Publikacija “Stazama oslobođenja”, koja se sastoji od knjige i mape spomanika i lokacija vezanih za partizanski pokret i antifašističku borbu na Fruškoj gori, predstavljena je večeras u Novom Sadu. 

Kako je istaknuto na promociji u Bulevar buksu, cilj ovog izdanja je da se nasleđe oslobodilačke i antifašističke borbe otrgne od zaborava i revizionizma prisutnog poslednjih decenija.

Autorski tim čine istoričar Vojislav Martinov, Novosađanim, i turistički vodič Holger Raške iz Potsdama. 

Reč je o dvojezičnom izdanju, na srpskom i engleskom jeziku, koje sadrži dve pešačke i dve biciklističke rute kroz Frušku goru.

Martinov je istakao da je želeo da mapira sve lokacije po selima po Fruškoj gori, a da je Holger predložio da se sve uradi tako da mapa bude korisna za šetnju i biciklizam.

“Ova neka mikro-istorija Fruške gore bila mi je daleko, dok nisam krenuo sam da štrapaciram tim šumama, nailazim na spomenike. Mnogo toga je zaboravljeno, a brojni spomenici nisu ni objašnjeni”, naveo je on.

Dodao je da se sve izrodilo iz projekta Muzeja Vojvodine, u kojem radi, a koji je obuhvatio pešačenja po Fruškoj gori zajedno sa umetnicima, iz čega se onda pojavila i potreba za nekakvom mapom. 

Iza svega se, dodaje, krije njegovo zanimanje za partizanski pokret koje je počelo kada je upisao studije, a kulminiralo posle 2000. u vreme kada revizionizam, promena diskursa i promene tumačenja prošlosti doživljavaju svoj vrhunac.

“U vreme divljanja nacionalizma devedesetih, kada smo bili šestaestogodišnjaci, svima je bilo jasno da nacionalizam donosi užas svima, pogotovo Novom Sadu, multinacionalnom gradu i to je negde zadalo moje etičko-moralne okvire. Tek kada sam upisao istoriju, počeo sam da se bavim tim savremeniim temama i počeo sam da se razmišljam o istoriji i ulozi partizana u tom istorijskom kontekstu borbe protiv fašizma”, istakao je Martinov.

Blede sećanja na partizanske podvige 

Holger Raške je istakao da Fruška gora ima izuzetno važnu ulogu u istoriji borbe za slobodu i oslobodilačkog pokreta, te da je ovo pre knjiga o tom nasleđu, a ne naučna ili istorijska knjiga. 

Dodao je da su mladim Nemcima zanimljive teme u vezi sa Drugim svetskim ratom, ali da mu je nejasno zašto je skrajnuto nešto na šta bi ljudi u Vojvodini trebalo da budu ponosni.

“Mi u Nemačkoj nismo imali pokret otpora na koji bismo mogli da budemo ponosni i zato nam je čudno da vidimo kako nešto na šta bi ljudi trebalo da budu ponosni nije priznato i prepoznato, posebno u kontekstu multinacionalnog i multikonfesionalnog pokreta protiv više neprijatelja”, naveo je on.

Dodaje da je u uvodu knjige objašnjeno i kako je Vojvodina bila podeljena između više različitih okupatora, što je partizansku borbu činilo još težom. 

“Srem je bio pod ustašama, Bačka pod Mađarima, a Banat pod Folksdojčerima i partizani su morali da se bore sa toliko mnogo različitih neprijatelja, uspeli su da oslobode zamlju više-manje sami i na to bi trebalo da budu ponosni. Zato je za mene ludo što to ovde nije slučaj”, naveo je Roške.

Estetika soc-realizma

Studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Una Mladenović bila je jedna od saradnika na ovoj publikaciji, a kako navodi, prvenstveno se za spomenike zainteresovala iz stručnog, vizuelnog ugla, jer su je privukli njihov materijal (beton) i estetika. Dodala je da u poslednjih deset godina postoji interesovanje za spomenike soc-modernizma, ali da im nedostaje istorijskog konteksta.

“To su kao neki vanzemaljski objekti, te mi je motivacija da učestvujem u ovom projektu bila da saznam što više konteksta, priče o tim spomenicima, ali nisam ni očekivala sve ono što je na kraju proizašlo”, dodala je.

Ona je rekla i da su u školi o partizanskoj borbi učili “samo u fusnotama”, a više se bavili “slavnim srednjevekovnim dinastijama i vitezovima”.

Radijski voditelj Daško Milinović, koji je radio na dizajnu publikacije, a na promociji bio moderator, istakao je kako je rad na ovom izdanju tekao uz poseban entuzijazam, kao da su svi koji su bili uključeni imali želju za nekom vrstom kreativnog posla koji ima dimenziju društveno-korisne stvari.

“Socijalizam do maksimuma se iskazao tokom realizacije projekta, sve je išlo glatko”, ocenio je Milinović.

Jedna od biciklističkih ruta počinje u Sremskim Karlovcima, prelazi preko brojnih mesta na Fruškoj gori da bi se završila na novosadskoj železničkoj stanici. 

Zbog toga je ova publikacija posvećena i žrtvama tragedije 1. novembra, rečeno je večeras.

Takođe, dodao je Martinov, posvećena je i poslednjem narodnom heroju Petru Matiću Duletu koji je preminuo tokom njene izrade. 

D. Stupar (Autonomija)