Osnaživanje žena je ključno u naporima Zapadnog Balkana za bolji oporavak nakon pandemije koronavirusa, ocenile su danas generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu i direktorka Regionalnog biroa UNDP-a za Evropu i Zajednicu nezavisnih država Mirjana Špoljarić.

Bregu i Špoljarić u zajedničkom tekstu ukazuju da su žene širom regiona bile nesrazmerno pogođene pandemijom koronavirusa, ističući da „kovid-19 nije stvorio nejednakost polova, on ju je produbio“.

„Žene su izgubile svoje firme i radna mesta ili radne sate kao i muškarci, ali su nastavile da preuzimaju veliki deo brige o deci i starijima a da za to nisu bile plaćene. One, koje su ostale kod kuće, suočile su se sa posledicama naglog porasta nasilja u porodici, isuviše česte životne priče žena na Balkanu“, navode autorke.

Kao što je pokazala rodna analiza odgovora na kovid-19 na Zapadnom Balkanu i u Turskoj koju su pripremili UNDP i UN (Women COVID-19 Gender Response Tracker), samo 18 odsto mera tržišta rada i 21 odsto mera socijalne zaštite koje su usvojene kao odgovor na pandemiju, bavilo se potrebama većine žena zaposlenih u neformalnom sektoru ili na visokorizičnim poslovima.

„Neizvesno je kada će Zapadni Balkan postići adekvatnu pokrivenost svog stanovništva od 18 miliona ljudi vakcinom protiv kovid-19. Jedna stvar je, međutim, sigurna. I kada se značajan broj žena vrati na poslove koje su izgubile tokom pandemije, rodna nejednakost koja ženama uskraćuje mogućnosti neće nestati, što region sprečava da ostvari svoj puni potencijal i stvori otpornost na buduće udare“, ocenjuje se u tekstu.

Autorke podsećaju da su Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i RCC u decembru 2020. pokrenuli inicijativu za ekonomsko osnaživanje žena na Zapadnom Balkanu kroz jačanje mreža i saradnje na različitim rodnim pitanjima.

Inicijativa pruža strateški okvir potreban da se u ovom izuzetno važnom trenutku utvrde i sprovedu aktivnosti i reforme u domenu politika s ciljem osnaživanja žena i otklanjanja rodnih razlika na (ruko)vodećim položajima.

Rodna ravnopravnost je značajan deo strateškog delovanja Evropske unije u okviru pregovora o proširenju. Otklanjanje rodnih razlika na tržištu rada i postizanje jednakog učešća u različitim sektorima privrede predstavlja glavne ciljeve Strategije za rodnu ravnopravnost Evropske komisije.

„Iskorišćavanje potencijala i sposobnosti žena predstavlja ključnu pokretačku snagu regiona koja će ga usmeriti bliže ciljevima održivog razvoja i promovisati regionalnu ekonomsku stabilnost. Povratak na status kvo koji je bio pre pandemije, značiće zaostajanje Zapadnog Balkana“, ukazuju autorke teksta.

(Beta)