Tokom izbora fokus je uvek na izborima na nacionalnom nivou, dok izbori na ostalim nivoima u manjoj ili većoj meri ostaju u senci. Sagovornici podkasta „Reaguj!“ slažu se da su razlog tome često uniformisane liste koje ne reflektuju specifičnosti regiona ili lokalne prilike.
Prema istraživanjima koje je urađeno u okviru podkasta „Reaguj!“, kako preliminarni podaci pokazuju, skoro polovina poslanika u novom sazivu nacionalnog parlamenta dolazi iz Beograda. Novinar Denis Kolundžija pred izbore objavio je tekst na portalu VOICE u kom je rekao da će se mnogi građani iznenaditi kada dobiju tri glasačka listića. On objašnjava da su pokrajinski izbori u senci parlamentarnih i lokalnih još od 1992. godine. Govoreći za emisiju Cenzus Nezavisnog društva novinara Vojvodine, on je dodao da s obzirom na to da su nosioci lista na svim nivoima lideri stranaka, pokrajinski izbori još više gube na svojoj vidljivosti, jer građani zapravo ne znaju za koga glasaju.
„To nije ništa novo. Sednice Skupštine Vojvodine prenose samo pokrajinski mediji. Ukoliko nema incidenata na samoj sednici i ako se ne dogodi nešto neočekivano, niko o tome neće izveštavati. Nosioci su i ovaj put, naravno, stranački lideri i to je jedna matrica koja se ponavlja sada već treći, četvrti ciklus. Prosto da građani slučajno ne dođu u neku dilemu za koga treba glasati. Dakle, zato su uniformisane sve izborne liste na svim nivoima. To je ono, što se kaže, sigurica da će građani prepoznati da je to ta lista. Niko, nema ni jednog imena, ljudi ne znaju ni za koga glasaju, a čini mi se da im nije ni važno. Čini mi se da su sve stranke u Skupštini Vojvodine postigle taj neki prećutni konsenzus da je njima svima tamo dobro. Nisu samo izbori u senci, već je i rad skupštine u nekoj debeloj hladovini“, kaže Kolundžija.
Politikolog Duško Radosavljević ističe da nezainteresovanost građana za pokrajinske izbore leži i u tome da je pokrajina postala svojevrsno javno preduzeće i partijski plen.
„Kad pokrajina nema nikakve nadležnosti, kad ne može da računa da ima elemente razvoja ili da ljudima olakšava život ili neke uopšte druge stvari zbog kojih postoji politika, onda dolazimo u ovu situaciju da ti izbori ni po čemu nisu bitni, osim toga da se situira u materijalnom, ekonomskom smislu druga i treća liga vladajućih partija. Zbog toga one objektivno ne mogu ni poroditi neki kvalitet, jer na to se samo svode izbori – na kadrovsko pitanje, ne neko razvojno. Sa druge strane, vi niste ni prepoznati u javnoj sferi. Kad niste prepoznati u javnosti zašto biste se tukli. Ako liste na izborima i na svim nivoima nose samo partijski lideri, vi tu nemate onda ni trunke neke personalne odgovornosti. Vi ste u stvari samo izvučeni iz bubnja svoje partijske nomenklature, dužni ste vođi za to što jeste i prema tome nemate nikakve odgovornosti prema građanima Vojvodine. Ako nemate odgovornost prema građanima Vojvodine, onda naravno da ti izbori nikome ništa i ne služe“, objašnjava Radosavljević i dodaje da upravo zbog ovakvog odnosa prema pokrajini nemamo ni pitanje odgovornosti poslanika u Vojvodini.
„Ja mislim da bi se oni uvredili kada bi mi njih pitali za šta su odgovorni i šta su uradili. Prvo oni se uopšte nisu imenom prezimenom ili svojom nekom politikom kandidovali da budu to što jesu. Oni su se kandidovali na listi koju je vodio Aleksandar Vučić. Sve što imaju u političkom životu duguju njemu. I uopšte ta priča – oni nisu odgovorni građanima Vojvodine oni su odgovorni samo vrhovnom političkom autoritetu u državi. Oni su ovde čuvali pokrajinski pečat, oni su ovde bili upravni odbor društva, državnog budžeta i oni uopšte ovde nisu bili za to da prave razvojne programe, da prave nešto što će ljudima odgovarati u Vojvodini. Prema tome, oni nemaju kome da podnesu račun šta su uradili, izuzev svojoj partiji. U stvari, čak ni svojoj partiji nego šefu svoje partije. I što je najgore, nije to samo sa ovom partijskom nomenklaturom, to je bilo unazad više godina u Vojvodini, maltene svih 30 godina kako postoji višepartijski pluralizam i u Vojvodini. Tako da, to nije ništa novo, samo što je ovog puta došlo do krajnjih nekih karikaturalnih iskaza“, zaključuje Radosavljević.
Gostujući u izbornoj emisiji Cenzus Nezavisnog društva novinara Vojvodine direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da je jasno da se trenutno u Vojvodini neguje fasadna autonomija.
„I ranije čak, i demokrate su, kad je reč o decentralizaciji, to najviše provlačili kroz jačanje lokalne samouprave. Znači, da se veća ovlašćenja daju lokalnim vlastima. Onda je bilo u programima stranaka da bi trebalo da se personalizuju stvari. U stvari da treba da se više ide na većinski ili mešoviti sistem kao što je u Vojvodini. I imamo jedan veliki paradoks. Koliko god oni pričali o toj decentralizaciji – da nam treba ravnomerni regionalni razvoj, jačanje lokalnih samouprava – kad pogledate ko čini prvu polovinu njihovih lista, to su ljudi iz Beograda ili iz centara. Mi smo imali situacije u pojedinim izborima da trećina Srbije zapravo nema svoje predstavnike u Beogradu u Skupštini Srbije. I onda o čemu mi možemo da pričamo? Koliko je onog iz Beograda briga za pitanje tamo nekoga mesta u Srbiji. Zašto nam se onda dešavalo to zarobljavanje reka kroz minicentrale? To je nešto skandalozno“, kaže Popov.
Ni sa ostatkom Srbije nije bolja situacija. Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović navodi da je najveći problem sa prisustvom svih regiona u Narodnoj skupštini, zapravo, izborni sistem.
„Otkako je promenjen izborni sistem mi imamo jednu izbornu jedinicu, to je praktično od 2000. godine na ovamo. Mi imamo situaciju da samo dva okruga u Srbiji imaju bolju zastupljenost nego što to broj stanovnika određuje, a to su okruzi oko Novog Sada i Beograda. Svi ostali regioni, svi ostali okruzi nemaju dovoljnu zastupljenost u parlamentu, ali mi kontinuirano imamo, u zavisnosti od saziva, od milion i po do dva miliona ljudi koji žive u gradovima odakle nema poslanika“, kaže Jovanović.
Od ukupnog broja Narodnih poslanika u parlamentu, njih 250, u novom sazivu sedeće njih 95 iz Beograda. Ovde treba napomenuti da iz glavnog grada dolaze skoro svi sa liste Srpskog patrtiotskog saveza Aleksandra Šapića, tačnije njih jedanaestoro. Socijalistička partija Srbije ima polovinu poslanika iz Beograda, njih šesnaestoro, a Srpska napredna stranka 68.
Što se tiče Vojvodine, iz ovog regiona 53 poslanika ulazi u Narodnu skupštinu. Treba napomenuti da će Savez vojvođanskih Mađara imati 9 poslanika kao manjinska stranka.
Na listi SNS-a biće 40 poslanika iz Vojvodine, a svega četvoro na listi SPS-a. Za četiri poslanika više SNS imaće predstavnike Šumadije i Zapadne Srbije u skupštini, dok će SPAS imati svega jednog poslanika iz ovog regiona. Zapadnosrbijanskih i šumadijskih socijalista biće u novom sazivu svega šestoro. Ovde treba uračunati i petoro poslanika iz manjinskih stranka Bošnjaka. Duplo manje socijalista biće iz regiona Južne i Istočne Srbije, a na listi SNS-a trideset i troje, a troje poslanika biće iz albanske nacionalne manjine iz Bujanovca i Preševa. Što se tiče Kosova, dvoje poslanika sa liste SPS-a navelo je da žive u Prištini, odnosno Peći, a troje na listi SNS-a je navelo da su iz Kosovske Mitrovice.
Kako skoro polovina poslanika u novom sazivu nacionalnog parlamenta dolazi iz Beograda, Mladen Jovanović to potkrepljuje činjenicom da je u političkom životu u Srbiji na snazi metropolizacija politike.
„Metropolizacija politike je, zapravo, glavni problem zato što odluke i u Vladi i u Parlamentu donose ljudi koji nemaju iskustva života van velikih gradova i koji ne razumeju problem manjih zajednica i problema sela. To nije nov problem u Srbiji. To je postojalo u 19. veku, a čak i u periodu pre Drugog svetskog rata. Tu je interesantno da je čak i jednopartijski sistem dao veću šansu manjim mestima da se čuju i da ostvare svoje interese. To je vreme kada razni drugi pokazatelji ukazaju na ekonomski razvoj manjih mesta, bez obzira na industrijalizaciju i zaustavljanja poljoprivrede. Od uspostavljanja višestranačja, posebno od početka ovog izbornog sistema, mi imamo ovu situaciju. Jednostavno poslanici ne znaju koje su teme na selu, šta treba uraditi. Imamo politike koje očigledno ne funkcionišu u malim mestima i imamo taj intezivan rast pražnjenja teritorija. Kao što znate, u Srbiji se teritorije ne prazne samo odlaskom u inostranstvo, nego se prazne i odlaskom iz sela u gradove, pa iz manjih u veće gradove. I sve je to posledica nedovoljne političke moći koja se najbolje ogleda u tome što Srbije nema u parlamentu – tu su samo veliki gradovi“, zaključuje Jovanović.
Osim političke moći, Jovanović izdvaja i da se na vidljivost, a samim tim i politiku, može uticati i ekonomskom moći.
„Definitivno na vidljivost u društvu, osim političke moći, utiče i ekonomska moć. Pitanje je da li u Srbiji imamo zajednice koje imaju ekonomsku moć, a nemaju političku, i obratno – da li imamo zajednice koje imaju političku moć, a nemaju ekonomsku. Odgovor je ne. Vi nemate niti jednu opštinu, niti jedan grad koji je bogat, a da nema dobru političku zastupljenost. To pokazuje da postoji jaka sprega ekonomije i politike koja postoji u svakom društvu. Kako to izgleda: kada neko raspiše konkurs, a gomila nabavke je sada centralizovano, o svim tim nabavkama se odlučuje u Beogradu gde će ljudi pre da izaberu ponuđače iz Beograda. U državi Srbiji država je najveći investitor i gde je novac tu je politička moć i tu su ljudi. Svakako ne možemo reći da ćemo zastupljenošću automatski da dobijemo bolji ekonomski položaj lokalnih zajednica, ali stvaramo bolje uslove da dođe do toga“, objašnjava Jovanović.
Kako bi na bolji način opisao šta znači odnos ekonomske i političke moći u Srbiji kada su u pitanju gradovi, Jovanović uzima za primer oduzimanja aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu od lokalne samouprave i stavljanje ove vazdušne luke pod upravom Beograda.
„Možda je najbolji primer aerodroma otkako je preuzet od strane države. Lokalna firma ne može da dobije posao na bilo kakvom tenderu na niškom aerodromu i to je način na koji se prazni ekonomija tom centralizacijom. Obratno – da je aerodrom u rukama Nišlija ili ljudi iz regiona, dominantno naše firme dobijaju poslove. To je došlo do toga da u Nišu, gradu kafana, mi imamo situaciju da je restoran na aerodromu izdat nekom ko uopšte nije iz ovog regiona, nekom centralizovanom nabavkom koja ima političke implikacije. Eto, tako politika i ekonomija stvaraju naše siromaštvo. I zato ne treba da se čudimo da je jug najmanje zastupljen, jer je jug najsiromašniji. Da imamo više novca politika bi morala više pažnje da obrati. Ali to nije put, put je obratno od toga“, kaže Jovanović.
Kratak pregled nepravilnosti tokom izbornog dana
Prema podacima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA izlaznost na ovogodišnjim izborima bila je oko 49 odsto, a ova organizacija je ukazala na to da su ovi izbori bili najproblematičniji u smislu demokratičnosti otkad oni prate ovaj proces. Nepravilnosti počele su odmah na početku izbornog dana.
Nekoliko izbornih mesta kasnilo je sa otvaranjem, bila su loše organizovana biračka mesta, kao i loše postavljeni paravani. Na nekoliko mesta bilo je i nepravilnog ubačenog kontrolnog listića, kao i navodnog prepunjavanja glasačke kutije, te je bilo potrebe da se donese nova. Problem je bila i neorganizovanost, pa se na nekim biračkim mestima nisu proveravale lične karte, nije korišćena UV lampa, i nije se nanosio sprej glasačima ili je ovaj proces obavljan nepravilnim redosledom. Do tuče je došlo na Novom Beogradu zbog davanja prednosti trudnici, dok je u Čačku do fizičkog obračuna došlo za vreme prebrojavanja glasova.
Ni ovi izbori nisu prošli bez paralelne evidenicije birača. Tako je u Zrenjaninu CRTA kao nezavisno kontrolno telo prijavilo slučaj duplih spiskova policiji koja je kada je stigla samo konstatovala da navedena lica koja su vodila evidenciju nisu prisutna. Ljudi sa spiskovima viđeni su i ispred biračkih mesta u Sremskoj Mitrovici, Kuli i Požarevcu. Slučajevi „bugarskog voza“ zabeleženi su u na dva mesta u Zrenjaninu i na jednom mestu u Požarevcu.
Ponavlja se i kupovina glasova, koja se desila u Kucuri kod Vrbasa, gde su meštani svoje demokratsko pravo da biraju mogli da prodaju u kafani u centru sela. Ovu nepravilnost prijavio je SPS, a novinarima VOICE-a ovaj podatak potvrdili su i građani ovog mesta. Potkup birača dogodio se na 32 biračka mesta. U selu Roanda kod Svilajnca, četvorica muškaraca koja su došla crnim džipom tražili su da pregledaju birački spisak. Crnim džipovima su i u Ravnom Selu dovođeni birači na glasanje.
Povreda tajnosti glasanja takođe nije izostala, te su tako u Inđiji navodni anketari išli po stanovima i pitali građane za koga su glasali. Primećeno je i fotografisanje glasačkih listića, kao i savijanje listića tako da se vidi za koga je osoba glasala i to na dvanaest mesta. Nepravilnosti su pronađene i u glasanju od kuće.
Interesantno je napomenuti da su republička i pokrajinska izborna komisija utvrdile da nije bilo većih nepravilnosti.
CRTA je procenila bi izlaznost bila manja za oko četiri odsto da nije bilo nepravilnosti, jer su se one ogledale u pritiskanju na birače radi postizanja veće izlaznosti. Njihov zaključak je da se u odnosu na 2016. godinu broj nepravilnosti duplirao, odnosno da iznosi oko devet odsto.
Mediji potpuno zapustili temu izbornih nepravilnosti
Predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković izbore prati dugi niz godina. A kada su u pitanju nepravilnosti na biračkim mestima ona smatra da se prethodnih godina o tome nije dovoljno ozbiljno izveštavalo.
„I kada se izveštavalo o nepravilnostima to je bilo više sa stanovišta ‘ponovljeni izbori će biti na tom i tom biračkom mestu jer je došlo do toga i toga’. Mi nismo imali u prethodnim kampanjama da je neki medij imao ozbiljnu istraživačku tematsku priču o tome šta se dešava na izbornim mestima. Fragmentalno se o tome razgovaralo i mediji su fragmentalno o tome izveštavali, ali nismo imali nijednu analitičku priču odmah posle izbornog dana koja bi u suštini ukazala na sve manifetluke koji se dešavaju na samom izbornom mestu“, objašnjava Valić Nedeljković i naglašava da su mediji u obavezi da o nepravilnostima tokom izbornog dana izveštavaju, ali i da ih objasne i istraže.
„Mora da bude vrlo jasno obrazloženo zašto se ponavljaju izbori na nekom mestu i da novinari istraže koje su to zaista bile nepravilnosti. Nama zakon jasno ukazuje šta se sve može smatrati nepravilnošću i nije bitno da li je ta nepravilnost velika ili mala. Odgovor je samo da li postoji ili ne postoji u odnosu na izborni zakon. Mislim da je uloga novinara tu jako važna, i da su novinari to potpuno zapustili kao temu“, zaključuje Valić Nedeljković.
Kada je reč o predizbornoj kampanji, Novosadska novinarska škola je tokom nje radila monitoring društvenih mreža političkih partija. Istraživač Novosadske novinarske škole Milovan Nikolić za podkast „Reaguj!“ objasnio je kako je izgledala komunikacija na društvenim mrežama političkih stranaka i koje su tada teme bile najzastupljenije.
„Teme koje su dominirale ovom kampanjom na društvenim mrežama političkih stranaka bile su ekonomija i privreda, sa naglaskom na poljoprivredu. To su teme koje su najviše potencirane. Kada je reč o samim društvenim mrežama stranke ih najčešće koriste kao tablu za objavljivanje servisnih informacija – neki političar je bio ovde, predstavnici stranke su bili na ovom mestu, ili se održao neki skup na jednom ili drugom mestu, ili će neki predsednik te stranke da gostuje u nekoj emisiji ili se prenose citati iz tih emisija. Dakle, nema direktnog kontakta sa publikom na društvenim mrežama u smislu komunikacije, da stranke nešto objave, pa da njihovi podržavaoci taj sadržaj lajkuju ili da nekako reaguju na njega, pa da napišu neki komentar, pa da stranka bude ta koja će to da komentariše ili slično. Dakle, jedan vrlo jednosmerni vid komunikacije u vidu oglasne table“, objašnjava Nikolić i dodaje da je Pokret obnove Kraljevine Srbije bila najpopularnija stranka na društvenim mrežama za vreme predizborne kampanje, ali da bez obzira na tu popularnost nije imala dovoljno glasačke moći da uđe u parlament.
„Ono što je interesantno je da je tokom cele kampanje i našeg monitoringa društvenih mreža tokom kampanje Pokret za obnovu Kraljevine Srbije bio taj koji je dominirao što se tiče broja lajkova i šerova. Dakle, njihovo predstavljanje na Fejsbuku je bilo ono koje je zavređivalo daleko, daleko više i lajkova i šerova od bilo koje druge stranke, pa čak i od Srpske napredne stranke. Ti brojevi su bili po nekoliko hiljada, u nekim slučajevima i desetak hiljada više od prve sledeće Srpske napredne stranke“, kaže Nikolić.
On ističe i da je monitoring društvenih mreža političkih stranaka pokazao iste rezultate kao i prethodni monitorinzi predizbornih kampanja – da se neke teme uvek izbegavaju.
„Teme kao što su ljudska prava, prava žena, lgbt populacije, pa čak i medijska pitanja su ono o čemu se najmanje razgovaralo. Ovde ne možemo da govorimo da su mediji najmanje izveštavali o aktivnostima političara o tim temama, već da političke stranke preko svojih, uslovno rečeno najdirektnijih kanala komunikacije sa publikom, tim temama posvećuju najmanje pažnje. A isto tako je primećeno da stranke koje su desno orijentisane i na društvenim mrežama pretežno gaje taj negativan narativ“, zaključuje Nikolić.
Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)
(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)
STUPS: Razbibriga