Epidemija izazvana korna virusom sprečila je da danas na tradicionalni dan Sterijinog pozorja u Novom Sadu budu otvorene Sterijine igre. Umesto dignute zavese i početka festivala, danas su promovisana nova izdanja Sterijing pozorja i najavljen je novi termin početka Pozorja. Festival, 65. po redu, počeće pred publikom 26. avgusta i trajaće do 3. septembra.

-Danas, početak festivala slavimo simbolično – promocijom Scene, koja je nastala za vreme vanrednog stanja, a u avgustu, kad počne Sterijino pozorje, slavićemo i u pravom smislu – najavio je novi termin održavanja Igara direktor Sterijinog pozorja Miki Radonjić. – Za vreme vanrednog stanja nastala je ovogodišnja druga sveska „Scene“, Časopisa za pozorišnu umetnost, koju danas predstavljamo, uz knjigu Feliksa Pašića „Ta divna ženska bića – U pozorištu Mire Stupice“, koju je priredio Aleksandar Milosavljević.

-Siguran sam da predstave u izboru za ovogodišnje Pozorje govore o stvarnosti, direktnim jezikom i iskreno. Moja je strepnja da li će predstave uspeti da nadmaše stvarnost – rekao je selektor dr Svetislav Jovanov, uz zapažanje da su danas, nakon korone, dozvoljene i kocka i zabava i sport, ali igranje pozorišnih predstava, nije, što, možda znači da je sve drugo manje opasno od pozorišta, ali može da govori i o tome koliko je teatar važan. Mi smo, dakle, povlašćena generacija koja će moći, ipak, da vidi i poneku pozorišnu predstavu – porućio je Jovanov.

-Za mene je jako značajno da festival ima svoj kontinuitet, kao i „Scena“ koja kontinuirano izlazi, četiri broja tokom godine. Novi broj „Scene“ tematski je rezultat reakcije redakcije da govori o pozorištu u doba epidemije. Želeli smo da budemo aktuelni, a nadam se, da smo uspeli da zadovoljimo ukuse i kada je kvalitet tekstova u pitanju. Do jeseni nam sledi ostvarenje namere da u sledećem broju „Scene“ donesemo odgovore na pitanja koji je prostor pozorišta u budućnosti – izneo je glavni i odgovorni urednik „Scene“ Miloš Latinović.

Član redakcije Scene Aleksandar Milosavljević dodao je da pored namere da bude aktuelna, redakcija vodi računa i o tome, da „časopis ostavlja tragove koji će dobiti smisao kad protekne neko vreme“.

-Otvaramo niz pitanja pokušavajući da sagledamo poziciju pozorišta u situaciji rasturenog jedinstvenog kulturnog prostora ne samo u nekadašnjoj Jugoslaviji, več i u regionu. Poziciju pozorišta suočenu sa imperativom komercijalizacije. Jer, ako pozorište svedemo samo na komercijalno, onda ono gubi prostor za pitanja o vlastitom vremenu, gubi se prostor istraživanja, a postaje sredstvo za muzejski prostor i zabavu – rekao je Milosavljević.

On je dodao da je redakcija pokušala da sagleda pozorište na ekranu, televizijskom i kompjuterskom. Da odgovori na pitanje da li je i to pozorište kada ste lišeni mogućnosti da sedite sa drugim ljudima i zajedno dišete predstavu.

-Nešto za šta sam siguran da je posebno važno za Novosađane je priča o tome kakav su put prošli Novi Sad i njegovi žitelji da bi dobili sadašnje zdanje Srpskog narodnog pozorišta i koliko muke su proživeli tražeći novu zgradu pozorišta – izneo je Milosavljevič.

Tekst „Pokušaj izgradnje pozorišne zgrade u Novom Sadu kroz dokumente Gradskog poglavarstva“ iz pera je Duška Pantelića.

Drugi ovogodišnji broj Scene, između ostalog, sadrži i izveštaj selektora Jovanova o predstavama koje će se, po njegovom izboru, naći na festivalu u avgustu, kao i dva intervjua: Sa Jovanovim, selektorom takmičarske i selekcije of programa Ivonom Janjić.

U odeljku Savremeni svetski dramatičari Scena donosi dramu „Podmornica“ Trogirčanke, zagrebačkog đaka Marine Vujčić, kao i dramaturške beleške pod naslovom „Priča o devojci koja čita slepo“ Miloša Latinovića.

„Dok, kako samoironično veli, glođe sedmu, mršavu kravu svoga veka, vidi sebe i pred vratima raja i u predvorju pakla. Ono što je, u ogledalu slave, moglo izgledati kao idilična slika jedne karijere bez mrlje i jednog života bez potresa, sa pozlatama i sjajem, iza podignute zavese uspomena ukazuje se u spektru svih boja: od svetlih i prozračnih do teških i olovnih“ – napisao je Feliks Pašić u uvodnom tekstu knjige “Ta divna ženska bića – U pozorištu Mire Stupice“, koja je, po rečima priređivača Aleksandra Milosavljeva „pre svega knjiga o Miri Stupici, dramskoj umetnici koja je i zvanično (i nezvanično) proglašena za glumicu veka ponajpre u teatarskom životu Srbije, no ništa manje cenjenoj i hvaljenoj i van granica naše sadašnje države. Svojom glumačkom igrom – ne samo filmskim i televizijskim ulogama – ostavila je duboke tragove u kulturnom životu gepolitičkih prostora koje danas najčešće definišemo pojmom jugosfera“.

Knjiga, koja, po rečima Milosavljevića, ne saopštava ništa novo o velikoj Miri Stupici, značajna je zbog toga što pokazuje spisateljsko umeće Feliksa Pašića. On je, vidi se i u ovoj knjizi – izneo je Milosavljević – i odličan psiholog, koji je znao da otvori sagovornika.

Branislava Opranović (Autonomija)