Pozorišta u Srbiji i ostale ustanove kulture koje se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog i gradskih budžeta, oštro su se usprotivili Zakonu o javnim nabavkama, zahtevajući da kultura bude izuzeta iz njegove primene, jer je suprotan logici umetničkog i kreativnog rada.

“Pozorište je umetnost, a ne industrijska proizvodnja”, poruka je inicijative za izuzimanje kulture iz primene Zakona o javnim nabavkama, koji stupa na snagu 1. aprila.

U pismu premijeru Ivici Dačiću i nadležnim republičkim, pokrajinskim i gradskim institucijama, upozoreno je da ZJN dovodi u pitanje samu mogućnost obavljanja osnovne delatosti zbog koje postoje pozorišta i druge ustanove kulture.

Zakon o javnim nabavkama, kako je ukazano, ne uvažava elementarne činjenice na kojima se temelji praksa pozorišnog rada svuda u svetu, te ovdašnjim teatrima nalaže, između ostalog, i sprovođenje javnih nabavki u slučaju angažovanja umetničkih stvaralaca (pisaca, reditelja, glumaca, operskih pevača, kompozitora, scenografa…), navedeno je u pismu nadležnima, u kojem je izraženo i uverenje da su ministarstva, kao i kompletna vlada, servis građana, te da je njihov zadatak da vode računa o interesima građana, a samim tim i da uvaže pravo na slobodu umetničkog izražavanja i afirmaciju nacionalnih kulturnih vrednosti.

“Postupak izbora dramskih pisaca, reditelja, scenografa, kostimografa, kompozitora, pa i glumaca, ili operskih pevača i baletskih solista, po prirodi i logici posla koji se obavlja u pozorištu nije podložan postupku javnih nabavki, jer cilj rada u teatru nije moguće procenjivati finansijskim parametrima, već se on odmerava umetničkim kriterijumima”, poručile su pozorišne kuće iz Beograda i više gradova u Srbiji, kojima su se pridružile i druge ustanove kulture, uključujući Narodnu biblioteku, umetnička udruženja i festivale.

Predstavnici pozorišnih kuća iz Beograda i Novog Sada istakli su na konferenciji za novinare 29. marta u JDP-u da jesu za transparentnost rada, ali da procedura predviđena Zakonom o javnim nabavkama preti da u potpunosti dezavuiše sve njihove napore da spasu od propadanja delatnost koja reprezentuje nacionalnu kulturu.

Ukazano je i da, kao posredni budžetski korisnici, već prolaze kontrolnu stepenicu time što njihove planove odobravaju njihovi osnivači, a kontrolišu ih i upavni i nadzorni odbori.

Osim što je nemoguće primeniti zakonske odredbe o recimo, najmanje tri ponuđača za režiju neke predstave, kao poseban problem u primeni novog zakona pojavljuje se i to što bi pozorišta, koja su i inače na ivici opstanka, morala da zaposle dodatno administrativno osoblje koje bi sprovodilo predviđenju proceduru.

Takođe, pozorišta bi morala da od inače skromnih sredstava za produkciju izdvajaju dobar deo za oglašavanje ponuda u novinama.

Prema rečima direktora SNP-a Aleksandra Milosavljevića, to pozorište bi na godišnjem nivou samo za plaćanje novinskih oglasa moralo da izdvaja najmanje 100.000 dinara, i to nauštrb pozorišne produkcije.

Zakon predviđa, između ostalog, i da pozorišta i druge budžetske ustanove kulture planiraju nabavku materijala za opremu predstava u vreme kada ili nemaju sredstva ili ne znaju sa kolikim sredstvima će moći da raspolažu.

S obzirom da se u pozorištu radi o umetničkim specifičnostima koje su određene autorovim zamislima i logikom umetničkog dela, postupak javne nabavke nesvrsishodan je, između ostalog, i zato što su za proizvodnju određenih materijala ili primenu izvesnih tehnologija specijalizovane jedva jedna do dve firme (npr. step cipele). Prihvatljivost izbora određuju autor, tj. scenograf ili kostimograf, na osnovu svoje autorske zamisli.

Razlog za izuzimanje pozorišta iz režima ZJN je i to što je, kako je istaknuto, tehnički vrlo teško, a ponekad i nemoguće, blagovremeno sprovesti postupak javne nabavke, jer za kompletnu izradu scenografije i kostima za predstavu pozorište ima između mesec do dva dana. Scenografije i kostime, kao umetnička autorska dela, nije moguće planirati unapred na godišnjem nivou, jer logika i praksa nastanka pozorišne predstave nalažu da scenograf i kostimogaf budu angažovani tek pošto bude utvrđeno ko će režirati predstavu.

“Tek pošto reditelj osmisli koncept i odredi članove svog umetničkog tima (scenografa, kostimografa…), nastaju scenografske i kostimografske autorske skice, čime biva određen obim i vrsta posla. U toku rada na predstavi, takođe iz umetničkih razloga, nastaju uobičajene značajne izmene vezane za izgled i karakter scenografije ili kostima”, pojasnili su političarima predstavnici ustanova kulture.

Kako su istakli, izbor reditelja koji će režirati buduću predstavu zavisi od prethodno donete odluke koje dramsko delo će biti postavljeno na scenu. Jer, nije svaki reditelj voljan ili umetnički spreman da režira delo bilo kog pisca.

“Svaki reditelj, međutim, ima svoju specifičnu rediteljsku, umetničku koncepciju, a od nje, dalje, zavisi izbor ostalih autora, saradnika koji su kao deo njegovog umetničkog tima. Umetnički rezultati predstave zavise od suštinskog razumevanja reditelja sa njegovim saradnicima. Ukoliko tog razumevanja nema, rezultat složenog procesa rada na predstavi esencijalno je ugrožen i najčešće je negativan”, poručeno je u apelu.

Za razliku od Zakona o javnim nabavkama, koji kao osnovne kriterijume za ocenjivanje ponude predviđa ekonomski najpovoljniju ponudu ili najnižu ponuđenu cenu, osnovni kriterijum za utvrđivanje programa ustanova kulture je zadovoljenje vrhunskih umetničkih dometa, jer se samo na osnovu takve pretpostavke moze napraviti program koji će zadovoljiti interes i očekivanja publike i stručne javnosti.

“Da li je cilj ovog zakona kontrola potrošnje budžetskih sredastava, povećanje efikasnosti rada pozorišta ili urušavanje umetničkih i kreativnih kapaciteta našeg teatarskog života, odnosno višestruko povećanje broja zaposlenih administrativnih radnika u insticujama kulture i umetnosti?”, upitali su potpisnici apela, koji je, osim Dačiću, poslat i Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, ministarstvima kulture i finansija, Upravi za javne nabavke, Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda i pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu Vojvodine.

Inicijativi Srpskog narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212 i Beogradskog dramskog pozorišta za izuzimanje kulture iz Zakona o javnim nabavkama pridružili se se i UK “Vuk Karadžić”, Bitef teatar, pozorišta “Boško Buha”, “Pinokio”, “Puž”, “Duško Radović”, Dadov, Pozorište na Terazijama, Kolarčeva zadužbina, BEMUS, Gitar art festival, Jugokoncert i Udruženje kompozitora.

Podršku su pružili i Zvezdara teatar, Udruženje dramskh pisaca Srbije, Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine, Pozorište mladih u Novom Sadu i Novosadsko pozorište, Savez festivala umetnosti Srbije, narodna pozorišta iz Niša, Pirota, Šapca, Kruševca, Kraljeva, Kragujevca i Vranja, Pozoristse lutaka Niš, Centar za kulturu Leskovac, Srpsko književno društvo…

Zakon o javnim nabavkama usvojen je 29. decembra 2012. godine većinom glasova 138 poslanika (JS, NS, PUPS, SDPS, SNS, SPS, SVM, URS), dok su se poslanici DS i DSS izjasnili protiv, a uzdržani su bili poslanici LDP-a i LSV-a.

(SEEcult)