Najzad dočekasmo i to – svet kaska za nama. Što, nažalost, i nije neka satisfakcija za sve decenije u kojima smo mi kaskali za svetom. Jer, ”spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže”.

U čemu smo to sve ispred sveta? Kao prvo, u ovome što se sada zove post-truth politika. Pa mi smo rodonačelnici toga. Samo što taj ”tim gore po činjenice” model nismo zvali tako pomodnim imenom. Zvali smo ga jednostavno: devedesete. I uredno kupovali jeftinu demagogiju koju smo skupo plaćali. I verovali u isprazne emocije koje su ispraznile naše živote, džepove, države.

Drugo, rodonačelnici smo referenduma za otcepljenje. Ih, otkad smo se mi otcepljivali. Samo što takođe nismo imali te mondenske izraze Brexit, Nexit, Frexit… Mi smo to prostački zvali krvavim ratovima za oslobađanje ili očuvanje (zavisi sa koje strane gledate) teritorije. Kao što nismo imali ni internet pa smo umesto tarabice koristili tarabe da na njima ispišemo hashtag-ove kao što su Kosovo republika, Evropa zdaj, Srbe na vrbe…

Takođe smo rodonačelnici brutalnog obračunavanja sa medijima i zaista nije u redu da nam sad Turska preotme to prvenstvo. Jer, kad su ovde bili proganjani novinari, tamo je vlast mislila samo o privrednom razvoju i novinarima se nije uopšte bavila. Zato je sada, kad razni vlastodršci ukidaju prema svojoj volji fejsbuk i tviter, zatvaraju i sudski gone, a bogami i trajno eliminišu novinare, važno da se ne zaboravi ko je to radio davno pre njih. Doduše, ovde nisu ukidane društvene mreže, jer ih nije ni bilo, ali su ukidani mediji i životi novinara. I nije to radila samo vlast nego i neka tek osnovana udruženja, razni patriotski savezi koji su revnosno podnosili tužbe, a sudovi revnosno donosili osuđujuće presude.

Da, i rodonačelnici smo političkih pritisaka na sud. Ali to ne treba mešati sa ovom novijom istorijom i sa suđenjima koja je pokrenuo ministar policije protiv medija. A naročito ne treba podršku ministrovih pristalica pred zgradom suda tumačiti kao pritisak na sudstvo jer su naši pravosudni organi dokazali da ne podležu takvoj vrsti pritisaka. Pa, molim vas, kad su i tužilaštvo i sud odbili da bilo šta urade u slučaju Savamala uprkos ponovljenim uličnim protestima hiljada demonstranata, zar mislite da će podleći pritisku šačice pristalica?

Eto, kad se ovako poređa u čemu smo sve bili ispred svog vremena i koliko smo bili napredni u odnosu na napredni svet, lepo se vidi da smo svetski trendseteri. Samo što se tome nismo nadali. Niti nam je na pamet padalo da bi ovo mogla da bude ta budućnost.

No, kad već stvari stoje tako kako stoje i kad smo već mi ti koji postavljamo buduće svetske tendencije, onda bi valjalo i da se ozbiljno odnosimo prema tolikoj časti i obavezi. Pa da, na primer, već na prvim narednim izborima preokrenemo trend i počnemo da ne glasamo za jeftine populiste. Mala stvar za nas, velika za čovečanstvo.

(Peščanik)