Srpski državni vrh redom demantuje da je u subotu tokom protesta u Beogradu upotrebljeno zvučno oružje, premijer u ostavci Miloš Vučević kaže da je država spremna da uputi poziv na dve strane sveta, američkom FBI i ruskom FSB da sprovedu istragu, a „službe bezbednosti“ preko tabloida nude svoje objašnjenje – paničnu reakciju prisutnih izazvalo je ponašanje redara. Profesor psihologije u penziji Žarko Trebješanin za N1 objašnjava da je panike bilo, ali da nju nije izazvala bilo kakva deluzija prisutnih ili imitacija ponašanja drugih, već spoljni fizički stimulans.

Provladini mediji i tabloidi su u nedelju oko 18 časova objavili identičan tekst koji je nazvan „Analiza službi bezbednosti i razbijanje mita o ‚zvučnom topu‘“. Uz to su objavljeni identični snimci sa nadzornih kamera na osnovu kojih je analiza navodno rađena. Ko je autor analize nije poznato, jer se nijedna agencija nije potpisala, niti je to u tekstu navedeno.

BIA na svom sajtu ovu analizu nije objavila, niti su to učinile druge dve bezbednosno-obaveštajne agencije: Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA).

Međutim, nepoznati autor je analizirajući dešavanja tokom 15-minutne tišine na potezu od Ulice Dragoslava Jovanovića ka Terazijama i ka Ulici kralja Milana došao do zaključka da je reakcija ljudi koji su se nalazili u Dragoslava Jovanovića pokrenula „lavinu reakcija okupljenog naroda“.

“Dana 15.03.2025. godine, u 19:10 časova na uglu ulica Кralja Milana i Dragoslava Jovanovića, redari koji su se nalazili na tom uglu ulica, su primenili unapred dogovorenu taktiku povlačenja od mesta potencijalnih incidenata, tako što su skinuli žute prsluke i trčećim korakom napustili mesto koje su obezbeđivali i utapali u masu (taktika povlačenja je definisana kao brzo napuštanje mesta događaja, studentskih redara skidanjem prsluka i odlazak trčećim hodom ka svojim matičnim fakultetima). Njihov postupak je pokrenuo lavinu reakcije okupljenog naroda od ulica Dragoslava Jovanovića, Кralja Milana i Terazija. Reakcija okupljenog naroda je bila takva da su se okupljeni brzo, panično i trčeći pomerali sa ulice prema trotoaru ka građevinskim objektima u odnosu na svoj prvobitni položaj, osvrćući se u pravcu ulice Dragoslava Jovanovića“, piše u takozvanoj analizi.

„Službe bezbednosti“ kao dokaz za svoje tvrdnje prilažu snimke sa nadzornih kamera, ali na njima nema zvuka, pa se ne može zaljučiti šta je prethodilo navedenom ponašanju redara.

“Na kamerama se na mestu početka događaja ne registruje ni jedno tehničko sredstvo kao nijedno lice sa indikativnim oruđem ili oružjem, koje bi moglo izazvati takvu reakciju građana”, piše u takozvanoj analizi.

Zaključak je sledeći: „Na osnovu svega navedenog, smatramo da događaj jeste iniciran nekim dejstvom na okupljene građane i da se radi o uticaju psihičkog karaktera (panika, strah, uticaj psihologije mase pokrenut postupkom studentskih redara) a ne bilo kog fizičkog uticaja“.

Univerzitetski profesor psihologije u penziji Žarko Trebješanin za N1 objašnjava da u ulicama Kralja Milana i Terazijama jesmo videli paničnu reakciju, ali da je ona izazvana stimulansom fizičke prirode. Kako kaže, panična reakcija i strah su urođeni programi koji su ljude u velikom broju slučajeva spasili.

„Kada se pojavi nešto neidentifikovano, kao što je jak zvuk i vazduh koji prolazi velikom brzinom, ljudi imaju instinktivno ponašanje da se udaljavaju od izvora opasnosti. Ljudi i da hoće, to ne mogu da spreče. Kada čujete automobil da se približava velikom brzinom vi skočite da se sklonite pre nego što ste toga i svesni“, kaže profesor Trebješanin.

Za objašnjenje „službe bezbednosti“, Trebješanin kaže da je nemoguće iz više razloga. Ukazuje da je panično bežanje ljudi u stranu išlo od Terazija do Slavije.

„Da je to izazvano samo imitacijom nekih ljudi, to bi bilo vrlo ograničeno, ne bi moglo tako da se proširi. Da je tako počelo, ne bi bilo tako daleko i tom brzinom“, istakao je profesor psihologije.

Druga stvar na koju ukazuje je pravac u kom su ljudi bežali – u stranu, a ne napred.

„Nastala je praznina kao da su ljudi pobacani levo i desno. Nemoguće da je posledica imitacije. S obzirom kojom brzinom su popadali i napravili čistac, nemoguće da nije bilo stimulansa fizičke prirode“, rekao je sagovornik N1.

Napominje da organske i fizičke posledice koje su ljudi prijavili, u vidu mučnine, povraćanja, bola u ušima, nisu nikakva iluzorna predstava i posledica panike ili histerije, već se radi o realnim oštećenjima.

Prema rečima Trebješanina, dobra stvar je da je nastala panika trajala jako kratko, sedam do osam sekundi, kao i da su ljudi brzo reagovali i zaustavili se.

„Da se nastavilo – to bi bio užas. To jeste bila jedna panična reakcija, ali to nije bilo nešto iluzorno“, ponavlja profesor psihologije.

(N1)