Iako su se mnogi biznisi relativno uspešno i brzo adaptirali na poslovanje u onlajn sferi, mnogi, pogotovo u oblasti proizvodnje to ipak ne mogu. Veliki deo bruto domaćeg proizvoda Srbije dolazi upravo iz sektora proizvodnje, koji se nalazi u fizičkom svetu i ne može da bude premešetn na “oblak” ili “mrežu”.
Epidemija je ipak donela neke značajne promene već sada u poslovanju skoro svih.
Prva velika lekcija koja je naučena sa proglašenjem vanrednog stanja svakako je to koliko se stvari možee uraditi onlajn, za koje smo ranije mislim da nisu moguće. Ivan Minić, konsultant u oblasti internet marketinga i internet poslovanja kaže da je to prilično vredna lekcija ne za preduzetnike koliko za državnu upravu.
“Svi oni službenici koji su nam godinama pričali da ne može bez pečata i da ne može ako se fizički ne dođe u poslovnicu – sad im je neko objasnio da može. I nadamo se da će tako ostati i kad se ovo završi, odnosno da se neće se vratiti na ono staro“, naveo je Minić.
Prilagođavanje preduzetnika ili “nije sve do mene”
Osim uspešnosti digitalizacije poslovanja, mnogi su iskusili i to koliko su poslovni partneri solidarni u kriznim vremenima. Glavna lekcija, kako kaže Minić, zapravo je i pozicioniranje na tržištu, odnosno kako se prilagoditi novim uslovima i brzim promenama u okolnostima poslovanja.
„Čuo sam razne horor priče od ljudi da recimo, lokali koji imaju jako visoke rente a koji su bili zatvoreni dva meseca, moraju da plate ceo iznos, jer vlasnik lokala ne želi da bilo šta prilagodi. Čuo sam i mnoge pozitivne priče da se razumemo, jako lepe priče o svemu tome. Ovo je, dakle, bila prilika da svi malo bolje naučimo svoju internu situaciju, vidimo gde nam je mesto na tržištu i, kao i uvek, oni koji su ‘preživeli’ imaće sada možda priliku da to kapitalizuju. A neki će možda shvatiti da to što sada sledi neće biti dovoljno da se oporave. Mislim da prosto, svako ko je uspeo da pronađe rešenje, sada ne treba da se opusti„, ukazuje on.
Minić dodaje i da mere Vlade za podršku privredi nisu loše i da će sigurno pomoći mnogima da prežive ovaj prilično stresan period, ali smatra da dolaze kasno.
“Mislim da 15. maj nije prihvateljiv termin za martovsku platu. Za mnoge biznise će ovo biti možda kraj, za razne će biti veliki izazov za koji će im trebati meseci, možda i godine da se od njega oporave, ali to je prosto tako. Preduzetništvo je takvo da ne postoji ništa sigurno. I postoji taj osećaj koji je poražavajući, a to je kad sediš i razmišljaš gde si pogrešio i shvatiš da nigde nisi pogrešio ali da prosto nije bilo do tebe, već da ovog puta karte nisu bile takve. Verujem da će mnogima taj osećaj biti veliki teret“, dodaje.
Podkast „Reaguj!“
Ne završava se sve na jednom kliku
Milivoj Jovanović je menadžer projekata u organizaciji ENECA, koja okuplja stručnjake za ekonomiju za pomoć razvoju malih biznisa.
U poslednjih mesec i po dana koliko smo u vanrednom stanju, Jovanović kaže da je bio prilici da razgovara sa predstavnicima preko 300 malih biznisa širom Srbije. Kaže da problemi koji su se javljali nisu bili vezani za online poslovanje, već za realnu proizvodnju. Jer, većina biznisa sa kojima sarađuju su iz proizvodnog sektora, kao što su prehrabeni sektor i druge grane industrije.
„Svi ti biznisi su imali probleme da obezbede radnike u pravo vreme, da dođu do sirovina iz izvoza jer su kanali distribucije i logistike dosta usporeni, zatim kako da dovedu radnike do radnog mesta, da drže socijalnu distancu u samoj proizvodnji. Što se tiče online dela, služio je da se u kratkom roku preorijentišu na online prodaju, pa je većina pristupila stvaranju sopstvenih e-prodavnica ili platformi koje već imaju prodaju. Ovo je njima bila olakšica u smislu prodaje, ali ne i logistike, a jedno bez drugog nije moglo. Koliko god se mi nadali da će sve brzo da pređe na onlajn, mislim da će to teško da prođe ne samo u Srbiji, već i u svetu zato što to nije moguće“. smatra Jovanović.
Kada je u pitanju onlajn poslovanje, prema Miniću, ono nas takođe uči i koliko je briga o korisniku važna stvar. Onog trenutka kada neko dođe da kupi nešto fizički u prodavnicu – on je to kupio, izašao je i to je to. Sada, u onlajn prostoru, kada korisnik klikne i obeleži proizvod, pa ga stavi u korpu i plati, čitav proces još nije gotov. Zapravo je preduzetnik dužan da organizuje dostavu i to je nešto novo za većinu preduzetnika.
“Možemo da kažemo da je elektronska kupovina značajno porasla u odnosu na prethodni period. Ona neće ostati na tom nivou. Onog trenutka kada se okolnosti vrate na staro kod mnogih ljudi će se i navike vratiti na staro. Ali neće kod svih. Kada pričamo o internet trgovini ono što najčešće zamišljaju – to ja napravim sajt, ljudi isklikću i to se samo desi. Vrlo malo se toga desi samo. Neko taj paket mora da spakuje, mora na vreme da pošalje, mora da javi korisniku…“, navodi on.
Polovini privrednika epidemija ugrozila poslovanje
Prema podacima Privredne komore Vojvodine, za manje od 24 časa 15 hiljada privrednika je otvorilo namenske račune da bi zatražili podršku države.
Iz Privredne komore Vojvodine, međutim, na pitanja novinara podkasta “Reaguj!” o tome kako procenjuju ekonomske mere, odnosno koliko su se preduzetnici snašli u onlajn poslovanju, nisu hteli da odgovaraju, navodeći da „trenutno nisu u mogućnosti da daju izjavu“.
Prema istraživanju platforme HR Lab, koji se bavi posredovanjem između preduzetnika i radnika, više od polovine privrednika je na pitanja u vezi sa poslovanjem navelo da situacija oko koronavirusa veoma negativno utiče na njihov biznis.
Da pandemija u manjoj meri utiče na njihvo poslovanje reklo je manje od 40 posto ispitanika. Interesantno je da samo dva procenta firmi smatra da je pandemija na njihovo poslovanje imala „značajno pozitivan uticaj“.
Prema tom istraživnju, sve grane privrede, osim telekomunikacija, očekuju da će imati razmimoilaženje u odnosu na planirane finansije za 2020. godinu. Ubedljivo najmanje novca očekuju poslodavci iz oblasti turizma i ugostiteljstva, čak za 89%, trgovine koje ne prodaju osnovne životne namirnice (65%), transporta (63%) i proizvodnje (57%).
Reorganizacija biznisa u hodu
Sanja Ristić, jedna od osnivača centra za korektivnu gimnastiku “Vitruviana” i teretane „V care“, kaže kako je i pre proglašenja vanrednog stanja razmišljala o zatvaranju sale. Ali, dodaje i da nije htela da samo ugasi firmu, pre svega zbog odgovornosti prema zaposlenima. Ipak vanredno stanje je za njen biznis donelo nesvakidašnje rešenje.
„Zapravo, pre nego što je proglašeno vanredno stanje, ja sam odlučila da definitivno treba da obustavimo rad u salama zbog epidemija virusa. Ne želim da ugrožavam niti svoje zaposlene niti svoje klijente. Ali nisam prosto htela da se pomirim sa tim. Mi smo za dva dana reorganizovali celu firmu na potpuno novi način rada, gde nas 10 zaposlenih treba da radimo onlajn treninge i terapije sa klijentima, a to niko nikad od nas nije radio. Tako da smo mnoge stvari rešavali u hodu. Jako puno nas podržavaju zbog te inicijative, a i samim tim što ih nismo ostavili na cedilu i nismo prosto zaključali salu i otišli kući“, navela je ona.
Čak i za vreme policijskog časa mogli smo da vidimo kurirske službe, pa i na primer dostavljače hrane kako obavljaju svoj posao. Marina Mandić, marketing menadžerka Wolt kompanije, koja je kreator platforme za dostavu hrane, objašnjava kako su njihovi dostavljači dobili značajniju ulogu u poslovanju mnogih restorana i ugostiteljskih objekata.
Kao novinu u poslovanju uveli su i takozvane beskontaktne dostave. Ta opcija podrazumeva da korisnici nemaju kontakt sa dostavljačima – kurir ostavi porudžbinu ispred vrata, pozvoni i ode.
„S obzirom na ozbiljnost situacije napravili smo da navedena funkcija bude automatski uključena na aplikaciji. Dakle, ona se podrazumeva, a korisnik može da je isključi, ali je naša preporuka da je ne isključuje“, objašnjava Mandić.
Trenutno smo u periodu ponovnog otvaranja pojedinih preduzeća, sa svim specifičnim merama predostrožnosti koje moraju da uvedu i sa svim dilemama da li uopšte krenuti ponovo, jer neki zahtevi su pravi izazov za njih. Tu uglavnom spadaju uslužne profesije kao što su frizerski i kozmetički saloni, hoteli, restorani i kafići. Vlasnik picerije Vetrenjača u Jagodini Milan Gajić, kaže da će otvoriti restoran tek kada se sami budu osećali bezbedno, kako ne bi ugrozili ni svoje radnike ni goste.
“Piceriju smo zatvorili 18. marta, dan posle odluke o policijskom času. Razlog je pre svega bezbednost radnika. Nije nam jasno koliko gostiju možemo da primimo u našem lokalu. Da li to važi za porodice, za parove, za pojedince i tako dalje. A i smatram da bi još nedelju-dve terbalo da odložimo otvaranje”, kaže Gajić.
Dok se pravi analiza koliko je privreda izgubila zbog epidemije, ujedno se procenjuje i bezbednost poslovanja, radnika i klijenata. Jedno je sigurno, onlajn poslovanje će postati nova realnost za mnoge.
Aleksnadra Bučko (Redakcija “Reaguj!”)
Naslovna fotografija: Pixabay
(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)
STUPS: Telohranitelji