Nepoznate maskirane osobe privele su danas jednu od vodećih opozicionih ličnosti u Belorusiji, javili su lokalni mediji.
Pozivajući se na očevice, isti izvori navode da je Marija Kolesnikova ugurana u minibus u Minsku. Nije poznato kuda se kasnije vozilo kretalo.
Ona je jedna od tri najistaknutije opozicione političarke u Belorusiji. Kolesnikova je podržala kandidaturu Svetlane Tihanovskaje, glavne suparnice predsednika Aleksandra Lukašenka na avgustovskim predsedničkim izborima.
Lukašenko je, i pored brojnih kritika, proglasio pobedu, a opoziciju je optužio za antidržavnu politiku i započeo progon političkih protivnika.
Nestanak Kolesnikove još nije zvanično potvrđen. Informacije su objavljene dan posle masovnih protesta protiv Lukašenka u Minsku tokom vikenda.
Vlasti su zabranile proteste, a prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, u nedelju je uhapšeno 633 demonstranata.
Policija u opremi za razbijanje demonstracija jurišala je na ljude blizu predsedničke palate, koristeći palice i biber-sprej.
Demonstranti su ponovili zahtev da dugogodišnji predsednik, koga optužuju da je namestio predsedničke izbore, podnese ostavku.
Šta se dogodilo u Minsku?
Svedok događaja rekao je beloruskoj novinskoj agenciji Tut.by da je video „maskirane ljude kako najpre oduzimaju mobilni telefon iz ruku Kolesnikove, a potom je guraju u minibus“.
Policija u beloruskoj prestonici se do sada nije oglasila.
Marija Kolesnikova bila je članica opozicionog Koordinacionog saveta, čiji je cilj da privremeno preuzme vođenje zemljom pošto Lukašenko odstupi sa vlasti.
Međutim, Lukašenku ne pada na pamet da preda vlast.
Odgovor vlasti na opozicione aktivnosti bio je odlučan – pokrenuti su krivični postupci protiv lidera opozicije, uz obrazloženje da je „Koordinacioni savet napravljen u cilju podrivanja državnog uređenja i ugrožavanja nacionalne bezbednosti“.
Kolesnikova je bila jedna od retkih opozicionih političarki koja je ostala u Belorusiji pošto je vlast krenula u obračun sa neistomišljenicima.
„Ja sam jedna od tri žene koja je ostala. Da biste tačno razumeli šta se dešava, morate da budete ovde“, rekla je Kolesnikova u intervjuu za BBC na ruskom.
Opisujući anti-vladine demonstracije kao „borbu za ljudsko dostojanstvo i samopoštovanje, a ne kao i borbu za dolazak na vlast“, ona je rekla da se ne plaši za sopstvenu bezbednost, već strahuje od novog talasa nasilja.
Dodala je i da nije želela da joj se dodele telohranitelji, jer „nema svrhe“.
„Svesna sam da policiju ništa ne bi zaustavilo, ma koliko telohranitelja i čuvara imam. Svi znamo šta je policija ove države u stanju da uradi“, rekla je ona.
Šta se sve desilo u Belorusiji?
Nedeljama nakon izbora na kojima je Lukašenko proglasio pobedu traju protesti nezadovoljnih građana.
Najmanje četiri osobe su poginule a stotine su povređene do sada u pokušaju vlade da uguši nezadovoljstvo.
Više opozicionih lidera je pobeglo iz zemlje, uključujući Svetlanu Tihanovskaju, protivkandidatkinju Lukašenku na izborima.
Aktivistkinja Olga Kovalkova se u subotu sklonila u susednu Poljsku posle pretnji da će biti zatvorena.
Evropska unija ne priznaje rezultate izbora, a zemlje-članice su najavile nove sankcije Belorusiji.
Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, optužio je Zapad za mešanje u unutrašnje stvari zemlje.
Demonstranti, aktivisti za ljudska prava i posmatrači kažu da policija surovo guši mirne proteste.
Belorusija se graniči sa Rusijom, od čijih energenata u velikoj meri zavisi, kao i sa Ukrajinom i više zemalja EU.
Masovna hapšenja: „Ova policija je najhumanija na svetu“
Nedelja je postala ključni dan za ulične demonstracije, javlja BBC dopisnik Džona Fišer iz Minska.
Policija je pojačala napore da zastraši ljude i spreči ih da dođu do centra grada, dok su istovremeno pritvarali pojedine učesnike demonstracija, javlja BBC dopisnik.
Fišer dodaje da su prethodnih dana pripadnici snaga bezbednosti – obučeni u crno i sa fantomkama na glavama – privodili studente koji su se vraćali sa raspusta i ubacivali ih u neobeležene kombije.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev odbacio je tvrdnje da je policija upotrebljavala prekomernu silu.
„Ne postoji ljudskija, uzdržanija i hladnokrvnija policija na svetu“, citirala je novinska agencija Belta njegove reči.
Slike okačene na društvene mreže u nedelju prikazuju oklopna vozila i vodene topove u centru Minska. Neka od vozila kretala su se ka Trgu nezavisnosti, koji je bio ograđen.
Demonstrantkinja koja se predstavila kao Ljudmila rekla je za BBC da ljude koji protestuju neće odvratiti snage bezbednosti.
„Ne želimo da se vratimo životu koji smo imali toliko mnogo godina“, rekla je.
„Konačno se osećamo kao da imamo svrhu jer smo predugo živeli u apatiji, a sada imamo osećaj solidarnosti i mislimo – ja mislim – da se promene već događaju, tako da sada nije vreme za odustajanje“.
Protesti su održani i u drugim beloruskim gradovima i mestima, među kojima su Grodno, Mogilev i Gomelj, prema navodima medija.
Lukašenko ponovo ne uspeva da zaustavi proteste
Nedeljni protesti imali su više faza. Prva je bila napeta i neizvesna. Snage bezbednosti koristile su žilet-žicu da zatvore pristup glavnim spomenicima i trgovima Minska i stajali su oko njih.
Demonstranti su nervozno stajali na uličnim ćoškovima pitajući se gde i kada će početi marš.
Oni u malim grupama bili su ranjivi. Videli smo kada je čovek koji je držao zabranjenu crveno-belu zastavu opozicije odvučen prema automobilu bezbednosnih snaga i odvezen u nepoznato,
A onda, kako je rastao broj demonstranata, bilo je napetih suočavanja u blizini Trga nezavisnosti. Ohrabreni demonstranti su prišli bliže, vičući na policiju kod barikada na putu.
Oko četiri popodne, masa ljudi je znatno porasla, dok su demonstranti počeli da marširaju od centra. Ovo nisu više bili hrabri ranoranioci, već i staro i mlado.
Bilo je porodica sa decom i psima – neko je čak poveo gusku.
Teško je proceniti njihove brojeve na terenu ali rekao bih da je bilo najmanje 100.000 ljudi, moguće i mnogo više. Četvrtu nedelju zaredom pokušaji predsednika Lukašenka da zaustavi proteste nisu uspeli.
Šta se dogodilo Olgi Kovalkovoj?
Aktivistkinja je u nedelju saopštila da je pobegla u Poljsku jer bi se u suprotnom suočila sa dugogodišnjom zatvorskom kaznom.
Kovalkova je rekla da su je pripadnici snaga bezbednosti odvezli do graničnog prelaza gde je uspela da uđe u autobus za Poljsku pošto ju je vozač prepoznao.
Portparol premijera Poljske Mateuša Moravjeckog rekao je da će njegova zemlja pružiti podršku žrtvama represije u Belorusiji.
U petak, liderka opozicije Svetlana Tihanovskaja, koja je našla utočište u Litvaniji, pozvala je Ujedinjene nacije da pomognu da se zaustavi nasilje nad demonstrantima.
Tihanovskaja (37) je bila glavna protivkandidatkinja Lukašenku tokom izbora.
Ušla je u predsedničku trku kada su zatvoreni njen muž Sergej Tihanovski i još jedan kandidat.
Kazala je da opozicija zahteva kraj policijske brutalnosti, neodložno puštanje na slobodu svih političkih zatovrenika i poštene i slobodne izbore.
Kako je EU reagovala na događaje u Belorusiji?
Prošlog meseca čelnici EU složili su se da uvedu sankcije, koje uključuju zamrzavanje sredstava, neimenovanim beloruskim zvaničnicima umešanim u nameštanje izbora, nasilje i zatvaranje demonstranata. Detaljan plan sankcija je u izradi.
Specijalna izvestiteljka UN za Belorusiju Anais Marin rekla je da je reizbor Lukašenka rezultat „potpune manipulacije“ i da su „glasovi ljudi pokradeni“.
Optužila je policiju Belorusije za torturu, navodeći primer 16-godišnjaka koji je „toliko pretučen da je završio u komi“.
„Vlast mora da oslobode sve proizvoljno uhapšene. Vlada vodi ludački rat protiv sopstvenog naroda“, rekla je.
Šta kaže Lukašenko?
Lukašenko je odbacio optužbe za varanje na izborima. Okrivio je pojedine zemlje EU, naročito Poljsku i Litvaniju, da pokušavaju da iznude promenu režima.
Predsednik je obećao da će „braniti Belorusiju“.
U četvrtak je nagovestio da je otvoren za približavanje Rusiji, rekavši da su protesti „doveli do toga da dođemo do značajnih zaključaka“.
U najmanje dva navrata fotografisan je u blizini rezidencije u Minsku sa puškom, okružen naoružanim obezbeđenjem.
STUPS: Déjà vu