Profesor FPN Miroljub Radojković izjavio je da je za Srbiju najbolje rešenje da se „regulatorno telo REM i pravni akti na osnovu kojih ono radi – ukinu, da se zajedno sa RATEL-om osnuje novo nezavisno regulatorno telo u čiju nadležnost bi spadala sva prava ne samo po ugledu na britanski Ofkom, nezavisno regulatorno telo koje se često navodi kao primer dobre prakse, nego i ona nova data regulatorima u vanevropskim zemljama“.

„Dakle, svrha izmene zakona i osnivačkih akata treba da bude osnivanje novog nezavisnog regulatornog tela čija uloga se ne bi više svodila na prebrojavanje sekundi posvećenih vlasti i opoziciji na javnom servisu i koje više ne bi bilo ‘bezubi pas čuvar demokratije’, jer donosi samo preporuke i neprimenljive sankcije“, rekao je Radojković za novi broj nedeljnika Vreme.

Prema njegovim rečima, „novo, nezavisno regulatorno telo mora da nadzire i usmerava sve veći broj činilaca u medijskom sistemu, i da obnavljanjem registracije i izdavanja licenci predoči javnosti ko su vlasnici učesnika na medijskom tržištu“.

Takodje, „novo regulatorno telo moralo bi da sankcioniše kopiranje i emitovanje audiovizuelnih sadržaja bez dozvole i kompenzacije za novinare i medije koji su ih proizveli“.

„Ovo je obaveza u skladu sa Direktivom EU o kopirajtu (2019) koju nacionalna zakonodavstva moraju da implementiraju počev od juna ove godine“, naveo je Radojković.

Nezadovoljstvo radom javnih servisa, jer ne poštuju zakon

U Srbiji postoje kritike i nezadovoljstvo radom javnih medijskih servisa bez obzira na „ispravnost normativne postavke“ – Zakona o javnim medijskim servisima, izjavio je Miroljub Radojković.

Radojković je na onlajn konferenciji izdavačke kuće CLIO i nedeljnika Vreme „Javni servis – nasleđe i budućnost“, o ulozi javnih medijskih servisa, rekao da se ne poštuje Zakon o javnim medijskim servisima iz 2014. godine koji nabraja ciljeve da bi ti mediji služili javnom interesu.

To su: sloboda izražavanja pojedinaca i javnog mnjenja, promovisanje demokratskih vrednosti, sloboda poštovanje pluralizma i ideja, nepristrasno obradjivanje političkih, socijalnih i drugih pitanja uz omogućavanje sučeljavanja stavova. Ali, „kada se pogleda struktura sadražaja koje građanima nude komercijalne ustanove sa nacionalnom frekvencijom, vidi se da se one ne obaziru na većinu nabrojanih obaveza kako bi se ostvario javni interes“, rekao je Radojković.

(Beta)