
Radna mesta nestaju i u 2012.
Kada je u pitanju nezaposlenost u Evropskoj uniji, ni tu nema pozitivnih vesti. Očekuje se da prosečna nezaposlenost u Uniji bude oko 10 odsto, a procenat više u evro-zoni.
„Nezaposlenost i dalje raste. Neophodni proces strukturnih reformi imao je negativan uticaj na tržište rada u 2012. i očekuje se smanjenje broja radnih mesta (0,2 u EU, odnosno 0,5 procenata u evro-zoni). Očekivani privredni rast sledeće godine trebalo bi da se odrazi i na tržište rada, a time doprinese i održivom ekonomskom oporavku“, izjavio je komesar Ren.
Istovremeno, očekuje se da budžetski dugovi zemalja evro-zone nastave da se razlikuju od zelje do zemlje, ali i da padaju i to sa prosečnih šest procenata iz 2009. i 2010, preko prošlogodišnjih 4,1 odsto na predviđenih 3,2 procenta ove godine i očekivanih 2,9 u 2013. Cene energenata i povećanje taksi u Evropskoj uniji ove godine bili su glavni razlozi za povećanje inflacije, čiji se postepeni pad , ispod 1,8 odsto, očekuje u 2013. godini.