Zakon o rodnoj ravnopravnosti još uvek izaziva žustru polemiku u javnosti, a zbog uvođenja rodno senzitivnog jezika. I dok kritičari tvrde da se time skrnavi srpski jezik, feministkinje ističu veliki značaj zakonskih novina po demokratizaciju društva i jačanje položaja žena. Priču donosimao u novoj epizodi podkasta Reaguj!.

Lingvistkinja i profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu Svenka Savić kaže da je trebalo dosta vremena da se u Srbiji donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je, kako kaže, u osnovi dobro napisan. Međutim, Savić smatra da njegova primena neće biti dosledna. Ona objašnjava i u čemu se ogleda značaj donošenja jednog ovakvog zakona po čitavo društvo. Kako kaže, Zakon služi tome da se promeni postojeća situacija.

“A šta je postojeća situacija? To je da između društva i onoga što je ravnopravnost muškaraca i žena, u njemu ne postoji znak jednakosti. Znači, mi treba da izgradimo mehanizme pomoću kojih ćemo izgrađivati postepeno pojmovnu stranu ili svest o tome da je ravnopravnost nešto vrlo važno za demokratsko društvo”, objašnjava Savić.

Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, učestvovala je u izradi teksta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili 21. maja. Ona je za podkast “Reaguj!” objasnila u kojim aspektima je rodno senzitivan jezik neophodno koristiti.

“Predviđa se obaveza, i to samo u dva društvena segmenta – to su društveni segment obrazovanja i medija, oni su obavezni da primenjuju rodno senzitivni jezik i to ne od momenta stupanja Zakona na pravnu snagu, nego za tri godine od tog momenta. Dakle, ima dovoljno vremena da se neke stvari koje nisu još prihvaćene da se prihvate. Znamo svi da je jezik navika, ali jezik je i odvika. Dakle, neke stvari koje smo navikli sada će morati da se promene”, objašnjava Mršević.

Ipak, Svenka Savić objašnjava da je u današnje vreme tanka granica između službene i privatne upotrebe.

“Šta je službena upotreba? To je u obrazovanju, u administraciji, u medijima. Za razliku od nečega što bi trebalo da bude kao privatna, ali ta granica između službene i privatne upotrebe danas je jako pomerena. I ako vi gledate, a ja ne gledam ali znam, ako gledate Zadrugu ili gledate nešto drugo što je na Pinku obilato korišćeno, to izgleda kao da je to u stvari privatno, a to nije privatno, jer gledaju milioni ljudi – to je javna upotreba jezika. I onda imamo i psovke i vikanje i diskriminatornih izraza i tako dalje”, objašnjava Savić.

Kada se govori o rodno senzitivnom jeziku, prvo se pomisli na upotrebu ženskog roda u imenicama koje označavaju profesiju. Ipak, on podrazumeva i prestanak upotrebe reči gospođica, kao i genitiva kod ženskih prezimena. Ono što se takođe menja jeste pisanje cirkularnih pisama. Umesto često viđenih početaka “Dragi svi” ili “Poštovani”, neophodno je početi sa “Dragi i drage” ili “Poštovani i poštovane”.

Sagovornice podkasta “Reaguj!” naglasile su i da se rodno osetljiv jezik ne odnosi samo na reči, već i na neverbalnu komunikaciju, kojom se takođe može izraziti diskriminacija.

Jana Danilović, muralistkinja koja je u okviru globalne kampanje angažovana da u Beogradu naslika mural posvećen rodno senzitivnom govoru, ističe da je navikla da joj se obraćaju kao muralisti i slikaru, iako je žena i za sebe ističe da je muralistkinja i slikarka. Međutim, kada joj neko kaže da je muralistkinja – to ima drugačiju dimenziju.

“Čini mi se da je čitava priča o rodno senzitivnom jeziku važna, ne isključivo zbog načina na koji žene profesionalke percipiraju sebe, nego upravo na nekom drugom nivou na kome jezik definiše i način na koji mislimo o stvarima. Ako na neki način govorimo, na taj način i mislimo, ako na neki način mislimo, na taj način i delujemo. Negde mi se čini da je i ta priča sa rodno senzitivnim imenicama u odnosu na profesije, dakle, ženski oblici profesija, prilično važna da se prevaziđe onaj momenat neke čvrsto utemeljene rodne uloge žene u našem društvu gde je prirodno i očekivano da se koristi rodno senzitivna imenica za čistačicu, kafe kuvaricu i servirku, ali nam strašno para uši arhitektica”, ističe Danilović.

Ovaj Zakon je neophodno implemetirati kako bi se prevazišla rodna nejednakost uopšte, ističe Zorica Mršević.

“Pretpostavlja se da će rezultati primene ovog zakona biti veća rodna ravnopravnost u raznim segmentima društvenim u kojima je još nema – u sportu, u privrednim institucijama. Dakle, imamo dosta visoko prisustvo žena u političko-predstavničkim telima, ali ne i u ovim drugim koji su još uvek bastioni muškosti, uniformisane profesije. Žene su došle do njih, došle su do školovanja, ali još uvek su jedna malena manjina u njima i daleko su od pozicija odlučivanja”, zaključuje Mršević.

Otpor rodno senzitivnom jeziku

Matica Srpska je nakon donošenja novog zakona izdala dopis u kojem se navode da su neka zakonska rešenja problematična. Među potpisnicima ovog dopisa je i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu doktorka Isidora Bjelaković, koja pored ostalih, problem vidi i u tome što prilikom izrade zakona nije kontaktirana struka.

“To je zapravo i najveći problem sa kojim se mi sada suočavamo, jer je donesen Zakon o rodnoj ravnopravnosti a prilikom njegove izrade učinjena je ogromna proceduralna greška jer niko od struke nije bio konsultovan. I ako pogledate sastav komisije koja je učestvovala u izradi nacrta i konačno verziju ovog zakona, videćete da tu nema nikog ko se profesionalno bavi srpskim jezikom. Da ne govorimo o tome da niko nije uputio dopis ili molbu za učšće u kreiranju ovog zakona Odboru za standardizaciju koji predstavlja zapravo zvanično telo za brigu i normiranje standardnog srpskog jezika”, ističe Bjelaković.

Kritikama se priključuje i članica Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sofija Miloradović, koja je još 2011. godine napisala tekst koji je objavljen na sajtu Srpske akademije nauke i umetnosti i Odbora za standardizaciju srpskog jezika. U tekstu, između ostalog, piše da rodna neutralnost muškog roda u srpskom jeziku nije pretpostavka, već lingvistička činjenica. Kako Miloradović objašnjava, gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični. Gramatike srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju bića oba pola (čovek/ljudi, pas, golub, pisac, sudija…). Stoga, tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena biva u neskladu sa važećim stavom lingvističke nauke. Ona ističe da bi ovakva tvrdnja podrazumevala da su gotovo svi zakonodavni akti Republike Srbije, počev od Ustava – rodno diskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskog roda.

“Pobuna može imati i skriveno značenje”

Zorica Mršević naglašava da otpora uvek ima, ali i da ovaj Zakon zapravo ne donosi veliku novinu. Kako objašnjava, sve se već uveliko sprovodi. Kao primer, Mršević naglašava da nijedno dete neće za profesorku matematike reći matematičar, već matematičarka. Ipak, ona ističe i da pobuna protiv upotrebe rodno senzitivnog jezika može imati i skriveno značenje.

“Jezik je navika i odvika. Lako ćemo se mi privići. Znate, ima ona izreka: ‘Na dobro se čovek lako privikne’. Lako ćemo se privići. Biće, naravno, onih kojima će to smetati, ali to je deo svake novine. Ne postoji ništa novo što je prihvaćeno sa aplauzom od svih. A oni koji se bune mogu da razmisle zašto se zapravo bune. Ja bih rekla da nekim muškarcima to ne odgovara, jer ih suočava na jedan jezički i brutalan način sa činjenicom da žene mogu isto što i oni. Znači, da mogu da budu i dobri novinari i novinarke, da mogu da budu odlični lekari i lekrake, mogu da budu šta god. Dakle, oni nisu više jedini ekskluzivni stanovnici profesija, javnosti, stručnosti, već su to domeni u kojima postoje ravnopravno i žene”, smatra Mršević.

Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay