Situacija visokog rizika. U to se, sudeći po lokalnim izborima koji su ove godine održani u pet opština ili gradova, pretvorila izborna trka u Srbiji. Manje trka, više šorka – samo ni najmanje fer. U Zaječaru, Negotinu, Sečnju, a posebno u Kosjeriću i Mionici, svuda je izborni dan bio pod visokim naponom, s prevelikim brojem epizoda na ivici, ali i preko ivice nasilja. Da li treba da strepimo od dolazeće godine, imajući u vidu da nam ona, uz novi niz lokalnih, možda donosi i „velike“ izbore?

Za Crtu je naročito traumatično iskustvo iz Mionice gde smo morali da obustavimo misiju, u strahu za bezbednost naših posmatračica i posmatrača. Utisku da se u ljupku varoš u zapadnoj Srbiji izlio Ćacilend, u svom najnasilnijem, krimi obliku, doprineo je, naravno, i fizički napad na naše dve veoma mlade koleginice.

Nije najgore bilo to što ih je grupa siledžija blokirala preskupim autima, što su ih vređali, pretili im, pokušavali da im razbiju šajbu… Najveću jezu izaziva činjenica da se to nasilničko divljanje odvijalo pred očima nezainteresovane, pasivne policije. Videlo se da su oni kojima je posao da štite zakone i građane, otvoreno prešli na stranu bezakonja. U svetlu toga, gotovo da nam je i normalno da u Sečnju, na primer, policija dugi niz sati nije ni formalno reagovala po prijavi kupovine glasova, inače krivičnog dela.

Šta će biti kad ulozi porastu?

Duboko uznemiruje pitanje čime će se sve vlast služiti kada jednom dođe do nacionalnih izbora i kad ulozi postanu baš visoki ako je zarad pozicija u jednoj maloj opštini spremna toliko da gazi.

Ne zaboravimo – izlazimo iz godine u kojoj su ljudi, dok su ćutanjem odavali poštu ubijenima, pokošeni nekim „sredstvom“ koje država „ima ali ne koristi“. Nemamo više luksuz da verujemo kako je nešto suviše mračno da bi bilo moguće.

Bezbroj je puta ove godine rečeno kako su izbori neminovni kao jedini logičan put izlaska iz društvene i političke krize u kakvoj je Srbija duže od godinu dana. Postoji, međutim, nešto što je teže izreći, a to je strepnja da bi izbori mogli da budu uvod u još teže probleme.

Kao da smo zarobljeni u začaranom krugu. Izbori nemaju alternativu, ali koliko se ovo što mi imamo uopšte može i dalje zvati izborima? Uslova, pa ni preduslova za slobodno i pošteno izjašnjavanje građana nema i neće ih biti.

Tamo gde batinaši crnokapuljaši daju glavni ton danu glasanja, gde policija ne pokušava da spreči nasilje (jedne strane), u treći plan padaju pitanja poput medijske neravnopravnosti ili zloupotrebe javnih resursa. A ta pitanja su suštinski važna, ona definišu kvalitet izbornog procesa. Mi se, međutim, suočavamo svaki put sa sve većim i prečim mukama.

Usmeravamo sve nade ka izborima, ali ne smemo da gubimo svest o tome na kako veliki podvig moramo da budemo spremni kako bismo bili veći od stvarnosti. A stvarnost je, nažalost, da Srbija već godinama postaje izborna autokratija. U demokratiji partije dobijaju i gube izbore. U izbornoj autokratiji gubi samo ona strana koja nije na vlasti.

Što joj je podrška manja, čvrsta ruka sve jače steže

Nije, naravno, sve tako crno, niti je namera ovog teksta da odagna svaku veru u mogućnost promena. Velika promena se već desila. Srbija je probuđena. To buđenje dovelo je do toga da se prvi put u 14 godina Vučićeva vlast suočava s ozbiljnim izazivačem.

Ne govore to samo istraživanja javnog mnjenja nego i rezultati ovogodišnjih lokalnih izbora. Od 27 odborničkih mesta u Kosjeriću, SNS je na pretposlednjim izborima uzela 20. Posle poslednjih, ima 14, tek jedno više od opozicije.

A za junske izbore vladajuća partija je, po zvaničnim podacima, u kampanji potrošila više od 31 milion dinara, dakle 68 puta više nego ikada pre. Nemoguće je precizno utvrditi koliko je zahvatala u državnu kasu za sva predizborna asfaltiranja i popravljanja puteva. Uprkos tome i uprkos nebrojenim trupama u crnom zbog kojih je izborni dan u Kosjeriću ličio na opsadno stanje, jedva su sačuvali vlast.

U Mionici su imali 31 mandat, sada imaju 21. Gubitke su zabeležili i u svim drugim mestima gde su ove godine bili izbori. Doba dominacije je prošlo, ali novo vreme još nije došlo. Mogućnosti za manipulacije, zloupotrebe, pritiske, pa, kao što vidimo, i za nasilje, još uvek su neograničene. Znamo da vlast ume da nas iznenadi kreativnošću i inventivnošću u tom domenu.

Šansa da se nešto promeni, da se zaustavi dalje klizanje Srbije u korupcijom armiranu autokratiju, leži pre svega u raspoloženju građana. Raspoloženi smo, očigledno, za više slobode i odgovornosti. Sada je neophodan posvećen rad. Kandidovati se na izborima težak je zadatak, ne samo politički, nego i organizacioni i operativni. Osim ogromne mobilizacije birača, neophodno je obezbediti da sva biračka mesta budu pokrivena izvrsno obučenim članovima biračkih odbora, tzv. kontrolorima.

I neophodno je da svako od nas bude dovoljno mudar kada se suoči s provokacijom na nasilje. Moja praznična poruka je da čuvamo jedni druge. Tako ćemo čuvati i zdravo tkivo društva i države. Vlast ionako misli samo na sebe.

(Nova.rs, foto: Beta )