Univerzitet u Novom Sadu ponovo se našao pod pritiskom u vezi sa izborom profesora u zvanje, nakon što je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid podneo prigovor na reizbor vanrednog profesora psihologije Vladimira Mihića. Profesor Mihić ocenjuje da su primedbe tehničke ili besmislene, zbog čega poziva akademsku zajednicu da bude odlučnija u zaštiti svojih članova.

Vladimir Mihić kaže kako sa njegovim procesom izbora u više zvanje nije ništa sporno, jer je u toku redovna procedura koja je samo “malo neobična”.

„U mojoj karijeri koja traje 24 godine se vrlo retko, da ne kažem nikada, do Jelene Kleut, nije desilo na Novosadskom univerzitetu da je dekan jednog fakulteta uputio primedbu na izveštaj za izbor u zvanje, i to reizbor, gde su kriterijumi dosta niži, za profesora na drugom fakultetu što je prilično neobično”, objašnjava profesor Mihić.

Podsetimo, prošireni sastav Senata Univerziteta u Novom Sadu odbio je prigovor vanredne profesorke Kleut na prvobitnu odluku Senata da ne bude izabrana za redovnu profesorku – što znači da je ostala bez posla na Filozofskom fakultetu.

Dodaje kako je ta primedba Filozofskom fakultetu upućena krajem decembra prošle godine i da ju je Komisija, koja je zadužena za Mihićev reizbor, pročitala i odgovorila na nju, obrazlažući zašto ona nije adekvatna i relevantna za izborno zvanje.

Mihić kaže i da je danas počelo Izborno veće, koje će trajati do ponedeljka, na kome će se o tom izveštaju glasati.

“Nakon toga ide na univerzitetski nivo, to je onaj deo koji nas posle Jelene na neki način opterećuje. Ukoliko stručno veće za društvene nauke usvoji izveštaj, onda ide na taj famozni Senat koji čine dekani i direktori instituta i koji su pre nekoliko meseci jednom, a pre desetak dana drugi put Jeleni praktično uručili otkaz ne usvajajući njen izbor u zvanje”, objašnjava Mihić.

Komentarišući Dridov prigovor na njegov reizbor, Mihić kaže kako je dekanu zasmetao lično on, a ne njegov reizbor.

“Njemu sam zasmetao ja, nije mu zasmetao izbor pošto je on nesporan. On jeste uputio dve primedbe, a jedna je apsolutno tehničke prirode, ni na koji način ne utiče na izveštaj i moje reference, niti bilo šta drugo”, kaže profesor.

Mihić objašnjava kako je Drid u prigovoru tvrdio da, zato što su u desetak navedenih radova naziv časopisa nije ispravno napisan, da to znači da taj časopis nije moguće naći.

“Časopis, čak i da je potpuno promašen naziv, a nije, mogu se naći preko naslova rada, putem DOI broja koji je identifikacija svakog rada pa i članka”, objašnjava profesor za N1 i dodaje kako mu za izbor u redovnog profesora nedostaje samo i napisana knjiga.

Druga primedba je, objašnjava Mihić, potpuno besmislena.

“On insistira da komisija napiše stvari koje apsolutno nisu relevantne za izveštaj, jer ni na koji način nisu sastavni deo izveštaja, niti bilo ko traži da budu sastavni deo izveštaja. Ono što je najinteresantnije bilo medijima jeste da Komisija konstatuje da li sam ja u prethodnom periodu bio trudan i zbog toga imao neko mirovanje svog statusa, tako da to možda pokazuje apsurdnost”, objašnjava sagovornik N1.

„Patrik Drid – eksponent sistema“

Drid je rekao i kako će preispitivati svakog kandidata koji mu je bio “simpatičan” na šta Mihić odgovara kako je dekan samo “neka vrsta ispostave sistema”.

“On je prihvatio na sebe da zarad nekih ličnih koristi, ozbiljnih materijalnih koristi, vidimo u poslednjih par meseci, vidimo i dobijanje Oktobarske nagrade, u krajnjem slučaju i predsednikovo odlikovanje, bude eksponent sistema”, ocenjuje profesor Filozofskog fakulteta Vladan Mihić.

Podsetimo, dekan Patrik Drid je i ranije bio u fokusu javnosti, nakon što je prvi pozvao policiju na studente prošle godine, ali i zbog toga što su projektima kojima rukovodi dodeljena sredstva iz budžeta Vojvodine, uključujući dva miliona dinara za jedan projekat i dodatnih 15 miliona dinara udruženju „Profesori 2.0“.

Ipak, profesor kaže kako je mnogo veći problem i ono što zastrašuje što izgleda kao da neko drugi odlučuje kako će članovi Senata glasati.

“Neko iznad diktira kako će većina dekana i direktora instituta da glasa što se videlo u Jeleninom slučaju”, smatra Mihić.

„Akademska zajednica mora biti glasnija“

Mihić dodaje kako ga pokušaj sistemske represije ne plaši.

“Da budem potpuno iskren, ja ne doživljavam te ljude kao svoje kolege i koleginice, već kao eksponente režima i političare, koji su tu da zavedu red na univerzitetu na način na koji država i sistem misle da treba – da nas ućutkaju sve i zastraše one koji bi možda pomislili da nešto kažu protiv režima”, kaže Mihić.

Mihić napominje da ga gubitak radnog mesta ne zastrašuje, ali da otpuštanjem profesora najviše trpe studenti i autonomija univerziteta.

“Gubitak radnog mesta, čak i posle 24 godine, nije neka žrtva u odnosu na sve ono što su naši studenti preživeli, ali i mnogi drugi ovih godinu i po dana. Mislim da se to ne može porediti sa lomljenjem vilice studentkinji Ani, sa Kristininim i Sonjinim lomljenjem lobanje, gaženjem od strane drugih vozača. To da li ću ja izgubiti posao ili ne u nekoj konačnici je pre svega možda neki porodični problem, ali svako rešiv”, kaže profesor Mihić.

Mihić kaže i kako su studenti uradili dosta, na čemu su im jako zahvalni, ali da sama akademska zajednica mora biti glasnija i odlučnija u zaštiti profesora jer su, kako ističe, možda sada prvi na redu oni koji su tokom protesta bili najglasniji, ali da će “doći na red svi oni koji se nisu isključivo zakleli na vernost režimu”.

“Akademska zajednica mora biti glasnija, jedinstvenija i solidarnija pre svega zato što smo mi ti koji možemo da sprečimo otkaze naših kolega. Studenti su zaista uradili mnogo ovih godinu i po dana i ja ih ne bih gurao ponovo da se bore za neke bitke koje su sada mnogo, mnogo više naše nego njihove”, kaže Mihić.

(N1, foto: Beta)