Skip to main content

RADENKO POPIĆ: U spomen pjesniku Izetu Sarajliću

Utočište: Nacionalizam 01. јул 2014.
2 min čitanja

Izeta Sarajlića sreo sam u Mostaru 1998. na nekom od mnogobrojnim okruglih stolova na temu “nenasilne komunikacije”. Znam da je i njega, kao i nas ostale, ponekad ljutila spremnost stranaca da nam o svemu popuju i uče demokratiji kao da smo deca, ali je baš na tom okruglom stolu predavač – mislim da je bio neki Belgijanac – posle uvodnog izlaganja i dva-tri pitanja prisutnih pokupio svoje papire i izlazeći poručio: “Izvinite gospodo, ovo je verovatno neka greška, vi o ovoj temi znate mnogo više od mene”! Moram ipak napomenuti da je na navedenom skupu među prisutnim bio i veliki broj profesora sa sarajevskog i mostarskog univerziteta.

Poneki stranac je znači i znao mjeru, ali je domaća novostvorena nacionalna klasa u Bosni i Hercegovini gazila sve principe i norme slobode izjašnjavanja i dostojanstva ljudi.

To pokazuje kratka priča koju nam je tada ispričao gospodin Izet Sarajlić, a koja svjedoči o vremenu i neukim ljudima koji su zahvaljujući slučaju postali neko i nešto, i koji nikada ne saznaše dokle seže granica njihovog ličnog (ne)znanja.

Zamolio, veli Izet, svoju sestru koja je bila malo boljeg zdravlja od njega da ode i upiše mu unuka u prvi razred osnovne škole.
Ona ga zove telefonom iz škole:
„Traže ovi da se dijete pri upisu izjasni koje je nacije, vele – tako naredili iz ministarstva?“
„Reci im da mu je dedo Musliman, baka Hrvatica, otac pola Musliman-pola Hrvat, a majka pravoslavna, pa eto neka ti pametnjakovići upišu šta treba“, odgovorio je Izet ljutito.
Posle par minuta sestra ponovo zove: “Bogami, Kiko, ovi kažu da dijete mora da se izjasni“.
„Vrati ga kući“, odgovorio je Izet, „ove godine ga nećemo upisivati, možda se na godinu neće morati izjašnjavati“.

Izet Sarajlić nije nažalost dočekao slobodu (ne)izjašnjavanja za one koji u Bosni nisu htjeli biti jedni, drugi ili treći, i koji su se voljeli, ženili i udavali i rađali djecu baš iz ljubavi.

Sigurno je to veći gubitak za Bosnu i Hercegovinu nego za Izeta Sarajlića, jer se ona ovakva kakva je, i danas valja u živom blatu zahvaljujući “onima iz ministarstsva”, gubeći svaki dan po jednog Izeta Sarajlića, i šansu da jednog dana istinski postane slobodna i demokratska država.

A sarajevski Klub intelektualaca Krug 99, čiji je član bio i pjesnik Izet Sarajlić, koji bi trebalo da razbija ovakve tabue, više se bavi trivijalnim stvarima i prećutno podržava politiku “aktuelne vlasti”, koja čini sve da se svi oni koji su otišli iz BiH nikada ne vrate i svoje ogromno znanje stave u službu istinskog i trajnog preporada BiH. Jer, ne bi oni bili konkurencija samo aktuelnoj vlasti nego i izgleda i mnogima iz Kruga 99.

(Autonomija)