Okidač za njegovo hapšenje bio materijal koji je Vulin predao Nikolaju Patruševu, a razlog hapšenja je bila njegova namera da se kandiduje za Državnu dumu
Andrej Pivovarov, ruski državljanin i bivši izvršni direktor u međuvremenu ugašenog prodemokratskog pokreta Otvorena Rusija, proveo je više od tri godine u zatvoru. Oslobođen je 1. avgusta u razmeni zarobljenika između Rusije i zapadnih zemalja. On je za nedeljnik Radar ispričao da je bio uhapšen zahvaljujući materijalu sa sastanka ruskih aktivista u Beogradu, koji je vlastima u Moskvi predao tadašnji srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.
Pivovarov je do razmene zarobljenika bio tri godine i dva meseca zatvoren, od čega je poslednjih godinu dana i sedam meseci bio u samici. Za to vreme Vulin je sa mesta ministra policije najpre imenovan za direktora Bezbednosno-informativne agencije, a od pre tri i po meseca je potpredsednik Vlade „zadužen za praćenje stanja projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija Vlade u koordinaciji sa predsednikom Republike“.
S druge strane, Andrej Pivovarov priveden je u maju 2021, neposredno pre nego što je njegov avion sa aerodroma u rodnom Sankt Peterburgu trebalo da poleti za Varšavu. Suđeno mu je po zakonu o „nepoželjnim organizacijama“ koji je usvojen u Rusiji 2015.
Suđeno mu je u Krasnodaru i jula 2022, u jeku ruske invazije na Ukrajinu, a osuđen je na četiri godine zatvora, na osnovu optužbe da je na čelu „nepoželjne organizacije“. Od januara 2023. Pivovarov je držan u izolaciji u Kaznenoj koloniji broj 7 u ruskoj oblasti Karelija, na krajnjem severozapadu, koja se graniči sa Finskom.
Da je Pivovarov uhapšen zahvaljujući Vulinu prvi je otkrio novinar i aktivista Vladimir Kara-Murza, koji je kasnije i sam uhapšen i osuđen. Kara-Murza je za dnevne novine Nova tada rekao da su ruski državljani praćeni i prisluškivani tokom boravka u Beogradu.
Dva dana posle tog seminara u Beogradu, u dvodnevnu posetu Moskvi otputovao je Aleksandar Vulin i sastao se sa Nikolajem Patruševom, koji je punih 16 godina, do maja 2024, bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije. Samo dve nedelje nakon Vulinove posete Moskvi, uhapšen je i Pivovarov, koji za Radar navodi da je tada srpski ministar predao Patruševu materijal koji je bio rezultat nadzora sastanka ruskih opozicionara u Beogradu.
MUP Srbije je nakon sastanka Vulina i Patruševa saopštio da dve zemlje sarađuju i po pitanju „obojenih revolucija“, što je termin kojim režim u Moskvi označava okupljanje i angažovanje opozicije u samoj Rusiji i u drugim državama, a taj termin u poslednje vreme sve češće koriste i srpski zvaničnici kada komentarišu sva okupljanja nezadovoljnih građana u Srbiji.
Osim što je MUP tada zvanično potvrdio saradnju, pojedini mediji objavili su da su Vulin i Patrušev potpisali dokument „o saradnji u borbi protiv obojenih revolucija“.
Pivovarov za Radar kaže da je okidač za njegovo hapšenje bio materijal koji je Vulin predao Patruševu, a razlog hapšenja je bila njegova namera da se kandiduje za Državnu dumu.
„Ali sam dolazak Vulina i uključivanje Patruševa u ovaj slučaj podigli su nivo reakcije. Postao sam prva osoba koja je po ovom članu poslata u pritvor, a na svakoj od faza – sud, istraga, tužilački nadzor – odluke su donošene iz Moskve, što ukazuje na zaključak da je ceo proces nadzirao Vulinov prijatelj (Nikolaj) Patrušev“, istakao je ruski opozicionar.
On je dodao da Vulina smatra jednim od saučesnika u hapšenju, istakavši da se nada da će srpski narod po zasluzi oceniti takvog političara.
Govoreći o svom boravku u zatvoru, on je rekao da su ga namerno poslali na sever u Kareliju, region sa jednim od najtežih uslova izdržavanja kazne.
„Kod političkih zatvorenika, osim teških uslova, postoji i poseban odnos. Ako običan zatvorenik može barem komunicirati sa drugim osuđenicima, i ako se ponaša mirno, ima pravo na uslovno puštanje ili ublažavanje kazne, političke zatvorenike namerno šalju u izolaciju, što značajno pogoršava njihove životne i komunikacione uslove. Poslednjih godinu i sedam meseci proveo sam u samici, i svi kontakti sa drugim osuđenicima bili su mi zabranjeni“, podseća Pivovarov.
Kaže da se za svet mnogo promenio za te tri godine koje je proveo u zatvoru, „kao da se epoha promenila“.
„Ali uglavnom za mene se ništa nije promenilo, iako sam proteran, i dalje ostajem ruski političar. Smatram važnim da nastavim da radim i razgovaram sa Rusima, onima koji su ostali u zemlji. Rusija nije Putin, procenat ljudi koji razumeju besmislenost i kriminalnost onoga što se dešava samo raste, rad sa njima ostaće mi glavni prioritet“, zaključio je Pivovarov za Radar.
(Radar, Karikatura: STUPS)