„Beba se rodila purpurna, potpuno modra. Ja iskasapljena, zašivena užasno.“

Ovako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) svoje iskustvo sa porođaja opisala Klara, koja se predstavila samo imenom.

Priča ove majke čija je beba napunila pet meseci, među stotinama je svedočenja porodilja o akušerskom nasilju u Srbiji.

Proteklih dana, podstaknute slučajem Marice Mihajlović koja tvrdi da joj je zbog akušerskog nasilja beba umrla na porođaju, žene svoja iskustva masovno objavljuju na društvenim mrežama.

Da slučajeve prijave institucijama, poziva ih Ministarstvo zdravlja.

„Naterana sam na prirodni porođaj, iako su mi karlične mere bile male“, priseća se za RSE Klara.

Kaže da svoje loše iskustvo u jednom porodilištu u pokrajini Vojvodini još nije prijavila zbog zdravstvenog stanja u kojem se nalazila, ali da namerava da to učini.

„Ja nisam bila sposobna da bilo šta uradim, ali da sad planiram da tužim i teram ovo dalje – planiram“, naglašava.

Klarina beba je zdrava i na nju, kako ističe, porođaj nije ostavio posledice.

Ali majka se od boravka u porodilištu oporavlja i pet meseci kasnije.

„Četiri dana nakon porođaja dobila sam sepsu“, dodaje Klara.

Tu, kako ističe, nije bio kraj komplikacijama.

„Mesec dana posle porođaja, vraćali su mi nogu, odnosno kuk, šest santimetara“, naglašava ona.

‘Bila sam srećna tek kad sam stigla kući’

Klara se sa mužem i bebom 19. januara pridružila desetinama žena na protestu ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu – pod parolom „porodilište, a ne klanica“.

Za RSE je pričala na tom protestu.

„Jeste, porođaj boli, ali to bi trebalo da bude najsrećniji trenutak svake žene, a ja sam bila srećna tek kad sam bebu dovela kući“, zaključuje ona.

Sa protesta, u organizaciji neformalnog kolektiva „Ženska solidarnost“, zatraženo je da Ministarstvo zdravlja sprovede nadzor u svim porodilištima i ispita navode o akušerskom nasilju.

Zahtevaju i da Ministarstvo definiše protokol za porođaj, koji će informisati žene o mogućim intervencijama i njihovim pravima, kao i kome da se obrate u slučaju kršenja.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je istog dana poručila da njihove stručne komisije već rade na pravilnicima postupanja u porodilištima, ocenjujući da je nasilje nedopustivo.

„Radićemo na dodatnoj edukaciji kolega i na svaki način zaštititi majke i trudnice. Pozivam svakoga ko se suočava sa nasiljem da o njemu govori i prijavi ga, kako bi nadležne službe mogle da reaguju“, rekla je Grujičić.

‘Doktor me udara i vređa, stiska vilicu’

Prijava koja je pokrenula reakciju javnosti stigla je iz Sremske Mitrovice.

Marica Mihajlović je doktora M.M, koji ju je porađao u bolnici u tom gradu 12. januara, optužila za akušersko nasilje i smrt novorođenčeta.

„(Doktor) me udara i vređa, stiska vilicu, kreću pretnje da će da me udari… da će da mi smrska glavu, vređa na nacionalnoj osnovi“, napisala je ona šest dana kasnije, 18. januara, na Fejsbuku.

Tvrdi da joj je tokom porođaja polomljeno rebro i da je izgubila svest.

Beba na rođenju, kako kaže, nije pokazivala znake disanja.

Dalje navodi da su lekari uspeli da reanimiraju bebu, stave je na aparate i transportuju u kliniku u Novom Sadu, ali da je dan kasnije preminula.

Marica je izjavu dala i policiji, doktor je od 19. januara u pritvoru pod sumnjom da je izvršio teško delo protiv zdravlja ljudi, a tužilaštvo sprovodi istragu.

Inspekcija Ministarstva zdravlja je, kako je ranije saopšteno, pokrenula nadzor bolnice u Sremskoj Mitrovici.

Državni sekretar ministarstva Mirsad Đerlek poručio je da institucije neće ćutati na tvrdnje porodilje Marice Mihajlović.

„Kao prvo, ljudski, nemamo pravo, a sa druge strane nas i zakon obavezuje. Sa treće strane, želimo da dođemo do istine koja će pomoći da se ovo više ne ponavlja“, rekao je Đerlek 22. januara za televiziju Pink.

On je ocenio da je bitno ispitati sve okolnosti, dokazati da li je bilo propusta i kazniti odgovorne ako se propusti dokažu.

„Ovde nije povreda prsta ili neke periferne stvari, dete je izgubilo život. Za ovo neko treba da odgovara“, rekao je Đerlek.

‘Kada porođaj počne, žena može samo da trpi’

Ana Ninković iz „Ženske solidarnosti“ akušersko nasilje opisuje kao višedecenijski problem.

„U poslednje vreme žene češće izlaze u javnost, ali to ne znači da sad ima više akušerskog nasilja, nego su sada ohrabrene jedna drugom. Izlazak u javnost je jedan od preduslova, jer individualna borba nije dovoljna“, ukazuje ona za RSE.

Pritisak javnosti na institucije je, kako ocenjuje, neophodan jer „sistem često štiti nesavesne lekare“.

„Trudnice i porodilje, naročito u trenutku porođaja jesu verovatno najosetljivija populacija, i kada porođaj počne, žena ne može da ustane i da ode. Ona, nažalost, može samo da trpi to što joj se tada dešava“, ističe Ninković.

Ukazuje na još jedan sistemski problem – da pojedini medicinski radnici traže mito kako bi trudnice i porodilje imale bolji tretman.

„Pa se kao podrazumeva da ne može da se ide na porođaj bez koverte, i nekako se čini da je to normalizovano“, dodaje ona.

‘Porodilje se ušivaju bez anestezije’

Da postupanje prema ženama u porodilištima u Srbiji „nije u skladu sa domaćim, niti sa međunarodnim propisima i standardima“, zaključak je izveštaja „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“, objavljenog u avgustu 2022. godine.

Tri pravnice, Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović, u tom dokumentu su analizirale oko dve stotine svedočanstava trudnica i porodilja.

Pobrojano je 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana.

„Pacijentkinje se tokom porođaja vežu kaiševima u slučaju da se žale na bolan porođaj, a nakon porođaja bivaju izložene ušivanju bez anestezije. Medicinski tretmani se primenjuju tako da se pacijentkinje izlažu dodatnoj patnji i bolu„, opisuje se u izveštaju.

Nabrajaju se i oblici verbalnog nasilja – od psovki, preko ponižavanja, vređanja i vikanja.

Posebno se naglašava nehuman tretman u slučajevima pobačaja.

Slično navodi i izveštaj nevladinog Centra za mame iz 2015. godine, baziran na anketi u kojoj je učestvovalo više od 2.500 žena.

„Porodilišta su postala mesta gde trudnice dolaze sa strepnjom i porađaju se u neprijatnoj atmosferi… Osećanja i zdravlje žene, kako fizičko, tako i psihičko, u potpunosti se zanemaruju“, zaključuje se u njihovom izveštaju.

Ukazuju da više od polovine ispitanica nije imalo porođaj kakav su želele, niti su imale kontrolu tokom porođaja, iako su medicinski radnici po zakonu obavezni da ih upute u sve zahvate.

Zbog negativnog iskustva na porođaju, kako piše u izveštaju, više od deset posto žena odlučuje da ne rađa više dece, a traume su mnogim porodiljama ostavile posledice po mentalno zdravlje i odnos sa partnerom.

‘Krvavu posteljinu ne menjaju po nekoliko dana’

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je 20. januara žene da prijave propuste koji su se u proteklih pola godine dogodili u porodilištima, kako bi se utvrdila odgovornost – bilo da je reč o verbalnom nasilju ili medicinskom nemaru.

Da je potrebno iskoreniti neadekvatan i nehuman tretman trudnica i porodilja, zaključak je i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković.

Deo građana je odlučio da se protiv akušerskog nasilja bori peticijom.

Onlajn peticiju „Stop akušerskom nasilju“, na sajtu nevladine organizacije „Kreni-promeni“, do 22. januara potpisalo više od 190.000 građana.

Traže da se porodiljama, pored ostalog, omogući besplatna pratnja u porođajnoj sali, po uzoru na pozitivne prakse iz regiona i sveta.

Iz Ministarstva zdravlja odgovaraju da je takva inicijativa već u proceduri.

„Uskoro ćemo omogućiti supružnicima ili partnerima da prisustvuju porođajima ukoliko to žele. To će majkama uliti dodatnu sigurnost“, navela je ministarka zdravlja Danica Grujičić 19. januara.

Poručuje da je u proteklih pola godine analizirano 50 porodilišta, koliko ih je ukupno u Srbiji, i najavila sanaciju pet ustanova.

Rekonstrukciju najvećih porodilišta u državi u naredne četiri godine najavio je 20. januara i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Istovremeno, slike iz porodilišta u Srbiji preplavile su društvene mreže.

Desetine fotografija i svedočenja porodilja na svom Instagram profilu poslednjih dana objavljuje voditeljka Ana Mihajlovski.

Pored nefunkcionalnih toaleta, na slikama su krvave posteljine i ćebad, koji se, prema tvrdnjama pojedinih porodilja, ne menjaju i po nekoliko dana.

Porodilje se žale i na nedostatak tople vode i osnovnih sredstava za higijenu u pojedinim porodilištima, te da im se najavljuje da sa sobom ponesu toalet papir, maramice i higijenske uloške.

Na pojedinim fotografijama su i skromni obroci iz porodilišta.

Prema svedočenjima pacijentkinja, mnoge su gladovale i bile žedne sve vreme porođaja iako je trajao duže od 12 sati, jer im se preporučuje ili zabranjuje uzimanje hrane i vode.

(Radio Slobodna Evropa)