Đordjija Aksentijević, majka devojčice koja je bila žrtva vršnjačkog nasilja, a potom i diskriminacije od strane škole zbog svoje bolesti, izjavila je na četvrtom po redu „Protestu protiv nasilja u Subotici“, da je nasilje u Srbiji svakodnevno, „iz medija, na ulicama, na radnim mestima, u sportu, kulturi, nad ljudima, životinjama, nad zemljom, vodom i vazduhom, ali da je najstrašnije ono koje se dešava nad decom“.

„Nasilje nad bebama, u vrtiću u Odžacima i nasilje u osnovnoj školi ’Vladislav Ribnikar’ na Vračaru, su nasilja koja prevazilaze granice razuma. Nedavno vršnjačko nasilje u subotičkoj osnovnoj školi, gde je učeniku teško oštečena slezina, pokazao je svu veličinu problema s nasiljem u školama i u našem gradu“, navela je.

Istakla je da se vršnjačko nasilje kao problem podcenjuje, prikriva, škole i nadležne institucije mu ne pridaju pažnju a ono se javlja u sve surovijim oblicima.

„Ne bavi se ni društvo dovoljno ovom vrlo značajnom temom, ni civilni sektor. Tolerancija prema nasilju u školama, morala bi biti nulta, a nije tako“, ocenila je Aksentijević.

Njena ćerka je teško bolesna i sa invaliditetom 100 odsto bila je žrtva vršnjačkog nasilja grupe devojčica, tokom pet meseci.

„Razlog peticije grupe učenica za izbacivanje iz odeljenja moje ćerke i postupaka u pravcu toga, bio je isključivo njen hendikep. Trajalo je toliko jer razredna i direktor nisu reagovali, ni nakon mojih intervencija“, rekla je Aksentijević.

Zlostavljanje je prestalo, kako je navela, čim su roditelji saznali za njega.

Politika se, prema njenim rečima, umešala da zaštiti svog direktora, iako joj nije mesto među decom.

„Institucije od kojih smo očekivale pomoć, otpočele su teror nad nama. Niko nije razmišljao o posledicama po jedanaestogodišnju žrtvu nasilja“, priseća se Aksentijević.

Kao epilog ovog slučaja, dodala je, dokazano je vršnjačko nasilje trećeg stepena koje je njena ćerka trpela, utvrđena je diskriminacija koju je škola vršila nad njom zbog bolesti, ali direktor škole nije smenjen.

„Moja ćerka pored svoje teške bolesti, počela je da pati i od depresije, a tokom perioda najintenzivnijeg nasilja ispoljavala je i suicidne namere. Ja sam obolela od karcinoma, koji je tokom borbi s vetrenjačama i metastazirao. Nasilje trpim još uvek“, rekla je Aksentijević.

Studentkinja novosadskog Pravnog fakulteta, Subotičanka Jovana Filipić je rekla da ne oseća da je kao mlada osoba dovoljno cenjena u Srbiji i da ova vlast ne brine za budućnost mladih.

Kako je navela, želi da ostane da živi u Srbiji, ali ne želi da živi u ovakvom trulom sistemu.

„Trulom sistemu u kom posao možeš dobiti samo ako si član Srpske napredne stranke, pa se onda zapitam zašto sam se školovala ovolike godine i zalagala kada se na kraju dana u svojoj zemlji osećam kao stranac i jedino što mi pada na pamet je da odem odavde“, rekla je Filipić.

Na proteste dolazi, kako je kazala, jer oseća da nije bezbedna u ovoj zemlji, jer je u Subotici pucnjava postala svakodnevica.

Podsetila je da u Srbiji obrazovanje, zdravstvo i sve druge osnovne stvari koje bi trebale da se podrazumevaju – postaju luksuz.

Život ove buduće pravnice nakon osnovnih studija je, kako je navela, da radi pripravničku praksu dve godine, bez novčane naknade ili za neku mizernu svotu novca kojom opet neće moći da se osamostali.

Istakla je da mora da se bori za bolje jer ako nema borbe, stvari se neće promeniti same.

Organizatori protesta zatražili su ponovo ostavku načelnika Severnobačkog okruga Bojana Šoralova zbog situacije sa migrantima i čestih oružanih sukoba koji se dešavaju na obodu subotičkih šuma.

(Beta, Foto: Magločistač)