Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna stranka (EPP), a krajnje desne stranke imaće više poslanika nego do sada, pokazuje prva projekcija sastava novog saziva.

Prema projekciji koju je večeras predstavila predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 181 od 720 poslanika.

Na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) koja će imati 135 poslanika, pokazuje projekcija zasnovana na procenama osvojenih glasova po državama članicama i izlaznim anketama.

Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 82 mandata, a slede dve krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 71 i Identitet i demokratija sa 62 poslanika.

Ako se projekcije pokažu kao tačne, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Levica 34.

U novom sazivu će biti i 102 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 51 dosadašnji poslanik i 51 novoizabrani, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

Krajnja desnica prva u Francuskoj i Austriji, druga u Nemačkoj i Holandiji

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament (EP) u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju projekcije rezultata zasnovane prvenstveno na izlaznim anketama.

U Evropskom parlamentu, gde izbornu noć prati oko 1.000 novinara, objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.

Na drugom mestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.

Levičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto.

U Nemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) – 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) 16,5 odsto.

Na trećem mestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Levica na sedmom mestu, sa 2,8 odsto.

U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije zauzela prvo mesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.

U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista – 21,6 odsto, dok je desničarska Stranka za slobodu druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.

U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.

Treći je desničarski Domovinski pokret sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-leva koalicija Možemo sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija Most dobila je 3,7 odsto glasova.

U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa – 30 odsto, a druga je levičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka levog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.

U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga – 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promenom i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka Preporod sa 15,4 odsto.

Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.

Francuski predsednik Makron raspustio parlament nakon izbornog poraza

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je večeras da raspušta narodnu skupštinu i raspisuje vanredne parlamentarne izbore nakon što je njegova stranka pretrpela težak poraz na izborima za Evropski parlament.

„Odlučio sam da vam vratim izbor naše parlamentarne budućnosti putem glasanja. Stoga raspuštam narodnu skupštinu“, rekao je on u obraćanju naciji iz Jelisejske palate.

Glasanje će se održati u dva kruga 30. juna i 7. jula, dodao je.

(Beta)