Zakon o građanskom partnerstvu važan je iz više razloga, slažu se sagovornici podkasta “Reaguj!” – da bi partneri mogli da posećuju jedni druge kada su u bolnici, da bi mogli zajedno da podignu kredit, da jedan partner koji je ostao bez posla može da ostvari zdravstvenu zaštitu na osnovu zaposlenja drugog partnera, da u slučaju smrti partner može da nasledi penziju, da se imovina može podeliti u slučaju raskida, i mnogi drugi. Ovo su stvari koje su uglavnom podrazumevane kada je brak u pitanju, ali se često ne misli o istopolnim zajednicama.

Nedavno je poglavar Rimokatoličke crkve Franja u intervjuu za dokumentarni film “Frančesko” rekao da “homoseksualci imaju pravo da budu deo porodice” i time postao prvi papa koji je podržao istopolne građanske partnerske zajednice. “Oni su božija deca i imaju pravo na porodicu. Niko ne bi trebalo da bude izbačen ili da bude primoran da se oseća loše zbog toga što je“, rekao je papa u filmu i naglasio da je neophodno imati zakon o građanskoj zajednici, kako bi na taj način istopolni partneri bili zakonski pokriveni.

I dok poglavar Rimokatoličke crkve upućuje reči podrške LGBT zajednici, u Srbiji novoosnovano Ministarstvo za porodicu, koje dolazi iz stranke SPAS Aleksnadra Šapića, naginje na desno. Pored toga, izbor Ratka Dmitorvića za prvog ministra za porodicu kritikovan je od strane mnogih, zbog njegovih stavova koji su diskriminatorni.

Borba koja traje već deceniju

LGBT organizacije pokrenule su peticiju za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu krajem septembra ove godine, i do sada ju je potpisalo više od devet hiljada ljudi. Ujedno je pokrenuta i kampanja “Šta nas žulja?” u kojoj je objašnjeno zašto je donošenje ovog zakona od velikog značaja. Koordinatorka programa javnog zagovaranja grupe Izađi Jelena Mitrović naglašava da zbog nedostatka ovog zakona partneri u istopolnim zajednicama trpe mnoge posledice.

“Trenutno u Srbiji ima četiri istopolna partnera i partnerki koji imaju decu, ali samo jedan roditelj je faktički na papiru. To znači da, ako se desi nešto toj osobi, teško da druga osoba koja je majka ili otac može da postane roditelj nakon toga, pre će staratelj postati baba ili deda, ili neko drugi ili treći iz porodice. I dolazimo do onog najgoreg, primera radi, sad tokom ove pandemije isplivalo je na površinu da neke osobe nisu mogle svojim ‘supružnicima’, ženama, muževima, da odu na sahranu, a preminuli su od kovida”, objašnjava Mitrović.

Daša Stevović za podkast “Reaguj!” navodi da su istopolna partnerstva veoma bitna stavka za LGBT zajednicu, ali i da je to samo jedan mali deo borbe za potpunu ravnopravnost.

“Što se tiče prava na istopolna partnerstva, mislim da je to za nas jako važna politička stavka u borbi za prava homoseksualaca. Međutim, ono što moramo shvatiti je da je to samo početak borbe, nikako njen kraj, zato što onog trenutka kada dobijemo ovaj zakon o istopolnim partnerstvima ne podrazumeva da ćemo mi zaista biti istinski ravnopravni i prosto živeti bez nasilja. Partnerstva će regulisati za nas neka jako važna pitanja koja trenutno nemamo regulisana i nemamo način da regulišemo, ali je suštinski važno da pre toga postoji javna rasprava i javna debata pre donošenja takvog zakona”, objašnjava Stevović.

Dodaje da je javna rasprava važna kako bi se sprečilo bilo kakvo donošenje zakona na brzinu, a samim tim i mogućnost drugačijeg tumačenja ili kršenja zakona nakon donošenja.

“Suštinski je važno da postoji javna rasprava sa jedne strane, jer mislim da u državama u kojima je takav zakon donet na brzinu i nespretno, status gejeva i lezbijki neće se bitno unaprediti, a to se dešava u nekim zemljama. Sa druge strane, svedočimo rastu i jačanju ekstremne i konzervativne desnice svuda. Naročito na primeru Poljske možemo videti da jednom izvojevana prava nisu uklesana u kamen i moramo da se iznova i iznova borimo. Pod primerom Poljske mislim i na ovu zabranu abortusa i na činjenicu da tamo uspostavljaju LGBT free zone”, kaže Stevović.

Zakon i dalje na čekanju

Srbija kao članica Saveta Evrope se još 2005. godine pravno obavezala da reguliše zajednicu dva istopolna partnera, a na to podseća Dragan Đorđević, aktivista za ljudska prava Odbora za ljudska prava Niš.

„Država će morati da pri nadležnom ministarstvu – da li će to biti Ministarstvo rada i socijalne politike ili novoformirano Ministarstvo za ljudska prava – pokrene izradu tog zakona. Kovid je s jedne strane i savršen izgovor da se to prolongira, kao prvo nismo imali dugo Skupštinu, pa nismo imali Vladu, onda je tu kovid… Ali, tema koja će biti predmet zakona nam nameće neku vrstu hitnosti, jer mi imamo tu obavezu. Srbija je članica Saveta Evrope, kao država članica Saveta Evrope mora da pravno reguliše zajednicu dva istopolna partnera. Kako će se to zvati, da li ćete biti bračna zajednica, da li će to biti zakon o registrovanim partnerstvima, o građanskim partnerstvima, istopolnim partnerstvima… – Evropski sud za ljudska prava to u krajnjoj liniji ne interesuje”, objašnjava Đorđević.

Daša Stevović navodi da je sve pitanje političke volje vlasti, ali i načina na koji će vlast doneti taj zakon, jer ukoliko se donosi zakon samo zbog čekiranja nekog zahteva Evropske unije – suštinski neće promeniti ništa.

“Za nas je važno pitanje, i kada se ovaj zakon bude doneo, na koji način, odnosno zbog čega je donet – da li je donet zbog dobrobiti LGBT zajednice u Srbiji, da li je donet zbog naše ravnopravnosti ili je donet da pokupi par poena Evropske unije. To je za nas važno, jer ako je u slučaju da je ovo drugo, a meni se čini da će biti ovo drugo, kada bude donet zakon – on može da se koristi protiv nas, jer evo, na papiru ste ravnopravni, dok će naši životi biti prosto isti i nakon svega toga. Zato što će suštinska pitanja od egzistencijalnog značaja za većinu gejeva i lezbijki biti gurnuta pod tepih, što je već slučaj. Partnerstva donose olakšice, ali su suštinski problemi ipak negde drugde”, naglašava Stevović.

Zato, ističe, važno je da se sama zajednica samoorganizuje, ponudi i izbori za najbolje rešenje pitanja prepoznavanja istopolnih zajednica.

Koordinatorka programa javnog zagovaranja grupe Izađi Jelena Mitrović pak ističe da su saveznici od velikog značaja, jer bez njihove podrške, smatra, do donošenja ovog zakona neće doći. Jedan od novih saveznika je, naravno, papa Franja.

“Srbija ima pritisak od Evropske komisije, od Evropske unije. Imamo tri ili četiri para koja uz pomoć Labrisa idu ka evropskim sudovima i bore se za ono što je njima potrebno. Biće jako značajno da imamo što više saveznika koji su vidljivi, saveznika koji lako mogu da izađu u medije i saveznika i saveznica koji su aktivni na društvenim mrežama”, kaže Mitrović.

Smatra da same nevladine organizacije i pojedinci i pojedinke koji se bore za ovo ne mogu mnogo.

“Manjina bez većine ne može da se izbori za neku stvar. Tako da se nadam da će Euro prajd 2022. godine na neki način da utiče da se desi taj zakon o registrovanim istopolnim zajednicama koji može dosta stvari da promeni i koji može da olakša na neki način LGBT osobama da žive slobodnije i da lakše dišu pre svega”, objašnjava Mitrović.

Nova vlada – prednost ili ne?

U 2020. godini Srbija dobija ministarstvo za brigu o porodici, a na čelu tog resora biće novinar Radomir Ratko Dmitrović, koji se našao na izbornoj listi Srpskog patriotskog saveza Aleksandra Šapića. Kako i sam tvrdi, poslednjih desetak godina se, pored novinarskog posla, bavi i problemom demografije u Srbiji. Ipak, ovo mu nije prvo angažovanje u politici, već je bio savetnik Nebojše Čovića u Vladi Zorana Đinđića. Što se tiče dodeljenog resora, naveo je u jutarnjem programu televizije Prva da je pad nataliteta najveći problem pored Kosova, i da se poslednjih 60 godina trend pada povećava. Poznat je po konzervativnoj retorici, čak i na Tviteru, te, iako tvrdi da nije desničar, ne može se očekivati briga za netradicionalne porodice, naročito ne za istopolne porodice. Neki od homofobičnih tvitova novog ministra, koji tvrdi da ima homoseksualne prijatelje za koje navodi da su normalni su:

Pitam povodom najnovijih „preporuka“ koje sa Zapada stižu Srbiji: Kako će svoj identitet izgraditi devojčica u „porodici“ u kojoj su joj OBA RODITELJA MUŠKARCI? (12. jun 2018)

OVAKO: „Parada ponosa“ je parada bestijalnosti, skaradnosti, neodgoja, primitivizma, bestidnosti; parada bezobrazluka, provokacije, loše prikrivenog satanizma, nakaznosti….. DODAJTE SAMI ŠTA VAM PADNE NA PAMET (18. septembar 2018)

Može li neko da mi objasni šta sadržajno u sebi nosi termin “ponos”, u “PARADA PONOSA”? Šta je tamo za ponos? (15. septembar 2019)

PITANJE ZA DANAS Šta znači sve češće i sve duže uvođenje LGBT-scena u domaće tv-serije? Novi uslov na evropskom putu Srbije? Ustupak nevladinom sektoru? Lična projekcija autora i urednika? Stvaranje nove „porodične vrednosti“ kod Srba? (7. maj 2020)

Ipak, još uvek se ne znaju zvanični ciljevi ministarstva na čijem je čelu Dmitrović, ali u Tviter prepisci sa Goranom Miletićem, direktorom za Evropu organizacije Civil right defenders od 22. oktobra, dakle nakon što je već postao ministar, napisao je sledeće:

“Ne delim ljude prema nacionalnom, verskom ili seksualnom opredeljenju. Samo ne volim kad neko to forsira na štetu drugog, različitog. A rastao sam u društvu svih gore navedenih. O svim porodicama, uključujući LGBT, stara se i staraće se država.”

Predrag Azdejković, urednik gej magazina Optimist i gej aktivista za podkast “Reaguj!” takođe podseća da je predlog zakona o istopolnim zajednicama trebalo da se definiše do 2018. godine, ali i naglašava da misli da bi premijerka Ana Brnabić trebalo da preduzme nešto povodom toga do kraja svog mandata.

“Samo da podsetim, mi smo imali tu strategiju za borbu protiv diskriminacije koja je definisala da Srbija do 2018. godine treba da ima predlog tog zakona, a to se nije desilo. Labris je izradila predlog zakona, i LDP ga je prošle godine predložio Vladi ali se tu ništa nije desilo. Mi čekamo da se tu nešto desi, jer mislim da bi bilo dosta sramota da Ana Brnabić za vreme svog mandata ništa ne uradi povodom toga”, kaže Azdejković.

Sama u regionu

Ove godine je preuzet veliki korak u regionu povodom istopolnih brakova. U Crnoj Gori i Hrvatskoj legalizovane su istopolne zajednice, ali se u Crnoj Gori zakon još uvek ne primenjuje.

Hrvatska je donošenjem Zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola 2014. godine napravila je značajan korak, jer su istopolni partneri ušli u krug zakonskih naslednika.

Ivan Zidarević iz Srbije je sa svojim partnerom iz Hrvatske sklopio životno partnerstvo te 2014. godine u Hrvatskoj, kada je došlo do primenjivanja Zakona o životnom partnerstvu osoba istog spola. Na osnovu registrovanog istopolnog životnog partnerstva Ivan je početkom novembra dobio i hrvatsko državljanstvo. Kako i sam kaže, registracija partnerstva pred zakonom, značilo je mnogo i njemu i njegovom partneru, a bili su spremni i da odu u neku treću zemlju da Hrvatska nije donela zakon koji im to omogućava.

“Sa birokratske strane značilo mi je sve, a sa ove emotivne – značilo je mnogo. Međutim, da Hrvatska nije donela ovakav zakon koji je bio u najavi – mi bismo definitivno otišli u neku treću zemlju, jer Srbija nije bila u opticaju u bilo kakvom obliku, jer nije imala u najavi bilo kakav zakon koji bi prepoznavao prava LGBT osoba”, kaže Zidarević.

Sa druge strane, iako prepoznat kao neko ko je u registrovanoj zajednici u Hrvatskoj, on u svojoj matičnoj zemlji zbog nepostojanja zakona koji to određuje nije prepoznat kao neko ko ima registrovano partnerstvo. Zidarević navodi da se nada da će i Srbija doneti taj zakon, ali sumnja da će biti dobar kao hrvatski, jer misli da registrovane istopolne zajednice neće biti prepoznate kao porodice.

“Pre otprilike tri godine pisao sam tadašnjem Ministarstvu za rad i baš sam se interesovao da li će doći do prepoznavanja prava, posebno iz perspektive što sam ja u životnom partnerstvu u Hrvatskoj i interesovalo nas je kako se ja u Srbiji vodim – da li se vodim kao da samac ili ne. Međutim, tada mi je Ministarstvo za rad odgovorilo da oni rade na jednom građanskom zakonu i od tada je sve stalo. Eto, to je bilo pre otprilike tri godine. Mislim da će u ovom mandatu ove vlade doći do nekog prepoznavanja kroz neki zakon koji neće biti tako dobar kao hrvatski, jer hrvatski u članku 2. ima definiciju da su osobe koje sklope životno partnerstvo prepoznate kao obiteljske, odnosno porodične zajednice. To jest, sve istopolne zajednice su prepoznate kao porodične. To je veoma bitno jer, recimo, crnogorski zakon to nema”, kaže Zidarević.

Crna Gora čeka na primenu Zakona o istopolnom partnerstvu koji je sredinom godine Skupština Crne Gore izglasala. Međutim, za razliku od Hrvatske, u Crnoj Gori istopolne zajednice neće biti prepoznate kao porodične. To je, ističe Kristina Ćetković, autorka prvog lezbijskog romana i aktivistkinja za ljudska prava, jedna od stvari koje treba menjati.

“Taj zakon nas ne izjednačava sa heteroseksualnim brakovima – nisu brakovi u pitanju, jer je brak i dalje ustavom regulisan kao zajednica između muškarca i žene. Inače, zakon je nekoliko puta povlačen i tek poslije ovog zakona o slobodi vjeroispovesti koji je digao Crnu Goru na noge, tek posle njega i te bure sa tim zakonom je došao Zakon o istopolnom partnerstvu na glasanje i izglasan je većinom. Ta većina, naravno, nije većina na koju možemo biti ponosni i lično mislim da je zakon donet kako bi se stišala bura sa ovim drugim zakonom koji sam pomenula i kako bismo se mi na neki način štriklirali na nekoj EU agendi”, objašnjava Ćetkoivić.

Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)