Za svega nekoliko dana održaće se izbori na kojima građanke i građani Srbije birati dvanaesti saziv Narodne skupštine. Na tridesetogodišnjicu ponovnog uvođenja višestranačja, glavna preokupacija političkih aktera je da li će građani izaći na izbore ili bojkotovati, a vanredno stanje usled pandemije korona virusom je političke aktivnosti svela na minimum. Međutim, iako se odvijaju i lokalni i pokrajinski izbori 21. juna, osim grupa građana i ponekog bilborda mejnstrim stranaka, ne može se videti velika promocija lokalnih odbora partija koje će takođe izaći na izbore.

Iako se u istom danu odvijaju izbori na sva tri nivoa, građani su više upućeniji u one nacionalne, parlamentarne, dok za izbore o vlasti sa kojom će najdirektnije imati kontakt naredne četiri godine nisu zainteresovani. Politikolog Igor Besermenji kaže za podkast „Reaguj!“ da smo u ovu situaciju došli zbo neizgrađene političke kulture.

„Mi smo naviknuti da budemo bukadžije na temu da li smo za zapad ili smo za Rusiju, da li smo za EU ili smo za nekakav drugi savez. Mi nismo vaspitani ni kroz medije ni kroz obrazovni sistem da budemo aktivni u loklanoj zajednici i da razumemo svoju ulogu i svoju odgovornosti kao građani zajednice u kojoj živimo. Znači, pre ćete vi moći da pomognete svom komšiji u vezi sa nekim njegovim problemom u svojoj mesnoj zajendici nego što ćete objektivno izvrštiti uticaj na, ne znam, predsednika države ili na nekog tamo poslanika u Skupštini Srbije po pitanju nekog zakona“, kaže Besermenji i dodaje da je sa druge strane, izgrađena kultura političkog liderstva.

Beograd se pita

Naš sagovornik navodi da je država centralizovana, i da sve zavisi od Beograd.

„Vi ne možete više ništa na loklanom nivou ni da zamislite dok predsednik loklane opštine ne pita šefa svoje partije da li nešto sme ili ne sme u odnosu na to koliki procenat stanovništva te loklane zajednice podržava određenu političku stranku“, pojašnjava on.

Sa druge strane, na primerima u Nemačkoj možemo videti da su na lokalu i pokrajinama daleko drugačiji odnosi snaga i da se u lokalnim i pokrajinskim parlamentima nalaze stranke koje su opozicija u Bundestagu. Tako u Slobodnoj državi Tiringiji, jednoj od nemačkih pokrajina, na vlasti je Levica, dok saveznu vladu čini konzervativna Demohrišćanska unija.
Besermenji, pak, ne odlazi daleko u primerima gde se lokal razlikuje od centra, a stanovništvo nezavisno od centra odlučuje ko upravlja gradom, već uzima za primer susednu Hrvatsku.

„U Istri, vi nikada nećete imati prolaznost određenih dekadentnih političkih ideja, desničarskih, kojih imate u drugim delovima zemlje jer postoji razvijena svest kod građana Istre da ih njihova istorija, kultura, njihovo nasleđe obavezuje da predstavljaju nešto drugo, da budu nešto drugo. Ja sam neko ko je duboko verovao jako dugo da Vojvodina ima potencijal za tako nešto u Srbiji. I mislim da Vojvodina to i jeste bila i da Vojvodina i dalje to može ali moramo jednostavno da smislimo mehanizam kako da održimo tu našu potrebu i mogućnost da budemo nešto bolje u Srbiji. Da predstavimo nešto bolje drugim delovima zemlje“, navodi on.

Skoro niko i ništa o Novom Sadu

Po aktivnostima stranaka, osim poslednjih poziva da daju potpis za kampanju i nekoliko desetina bilborda u gradu, u Novom Sadu nema velikih govora o samim izborima za lokalnu skupštinu, navodi novinar Radio 021 Zoran Strika.

Bez velike pompe, plakata, promotivnog materijala iako je na početku kampanje bilo primetno zagrevanje, naročito novosadskih Naprednjaka i stranaka koje pozivaju na bojkot, Strika navodi da ne deluje kao da postoji izborna trka.

„Jedini sukobi verbalni koji se javljaju jesu na relaciji Saveza za Srbiju i njihovog predstavnika u Novom Sadu i Vojvodini Borislava Novakovića koji zapravo ne učestvuju na ovim izborima, i naravno Srpske napredne stranke. Uglavnom je Srpska napredna stranka ta koja reaguje na prethodna saopštenja Saveza za Srbiju ili Demokratske stranke koja takođe ne učestvuje na ovim izborima“, dodaje on.

Naš sagovornik kaže da, za razliku od parlamentarnih izbora, kampanja za lokalne izbore u Novom Sadu skoro pa da i ne postoji, ali podvlači da to donosi i nemogućnost da se sazna ko pretenduje na mesto gradonačelnika.

„Meni se to čini prilično politički neodgovornim, jer SNS zapravo krije svoje kandidate za gradonačelnika. Dakle, znamo kakav je sistem, znamo da će se gradonačelnik birati nakon što se formira većina, ali je apsolutno nejasno zašto se krije ta osoba koja će naslediti Miloša Vučevića na mestu prvog čoveka grada“, kaže Zoran Strika.

Lokalne teme skrajnute

Lokalne teme su skrajnute u ovoj kampanji, a to svedoči i zamenik programskog direktora Centra za istraživanje, transparentost i odgovornost (CRTA) Pavle Dimitrijević. CRTA već četiri puta zaredom prati izbore u Srbiji, a ove godine su primetili da i kod lokalnih poltitičara dominiraju nacionalne teme, a da deo stranačkih i gradskih funkcionera fokusiran je na nacionalne izbore, pa na svojim profilima na društvenim mrežama daju podršku stranci na parlamentarnim izborima.

Kada je reč o glasu lokala u Skupštini Srbije, u ovom trenutku od ukupno 3174 kandidata na osamanaest izbornih lista više od trećine dolazi iz Beograda, dve stotine dvadeset devetoro iz Novog Sada, a iz Niša nešto više od sto trideset. Ukoliko se ne računaju manjiske stranke poput albanskih s krajnjeg juga, bošnjačke i lista vojvođanskih Mađara – na svim listama dominiraju kandidati iz Beograda. Ipak, moraćemo da sačekamo rezultate izbora i podelu mandata kako bismo tačno znali koliko narodnih poslanika dolazi van tri najveća grada.

Platforma Moj poslanik prati rad poslanika koji dolaze sa juga Srbije i njihovu aktivnost u vezi sa lokalnim pitanjima, a Milan Babić kaže da imaju zanimljiva iskustva tokom praćenja čitavog mandata aktuelnog saziva Narodne skupštine.

„Naš region sa milion i sto, dvesta hiljada stanovnika ima najviše dvadeset tri poslanika u jednom trenutku, a sada na kraju mandata imam dvadeset dvoje. I mislim da je to veliki problem jer ako poredimo to sa sličnim regionima, uzmimo recimo Beograd sa milion i po stanovnika – oni su u jednom trenutku imali sto dvoje poslanika. To nije realno, to je veliki disbalans. Pa je tako mogućnost za javljanje poslanika sa juga Srbije značajno manja“, napominje on.

Babić navodi da se ipak, tek nekoliko poslanika poput Milije Miletića, Gorana Ćirića, poslanice Jelena Žarić Kovačević i Olivera Pešić, i doktora Dušana Milisavljevića zauzimaju za svoje lokale. Na osnovu podataka sa aktuelnih izbornih lista, Babić kaže da građani juga Srbije nisu dovoljno predstavljeni sa trenutnih 10 posto južnjaka.

Kako da se lokal pita?

Pavle Dimitrijević navodi da je politička edukacija aktera osnova za bolje političko društvo u kojem bi akteri bili odgovorniji građanima i da se izađe iz okvira da su političke partije generatori moći u državi. Potrebno je još promeniti i zakonski okvir, navodi Dimitrijević, još jedan je korak ka boljem izbornom sistemu i većem poštovanju volje građana. Iako do sada nepromenjen uprkos zahtevima opozicionih aktera, on se nada da će u narednom periodu zakonski okvir dati bolju poziciju i opoziciji na narednim izborima. Naposletku, naš sagovornik kaže da je potrebno menjati i izborni sistem.

„Dakle, potrebno je da taj izborni sistem omogući građaninu da zaista glasa za svog predstavnika i da zna da je glasao za čoveka kojeg zna, koji mu je komšija, kojeg je upoznao tokom kampanje… To je veoma važno i za povećanje motivacije samih birača da učestvuju u izborima, ali i da doprinese većoj odgovornosti samih kandidata za svoje predstavljanje i svoj rad, pa mislim da će uticati i na teme koje se pokreću u izbornoj kampanji. Pitanje je veliko kada bi se zaista glasalo za konkretne aktere iz lokalnih sredina da li bi oni mogli da se bave temom Kosova, ili temom kako je Srbija odgovorila na korona krizu ili nekim drugim nacionalnim temama koje se pominje u kampanji“, ističe Dimitrijević.

U kampanji za parlamentarne izbore može se čuti da se neke liste, poput one Aleksandra Šapića zalažu za personalizaciju lista. Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović ističe da iako se priča o tome, više od polovine te liste čine ljudi iz Beograda i da ni ova, a ni druge liste ne shvataju da je glas sa lokala bitan. On je saglasan da treba raditi sa građanima i u njima naći saveznike za reformu izbornog sistema koji će njima odgovarati jer parlamentarni izbori utiču na lokalne.

„Mi već godinama imamo oko sto opština i dva miliona glasača koji nisu ni kakav način zastupljeni u parlamentu jer nema ljudi koji dolaze iz tih zajednica u parlamentu. Ljudi će reći da u proporcionalnom izbornom sistemu sa jednom izbornom jedinicom svaki poslanik predstavlja celu državu. Naravno, to znači da ne presdstavlja nikog. Mi imamo inteziviranije odumiranje malih zajednica otkako zapravo imamo tu metropolizaciju parlamenta. To je deo političke kulture koji mi vučemo dosta dugo unazad gde ta metropolizacija političkog, čak i metropolizacija državne uprave, je često dovodila do toga da sela i manja mesta imaju probleme jer odluke donose ljudi koji ne razumeju mala mesta“, napominje Jovanović.

Potreba za više demokratičnosti u našoj parlamentarnoj demokratiji, kao što kaže Jovanović, nalaže da se i na lokalu i u parlamentu čuje glas malih zajednica. Međutim, Igor Besermenji sumnja upravo u demokratičnost.

„Mislim da u Srbiji o demokratičnosti više odavno malo ko razmišlja zato što su ljudi ovde naviknuti da mi prosto tako živimo. Da se mi prodajemo, da mi nemamo naše ideale, da mi nemamo kontinuitet… Zato imate poslanike koji vrlo lako prelaze iz jedne političke organizacije u drugu i za njih je pitanje demokratičnosti nešto aprstraktno. Nešto što niti ima veze sa Srbijom, niti je ikada imalo, niti će imati za njihovog života, tako oni to vide. I dok god imate ljude koji tako razmišljaju, dok god su oni većina, ne možemo ni da govorimo o bilo kakvoj demokratiji jer za demokratiju morate prvo da imate zrelo društvo. A Srbija na žalost zaista još uvek nije“, zaključuje on.

Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!