Još od 90-ih i demonstracija 1996/97. smatra se da u Srbiji postoji kritična masa građana osetljivih na izborne krađe. Tu reputaciju smo opravdali i 5. oktobra 2000. Od tada pa nadalje – izbori su nam proticali u metastabilnoj ravnoteži, ali se uvrežilo mišljenje da smo kao društvo i država tu prvu od svih demokratskih lekcija naučili.

Paradoksalno je da smo posle 2000. najteži test regularnosti izbora prošli relativno bezbolno 2012, kada je svima bilo jasno da je u pitanju potencijalni politički zemljotres (osim uzbune sa “ukradenim” džakom koja se pokazala kao blef, što je dokazano na sudu), a da smo po ocenama nezavisnih posmatrača u pogledu fer i demokratskih uslova za kampanju najniže pali 2016 – daleko pre izbora (uprkos tome što je pobeda vladajuće koalicije sve vreme bila sigurna).

Kako i zašto je došlo do ovog obrta? Na nivou prakse – zahvaljujući prenaglašenoj potrebi vladajuće stranke da njihova koalicija osvoji više od 50% glasova i tako ostvari apsolutnu prevlast nad oponentima. Ova potreba da se trijumfuje, a ne samo bude prvi na izborima, dovela je do ogrešenja o izborna pravila – pre svega kada su u pitanju ravnopravna zastupljenost u medijima i korišćenje javnih resursa u svrhu kampanje. Dugoročno gledano, ovaj antidemokratski obrt omogućen je zahvaljujući našoj sklonosti da stvari primamo zdravo za gotovo – ako nam se i dok nam se ne desi poplava nećemo graditi brane i ustave. Tako smo ovde pomešali činjenicu da su nam izbori proticali bez većih demokratskih ogrešenja sa stavom da nam je i izborno zakonodavstvo dobro. To nas je dovelo u situaciju da smo malo menjali na zakonodavnom planu. Rezultat – prvom prilikom kada je javnost počela da se interesuje i posmatra baš svaki deo izbornog procesa – isplivale su sve mane postojećeg sistema.

Imamo nejasne i komplikovane zakone, preterano normiranu izbornu stvarnost koja učesnicima izbora postavlja previše kontradiktornih, birokratskih prepreka, koje se mogu različito tumačiti od pravnika do pravnika, u skladu sa pojedinačnim interesima. U toj birokratskoj šumi imamo i sasvim neregulisane ili neprecizno regulisane oblasti (na primer, način rešavanja logičko matematičkih grešaka u izveštajima biračkih odbora koje umalo nisu srušile prošle izbore). Takođe imamo i neefikasno zakonodavstvo koje je omogućilo da na prošlim izborima jedna stranka sa falsifikovanim potpisima građana za izbornu listu bude puštena u izbornu trku.

Pored zastarelog, prenormiranog, nejasnog zakonodavstva podložnog različitim tumačenjima i ocenama, i institucionalni okvir se pokazao slabim pred političkom voljom. RIK, REM, Agencija za borbu protiv korupcije, Narodna skupština RS – svi su dali svoj doprinos u izneveravanju svojih zakonskih i normativnih funkcija u izbornom procesu i na taj način doprineli lošim demokratskim performansama prošlih izbora.

Dodamo li tome da je tužilaštvu trebalo gotovo godinu dana da podigne optužnice protiv osumnjičenih za falsifikate na izborima, okvir za sliku o poštovanju izbornih pravila pred predstojeće izbore ne daje osnove za dobre prognoze.

Brine i činjenica da je u proteklih godinu dana država u svojim nadležnim formama odbijala razgovor na temu poboljšanja izbornog zakonodavstva i unapređenja procedura i da u ove izbore ulazimo sa ozbiljnom hipotekom. Postavlja se pitanje kako da poboljšamo stvari kada odgovorni i nadležni ništa ne žele da menjaju.

Ako smo već propustili da u godinama “demokratskih promena” utvrdimo lekciju “slobodni, demokratski i fer izbori”, tako što ćemo doneti jasne i jednostavne izborne zakone, pojednostaviti izborne procedure, napraviti RIK efikasnim i profesionalnim, osnažiti nadzorne institucije – ima li nečega što se može učiniti ad hoc, što bi onemogućilo da iz demokratski loše izborne 2016. uđemo u još goru 2017?

***

Mi u posmatračkoj misiji CRTA “Građani na straži” smatramo da je neophodno aktivirati i motivisati što veći broj građana da se uključe u izborni proces u svim njegovim fazama. Već smo pozvali građane da reaguju na najavu REM-a da će kontrolu medija u kampanji obavljati samo po prijavama građana i već imamo i prve pozitivne rezultate – građani razumeju potrebu da svi učesnici imaju jednak pristup medijima i broj prijava REM-u raste. Našim dugoročnim posmatračima (koji su raspoređeni u svim okruzima u Srbiji) glavni izvor informacija su upravo građani. Verujemo da masovnim učešćem građana u praćenju izbornog procesa možemo popraviti neke od sistemskih mana koje opterećuju izborni proces.

Zato što verujemo da je samo dobro informisan građanin koristan saradnik u borbi za očuvanje izbornog prava – prilažemo ovo kratko izborno uputstvo, kao pomoć i orijentir, svima koji smatraju da je biračko pravo civilizacijsko dostignuće i da se sa njim ne sme igrati.

Nedozvoljene radnje u predizbornoj kampanji predviđene su Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije (ZABPK) i Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti (ZFPA):

• Stranke ne smeju nuditi mito ili podsticaj biračima putem raznih tipova poklona, socijalne pomoći ili pružanje određene koristi (Čl 19 i 23 ZFPA);
• Stranački funkcioneri ne mogu koristiti javne resurse i skupove na kojima učestvuju kako bi promovisali stranke ili svoje kandidature (Čl. 29 ZABPK);
• Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno kaže sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili promoviše stavove iz kampanje (Čl. 29. ZABPK);
• Političkim strankama nije dozvoljeno da se finansiraju od strane javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa, ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala i drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja (Čl. 12 ZFPA);
• Stranke ne smeju koristiti sredstva namenjena za kampanju za druge troškove osim političke kampanje (Čl. 23 ZFPA).

Ponašanje medija tokom izborne kampanje (Nadležnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – Pravilnik o obavezama pružaoca medijskih usluga tokom predizborne kampanje):

• Zabranjen je predizborni program koji nije odvojen od ostatka programa. Predizborni program mora biti odvojen zvukom i slikom (Čl. 4);
• Nije dozvoljeno prikriveno emitovanje predizbornog programa u vidu informativnog programa ili bilo koje druge vrste programa (Čl. 5);
• Kandidatima nije dozvoljeno gostovanje u emisijama zabavnog, dokumentarnog ili igranog programa (Čl. 5);
• Kandidati moraju imati jednaki tretman u okviru termina namenjenih političkom oglašavanju (Čl. 10).

Građani mogu da podnesu prijavu i REM-u: http://www.rem.rs/sr/zahtevi-i-prijave/podnesite-prijavu.

Biračka prava i pravila na dan izbora (Nadležnost Republičke izborne komisije – RIK, svi građani mogu da podnose prigovore RIK-u direktno):

• Pravo glasa na izborima ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije, koji je upisan u jedinstveni birački spisak. Građani mogu da provere da li su upisani u birački spisak na linku https://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal i izvrše izmene do 29. marta zahtevom prema Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave;
• Birač glasa na biračkom mestu, na kome je upisan u biračkom spisku, od 7.00 do 20.00 časova;
• Svoj identitet birač dokazuje važećim ličnim dokumentima: lična karta, pasoš ili vozačka dozvola koja ima i JMBG i sliku. Građanin ima prava da glasa i sa ličnom kartom kojoj je istekao rok važenja uz potvrdu izdatom od strane MUP-a da je podnet zahtev za izdavanje nove lične karte;
• Ukoliko se na važećem dokumentu prezime lica razlikuje od prezimena koje je upisano u birački spisak, a svi drugi podaci su identični i tom biraču se mora omogućiti da glasa;
• Ukoliko se u trenutku zatvaranja biračkog mesta zateknu birači koji nisu glasali do tog trenutka njima se mora dozvoliti da glasaju;
• Osobe sa invaliditetom ili nepismena lica mogu da glasaju na biračkom mestu tako što će sa sobom povesti asistenta koji će im pomoći da glasaju;
• Stara i nemoćna lica ili osobe sa invaliditetom koji nisu u stanju da dođu na biračko mesto, mogu da glasaju kod kuće, tako što će do 11.00 časova bilo ko u njihovo ime podneti zahtev na biračkom mestu na kome bi inače glasali po biračkom spisku;
• U slučaju da primete ili dođu u posed informacija o nepravilnostima na biračkim mestima tokom dana glasanja svaki birač, ima pravo da Republičkoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava u toku izbora i to u roku od 24 časa od trenutka kada je ta povreda ili nepravilnost učinjena.
• Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu, koji ako usvoji žalbu može poništiti izbore na biračkom mestu na koje se odnosila žalba.

Ponavljanje izbora na biračkom mestu je predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika (ZINP) ako:

• Su članovi i zamenici članova biračkih odbora u srodstvu ili bračni drugovi ili su u odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i štićenika (Čl. 30);
• Neko glasa umesto drugoga (Čl. 55), što se ne odnosi na nepismene ili osobe sa invaliditetom;
• Isti birač glasa više puta ili sa više glasačkih listića (Čl. 55);
• Nije obezbeđena tajnost glasanja (Čl. 55);
• Se ne glasa na overenim glasačkim listićima (Čl. 55);
• Se glasanje nastavi iako su na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli političkih stranaka, inicijali političkih kandidata i drugi propagandni materijali (Čl. 55);
• Tokom glasanja nisu prisutni svi članovi biračkog odbora ili njihovi zamenici (Čl. 58);
• Više birača glasa iza jednog paravanja za glasanje (Čl. 58);
• Su se na biračkom mestu zadržavala lica koja nisu članovi biračkih odbora ili posmatrači (Čl. 58);
• Je na biračkom mestu bila prisutna policija sem u slučaju intervencije usled narušenog javnog reda i mira (Čl. 58);
• U glasačkoj kutiji nije prisutan kontrolni list (Čl. 67);
• Je na biračkom mestu uticano kako da birači glasaju (Čl. 69);
• Na zahtev birača, birački odbor nije objasnio kako se glasa (Čl. 69);
• Birački odbor nije sprečio ometanje birača tokom popunjavanja glasačkog listića (Čl. 69);
• Je na dan izbora bilo promena u izvodu iz biračkog spiska (Čl 71);
• Je u glasačkoj kutiji bilo više glasačkih listića od broja birača koji su glasali (Čl. 74).

Na biračkom mestu su predviđene i radnje koje su zabranjene, ali koje ne moraju automatski dovesti do ponavljanja izbora na biračkom mestu i to u slučajevima ako se:

• Koristi mobilni telefon, druga sredstva komunikacija, kao i foto-aparat ili kamera na biračkom mestu;
• Van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska prave spiskovi birača koji su izašli na glasanje (upisivanjem imena ili rednog broja iz izvoda iz biračkog spiska birača koji su izašli, ili nisu izašli na glasanje).

Pozivamo građane da u izbornom procesu budu na straži i sve eventualne nepravilnosti prijave direktno nadležnim institucijama ili posmatračkoj misiji “Građani na straži” na kontakt@gradjaninastrazi.rs, @nastrazi ili 069/23 21 901.

Autor je šef posmatračke misije Građani na straži (CRTA).

(Peščanik)