Kraj pedesetodnevnog vanrednog stanja Srbija je dočekala uz šerpovanje nezadovoljnih građana sa prozora i uz kontra miting sa bakljama sa krovova zgrada. Nakon popuštanja mera, šerpe su utihnule ali političke tenzije su ostale.

Na godišnjicu rušenja u beogradskom naselju Savamala, 26. aprila, Inicijativa Ne davimo Beograd pozvala je na akciju pod nazivom Bukom protiv diktature. Iste večeri veliki broj građana je sa svojih prozora iskazao nezadovoljstvo merama vlasti lupajući u šerpe, duvajući u pištaljke i puštajući muziku samo nekoliko minuta nakon aplauza podrške medicinskim radnicama i radnicima u 20 časova. Ubrzo su se ovoj akciji pridružili i aktivisti i simpatizeri opozicionih partija. Ali ni ta akcija nije ostala bez odgovora onih koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS). Ubrzo su se pojavili snimci bakljada sa zgrada širom Srbije uz puštanje preko razglasa skandiranja protiv opozicije.

Vanredno šerpovanje

Prvi ozbiljniji protest od dolaska na vlasti Srpske napredne stranke 2012. godine, ta politička opcija doživela je pet godina kasnije, nakon pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izbora. Nakon toga se suočava se sa periodičnim građanskim ili opozicionarskim protestima. Vanredno stanje nije bilo izuzetak.

Rigorozne mere koje su naglo donete i isto tako popuštene bez gradualnosti, izazvale su poremećaje u funkcionisanju društva, navodi za podcast serijal Reaguj! politikolog Vujo Ilić komentarišući proteste sa prozora. Ipak, naš sagovornik očekivao je prestanak šerpanja.

„Izražavno je nezadovoljstvo, pre svega. Čini mi se da je logično da su ti oblici protestnog izražavanja prestali kada se završila zabrana kretanja“, rekao je on.

Iako su mnogi povukli paralele sa sličnim izlivom nezadovljstva studentskih protesta protiv izborne krađe Slobodana Miloševića ’96. godine, kontekst je bio drugačiji, ali ovaj protest Ilić ocenjuje kao izražavanje širokog nezadovoljstva, dok profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićević ovakav način protesta naziva iznuđenim rešenjem.

Baklje sa propusnicama

Već nakon prve održane akcije bukom protiv diktature, poslanici i funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke pozvali su svoje simpatizere da „šerpašima“ pruže odgovor.

„To jedna od retkih situacija da je zapravo vladajuća stranka bila u defanzivi, morala je vrlo brzo da smisli na koji način da odgovori, što je opet dovelo do tog načina izražavanja koje je imalo čak više neželjenih posledica za njih nego što su to planirali“, smatra Ilić.

Pri prvim odgovorima na buku došlo je do incidenata, pa su stanari u nekim gradovima zvali policiju da prijave nepoznate ljude na svojim krovovima, a u Nišu zamalo je buknu požar kada je varnica sa baklje pala na tendu lokala u zgradi gde su aktivisti SNS-a izvodili svoj kontra-protest.

Glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti Gordana Bjeletić bila je na licu mesta kada se dogodio taj incident. A da je reč o kontra-protestu vlasti shvatila je kada je videla da su u organizaciju uključeni i saradnici i funkcioneri gradskih vlasti u tom gradu.

„Jesmo znali da će nešto da se desi, ali nismo znali šta tačno i nismo bili svesni kolika je zapravo to organizacija jer je mnogo ljudi u tome učestvovalo. Na samo jednoj terasi je bilo petorica, šestorica njih, toliko njih na drugoj, u drugoj zgradi je bilo ljudi zaduženih za ozvučenje, preko puta ulice bila su postavljena njih trojica jer je to bio najbolji ugao da snimaju celu akciju i da je posle tako plasiraju u javnost. Dakle, jedna ozbiljna organizacija je stajala iza te akcije“, navodi ona.

Ona je i nakon prvog kontraprotesta pratila aktivnosti vlasti, na dojavu građana pratila bakljade po gradu. Kako kaže pokušali su da naprave razgovor sa učesnicima tih akcija, ali u tome nisu usepli. I nakon upornog insistiranja, Bjeletić nije dobila odgovor zašto se grupa ljudi okupila u vreme zabrane kretanja. Ipak, ona navodi da su svi bili zatečeni u toj situaciji – želeli su da odu, ali nisu znali kako.

lavni utisak naše sagovornice nakon ovog događaja posle koga u Nišu nije bilo više pokušaja paljenja baklji – jeste da ljudi nisu došli na ovakve skupove svojom voljom.

„Kada izveštavamo sa protesta gde su neke ekstremističke grupe ili tako dalje, onda ste vrlo ugroženi i moguće je da vas neko udari. Tu dolaze ljudi zbog stvari u koje veruju, bez obzira na to koliko su te stvari pogrešne. Ovde su došli ljudi, to je neko moje zapažanje bilo, koji uopšte nisu želeli da tu budu, većina nije želela da tu bude i oni su samo gledali kako od nas da se sklone. Bilo je njih koji su dobacivali, da nije bila upaljena kamera – možda bi i krenuli na nas, ali većina njih je, zaista, htela da se skloni od kamere, bukvalno jer oni tu nisu bili iz uverenja i hteli su da se povuku“, kaže ona.

Zloupotreba propusnice po partijskoj liniji?

Do danas nije utvrđeno da li su oni koji su izlazili na ove svojevrsne kontraproteste imali dozvolu za kretanje i jesu li je zloupotrebili. Nakon ovog i sličnih događaja, Građanske inicijative su zajedno sa još 11 organizacija podnele inicijativu za pokretanje kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova policije za vreme zabrane kretanja, pre svega zbog nejasnih okolnosti kako su neke grupe završile na krovovima zgrada, zapalili baklje, a istovremeno imali i propusnicu za kretanje za vreme policijskog časa.

„Ono što smo dobili kao odgovor na inicijativu Zaštitnika građana, za sada, jeste da je zaštitnik nekoliko dana pre nego što smo podneli samu inicijativu i po sopstvenoj inicijativi pokrenuo isti postupak. Ja mislim da je to dobro sa jedne strane. S druge strane, to smo i najavljivali pre nego što je inicijativa i podneta tako da je moguće da je to bila reakcija na to, ali u svakom slučaju je dobro što zaštitnik građana u ovom trenutnku po sopstvenoj inicijativi to istražuje“, navela je direktorka Građanskih incijativa Maja Stojanović u onlajn emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Ljudska prava u defektnoj demokratiji“.

Vujo Ilić ističe da institucije, pre svega Ustavni sud, moraju da se oglase povodom cele situacije.

„Pošto sam veoma pažljivo pratio prve konferencije za štampu, nikada se nije govorilo o trajanju vanrednog stanja, već se govorilo da će vanredno stanje trajati dok ti famozni stručnjnaci kažu i dok je borba sa pandemijom u toku. Ja mislim da taj način na koji je formirano naše razumevanje moći države kada je uvođeno vanredno stanje, nije bio dovoljno demokratski, već mi se činilo da se radi o zloupotrebi institucije i o jednom uvećavanju moći izvršne vlasti i umanjivanju moći Skupštine“, kaže on.

Radikalizacija opozicije pred izbore

Nakon ukidanja vanrednog stanja, opozicija i vlast našli su se u u drugačijem okruženju u kome treba voditi kampanju za izlazak ili za bojkot izbora. Od kako je dozvoljeno slobodno kretanje, poslanici opozicione stranke Dveri, ali i Srpske napredne stranke održali su proteste ispred Skupštine, ali i štrajk glađu. Profesor Đorđe Pavićević navodi da opozicija pokušava da radikalizuje proteste, ali da kapaciteta i velikog odziva građana manjka.

„Sa druge strane, to se malo može objasniti situacijom u kojoj se nalaze stranke i koje polako pokušavaju da traže način da deluju politički mimo regularnih kanala koji su im zatovreni. Isprobavaju, da tako kažemo, različite oblike delovanja”, smatra Pavićević.

Ilić, pak, navodi da je zbog opasnosti od pandemije smanjena i mogućnost masovnih okupljanja, pa su prešli na simbolička delovanja kao što su ekscesi u Skupštini ili štrajk glađu. Jedini cilj, procenjuje Ilić, jeste povratak opozicije u medije.

„Možda nema strategije, što mi je najizglednije, i možda je logika svih ovih akcija, kao što sam rekao, da se proizvede vest i da se povrati neka ravnoteža u izveštavanju i da je ovo stvar vraćanja u medije u nekoliko narednih nedelja. U takvoj situaciji Boško Obradović (lider Dveri) postaje ponovo lice opozicije što će ponovo dovesti do razmimoilaženja unutar tog opozicionog bloka i daljih nesuglasica“, pojašnjava on.

Ipak, izbori će se održati, uprkos tenzijama nakon i za vreme vanrednog stanja, i to već 21. juna, a izborna trka već uveliko traje. Ilić ocenjuje da će u svakom slučaju biti zanimljivo pratiti predstojeću kampanju.

„U svakom slučaju smo očekivali neuobičajenu izbornu kampanju. Ovo i pre vanrednog stanja nije bila izborna kampanja kakvu smo imali u prethodne dve decenije. Neočekivana jeste, nepredvidiva jeste, jako puno stvari se promenilo u odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja“, navodi Ilić.

Večne političke teme poput odnos prema Kosovu i evropskim integracijama, biće pominjane tokom kampanje, ocenjuje naš sagovornik. Međutim, nakon pandemije one dobijaju nove konkurentne teme, kao što su legalnost i odluke vlasti tokom vanrednog stanja, a pre svega pitanja o ljudskim pravima, ali i pitanja ekonomije i zloupotrebe pomoći države građanima i preduzećima.

„Dakle, otvara se čitavi novi spektar tema i pitanje je kako će određeni akteri iskoristiti to, ili neće. I naravno ostaje pitanje bojkota“, zaključuje Vujo Ilić.

Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!