Putinova poruka pred oba doma ruskog parlamenta i drugim predstavnicima ruske elite nije sadržala velika iznenađenja. Umesto toga, on je nastavio tradiciju svojih slogana i ciljeva iz predizborne kampanje: predstavio se kao dobar i milosrdan car, koji razume probleme naroda i želi da se brine o njemu.
U poplavi žalbi na planu patriotizma, morala i etičkih vrednosti, Putin je predstavio divnu ružičastu sliku budućnosti Rusije, i pri tome, kao u predizbornoj kampanji, obećao otvaranje 25 miliona novih radnih mesta u narednoj deceniji. Povremeno je pominjao aspekte koji bi trebalo da se poboljšaju ili reforme koje želi da uvede, poput poreza na luksuz. Ipak, sve u svemu, poruka Putinovog govora bila je jasna – on smatra da je Rusija na pravom putu.
Putin želi slobodnu, demokratsku Rusiju sa tržišnom privredom. Rusiju u kojoj vladaju humanističke vrednosti, solidarnost i tolerancija, a ljudi žive u nacionalnom jedinstvu, miru i sreći.
Otvorena pitanja
O toj slici ne može se raspravljati. Toj zemlji i ljudima samo se može poželeti da Rusija uskoro postane takva. Otvoreno je pitanje na koji način je moguće ostvariti te ciljeve i da li su sredstva koja propagira Putin prava.
Zanimljivo je u Putinovom govoru ono što on nije rekao. Govoru je nedostajao koherentan način na koji se može pobediti korupcija u državnom sektoru. Razvoj iz poslednjih godina svakako ne ukazuje na to da će se do toga doći samo žalbama na račun odgovornosti državnih službenika. Putinovim pozivom na ograničavanje inostranih računa, inostrane imovine i vlasničkog udela državnih službenika, ne može se rešiti problem široko rasprostranjene malverzacije i zloupotreba u Rusiji. Umesto toga, to će verovatno dovesti do konsolidacije i legalizacije aktuelnog stanja u ruskoj državnoj eliti.
Nedostatak pravog plana
Takođe je nerazumljivo na koji način se u Rusiji može efikasno boriti protiv rasprostranjene korupcije bez nezavisnog pravosuđa, nezavisnih medija i slobodne javne diskusije. U svom govoru predsednik Putin nije izrekao odlučujuće reči kada je o tim problemima reč. Nije ni reč rekao o stvarnim političkim reformama, jačanju nezavisnog sudstva, stvaranju bezbednih radnih struktura za novinare, slobodnom radu organizacija civilnog društva. Ti aspekti su u Putinovom govoru pomenuti samo kao izvor destabilizacije i gubitka kontrole. Spoljna politika nije igrala veliku ulogu u njegovom govoru, osim nejasnih pozivanja na opasna međunarodna kretanja, koja međutim, nisu konkretizovana.
Putinov govor od 12. decembra 2012. svakako nije njegov najsnažniji govor o stanju nacije. Čak i kada predstavlja ružičaste i lepe slike ruske budućnosti, stvara se utisak da on nema održivu i sveobuhvatnu strategiju za postizanje tog cilja. Umesto toga, Putin je svojim govorom zapravo branio status kvo u Rusiji. Pitanje je da li je to pravi plan za sledećih šest godina.
STUPS: Diplomatija